ЛЕКАРИ МИ ИЗЛЕЧИЛИ ТЕЛО, А ПРИЈАТЕЉИ ИЗВИДАЛИ ДУШУ: Исповест Борислава Боре Бурсаћа из Накова који је подршку добио од поклоника фудбала

ДА није било руке пријатељства, пажње, љубави и подршке коју су му, у најтежим тренуцима, исказали поклоници фудбала из Бачког Јарка, можда ни врхунски лекари не би излечили Борислава Бору Бурсаћа (65) из Накова код Кикинде.

Фото Приватна архива

Када је пре четири године тешко оболео спас је потражио код најбољих хирурга у Новом Саду. Они су му излечили тело.

А душу су му извидали пријатељи из Јарка, они с којима је друговао када је у том месту, пре четири деценије, играо фудбал, био популарни голман.

Оно што је хирург Милан Корица урадио скалпелом, пријатељи су учинили искреном, несебичном и великом људском подршком. Браћа Милан и Драган Антонић, Бране Росић, предузетници браћа Рајић и многи други Јарчани били су лековити за Бурсаћеве душевне ране.

- Спасли су ме они које сам некада држао у крилу, који су ми као деца седели на коленима.

Чувени угоститељ, покојни Петар Антонић и његова супруга Зора, били су ми као родитељи.

СУДБИНА Борислав Боро Бурсаћ, Фото Р. Шегрт

Када ми је откривен тумор био сам без посла. Нису радили ни супруга ни син. Оперисан сам у Новом Саду и месец и по сам сваки дан из Накова ишао у Нови Сад на терапију. Прешао сам 7.000 километара, а ни динар нисам потрошио. Милан и Драган Антонић су рекли: "Само ти Буки нађи ко ће да те вози, остало је наша брига." И тако је и било. Они су сакупљали новац за мене - прича Боро Бурсаћ.

ЛЕЧИЛИ су њега Јарчани не само од болести већ и од велике жалости. Знали су да је пре тешког обољења изгубио ћерку. Преминула је у 28. години. Иза ње је остао дечак од само осам месеци. Имао је Буки две тешке ране.

- Да није било њих, не знам како бих све издржао. И код хирурга Корице стигао сам захваљујући Брани Росићу. Тај лекар ме оперисао и спасао ми главу, а моји Јарчани душу - каже Бурсаћ.

- Тим људима никада се не могу одужити, довољно захвалити, надокнадити. Они су велики људи.

КАРИЈЕРА Боро Бурсаћ у голманском дресу, Фото Приватна архива

БУРСАЋ је фудбал почео да се игра у родном Накову, за локални Полет. Био је један од најбољих голмана у трећој лиги велике Југославије. Радио је у сеоској задрузи и волео девојку из села. Његове одбране запазили су други клубови, једног дана стигла је понуда да пређе у Бачки Јарак.

- Било је то пре 42 године. Питали су шта тражим, а ја одговорио - само посао. Истог дана су ми показали где ћу радити, где ћу становати, где ћу се хранити. За три дана сам прешао у Младост.

Првенство још није било завршено, па су ме сваке недеље довозили у Наково да одиграм пет, шест утакмица до краја.

Тражили су ме и клубови из Зрењанина, Врбаса, Сремске Митровице и сви су нешто нудили. Ја сам отишао у Јарак за џабе. Тамо сам две и по године бранио најбоље у животу - присећа се Буки времена када је имао 23 године.

НУДИЛИ су му у Јарку и кућу, али њега је љубав везала за Наково. Тражио је само ауто да би могао да иде код цуре...

- После сам се вратио у Полет, па играо још за осам клубова. Свугде сам се исто понашао, али нигде нисам тако примљен као у Бачком Јарку. Тамо је мој други дом, тамо су моја браћа. Сваке године су ме звали на прославе клуба, годишњице, на дружење ветерана. Али нисам очекивао да ће тако стати иза мене после 40 година, кад ми је било најтеже - наводи Бурсаћ, који је победио болест, залечио тугу и однеговао пријатељство дуго више од 40 година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације