"РЕФОРМЕ" ПО НАЛОГУ НАТО ОДНЕЛЕ 400 ТЕНКОВА И 10.000 РАКЕТА: Колико нас кошта лоша одбрамбена политика Србије вођена после 2000. године?

УНИШТАВАЊЕ ракета за лаки преносни систем ПВО "стрела 2М" између 2001. и 2010. године финансирала је Амбасада САД у Београду, али и више НАТО програма.

Фото Одбрана

Амерички амбасадор Вилијам Монтгомери лично је почетком 2004. присуствовао демонтажи ових ракета на полигону у Никинцима, изразивши задовољство што "Војска СЦГ уништава ракете из којих се у Ираку дејствовало на америчке авионе". Ова врста пројектила, иначе, масовно је коришћена у ратовима деведесетих, а данас их поново користи Војска Србије.

Пример ракета "стрела 2М" можда најбоље показује не само амерички војни интервенционализам који је у Србији био доминантан после 2000. године, него и ниво спремности тадашњег режима да га прихвати. По налогу Американаца уништено је око 10.000 ракета и више од 400 лансера овог, истина времешног, али и даље корисног противавионског наоружања. Тадашњи војни врх "стрелу" је прогласио неперспективним средством, не заменивши га ниједним савременијим наоружањем.

Фото Војска Србије

На ову епизоду деградације борбене моћи и морала наше војске подсетила је јавна полемика бившег министра одбране Драгана Шутановца и редитеља и књижевника Емира Кустурице.

ОХАЈО ВАЖНИЈИ ОД РУСИЈЕ

ЕРОЗИЈА војне моћи Војске Србије плански је помагана инсистирањем на њеној трећој мисији - помоћи становништву, науштрб првог задатка - одбрани земље. По саветима западних стручњака, војна сарадња са Русијом у деценији после 5. октобра била је на најнижем нивоу још од Резолуције Информбироа. Уместо тога, цветало је партнерство са Националном гардом Охаја. Запамћено је да је тих година НАТО добио и канцеларију у згради српског Министарства одбране.

Драган Шутановац, Фото Танјуг

Прослављени уметник оптужио је некадашњег лидера Демократске странке да је радио на уништавању оружаних снага, а посебно тенкова и наоружања.

И ова полемика показује да широка јавност у Србији није заборавила лошу одбрамбену политику, коју су СРЈ и Србија у време ДОС и ДС водили. Њен сиви биланс чини не само велики број уништеног наоружања, него и минимално улагање у војску, које је довело на сами руб пропасти. За више од десет година тадашњи војни врх није обновио ништа од кључне борбене технике. Овакав приступ пратио је слабо прикривени прозападни курс, као и системски идеолошки заокрет као морална подлога новог система одбране. Посебан проблем била је реформа оружаних снага спроведена до 2006. године, чија лоша решења и данас оптерећују Војску Србије.

Фото И. Салингер/Одбрана

Резултати овакве одбрамбене политике најбоље су се видели у ваздухопловству, које је, у складу са "цивилном" природом војске, тада променило и име - реч "ратно" је избачено из званичног назива. Тадашње ВиПВО своју доњу тачку дотакло је између 2010. и 2012. године када је Србија у неколико наврата морала да приземљи своју ловачку авијацију и остане без заштите свог неба. Разлога је било више - проблеми са снабдевањем деловима и горивом вукли су се пуну деценију, налет пилота био је катастрофално мали, а свега два "мига 29" која су испуњавали услове за лет, често су била ван строја због баналних околности - није било авионских гума, акумулатора, пиро-патрона за пилотска седишта...

- Ратно ваздухопловство је на рубу пропасти, а последице ће бити несагледиве - упозоравали су тих година стручњаци за безбедност и официри у пензији.

Ништа боље није прошла ни Копнена војска, која је у "реформама" после 2000. године остала без 400 тенкова Т-55. Претходни министар одбране Александар Вулин известио је Народну скупштину да је са списка наоружања и војне опреме тих година уклоњено и 215 артиљеријских оруђа, 120 оклопних транспортера, као и 23.000 комада пушака и пиштоља.

- За време док је Драган Шутановац био министар, два најмодернија миноловца класе "нештин" продата су по цени од једног килограма алуминијума приватнику из Брчког. Ти "мудраци" су закључили да им не требају. Министарство одбране јесте узело неки новац, а Шутановац је одобрио продају. Ипак, то је била јако лоша одлука. Осим продаје два миноловца приватнику за кафиће на води, ту је било и пребрзог и криминалног отписивања сложених борбених система као "неперспективних" - писао је новинар и војни аналитичар Мирослав Лазански, данас амбасадор у Русији.

Случајно или не, послепетооктобарске гарнитуре посебан труд су уложиле у промену моралне основе тадашње војске. То је подразумевало раскид са дотадашњом традицијом Војске Југославије, посебно њеном борбом против НАТО 1999. Велики број ратних команданата, посебно високих чинова, пензионисан је и трајно уклоњен из живота војске.

Искуства из ратова нису примењивана, а изражавање сећања на жртве деведесетих година проглашено је "политизацијом".

О цивилном духу који је у претходној деценији наметан оружаним снагама, сведоче и званични називи официра, који су после завршетка школовања промовисани на Војној академији. На дипломама тадашњих потпоручника уместо официрског, стајало је звање - "менаџер у одбрани".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације