ВОЗИО ЗА ДВА ВРТИЋА: У Београд данас бициклом стиже хуманитарац Волфганго Пођи из Италије

ЧЕСТИТАЋУ рођендан супрузи Санди и Новаку Ђоковићу, који су рођени на данашњи дан, и уједно захвалити свима на безрезервној, великој подршци и помоћи да стигнем на циљ и остварим хуманитарну мисију.

Фото: Н. Карлић

Овим речима Волфганго Пођи (45) бициклиста, триатлонац, хуманитарац и српски зет из Италије, данас око поднева ће се, како се очекује, на платоу испред хотела "Југославија" у Београду, обратити представницима Фондације "Новак Ђоковић" и уручити 10.000 евра хуманитарне помоћи.

То је потврдио јуче у центру Новог Сада, на претпоследњој станици његове хуманитарне вожње бициклом од Фиренце до Београда, на којој је прешао 1.200 километара.

- Велики број људи, њих више од хиљаду, донирао је новац за вртиће у селима Вајска и Љубиш. Било је потешкоћа на путу, посебно у среду, када су ме изненадили лоше, хладно време и киша. Пукла ми је гума, прскала је вода од камиона док су ме претицали, плашили ме пси који су ме лајући јурили, али све је то пало у заборав у четвртак у Вајској, када су ме дочекали малишани - рекао је Пођи.

Фото: Н. Карлић

Волфганго, односно Вук или Лупо, како га ословљавају пријатељи у Италији и Србији, кренуо је из Фиренце 14. маја, ишао преко Болоње, Венеције, Трста, Љубљане, Загреба, Велике у Западној Славонији, Вајске, па до Новог Сада и за финиш - до Београда.
- У четвртак сам цео дан провео у Вајској, дружио сам се са децом, видео вртић који ће бити надограђен. Феноменално су ме дочекали. Малишани су певали, цртали моју бициклистичку руту, носио сам их на раменима, певали смо и играли заједно. Емоције су као енергија струјале ваздухом. Деца не одлучују где ће бити рођена и знају да се боре у тешкој ситуацији. Драго ми је што ће добити оно што им је потребно. Много сам срећан што ће имати више простора за боравак и за игру.

Вук је у више наврата учествовао у хуманитарним акцијама за оболеле од мултипла склерозе, трчао маратон за болницу у Фиренци, такмичио се у триатлону за оболеле од рака.

- Од тих људи сам научио да је потребно борити се. Имам још већу мотивацију него такмичари, иако нисам професионалац, јер циљ је, не само проћи кроз њега, него и окупити и објединити све да учествују и помогну. Нико ме, наравно, не приморава на то, не морам то да радим, али када знам ко ме чека на крају пута и која је сврха, то ми даје посебну, додатну снагу да истрајем.

Вук је српски зет, а први пут у Србији је био пре 22 године. Супругу Санду је упознао у Италији, где је учила италијански језик.

- Сада заједно водимо школу италијанског језика за странце. Живели смо у Београду од 1999. до пре седам година. Научио сам српски, стекао много пријатеља. Овде сам прихваћен као члан породице. Лично, осећам се као пола Србин пола Италијан. Наша деца, Јаник Вук (14) и Клер Дана (5), исто тако. Ви Срби знате како да се борите у тешким ситуацијама, а истовремено уживате у животу. Да не помињем бомбардовање, рат, тешку економску ситуацију, али у свему томе увек се нађе разог да се нешто прослави. То ми се свиђа, као да сам члан велике породице и зато сам желео да нешто допринесем и урадим за Србију.

Вука су у путујућем камперу пратили рођени брат Николо и брат од тетке Никола.

- Њихов учинак је неизмеран, посебно по питању анимирања добронамерних људи путем друштвених мрежа, а да не говорим колико су били корисни на путу. Тестирали смо се на корону у три наврата, све је у реду, а најдраже ми је што смо окупили донаторе готово са свих меридијана. Јер има уплата из САД, Аустралије, из Европе највише. Хвала свима, посебно мојим пријатељима у Италији и Србији, као и нашој великој фамилији која је подржала читаво путешествије - закључио је Пођи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације