ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ТРАГАО ЗА ИСТИНОМ: Како је Зрењанинац открио трагичну судбину несталог ујака, ухапшеног на рођендан
ПЕНЗИОНИСАНИ зрењанински примаријус, др Петар Петричевић, деценијама је трагао за било каквим податком о мистериозном нестанку свог ујака Петра Милина, који је ухапшен током Другог светског рата, и - дошао до болне истине.
- Сасвим случајно дошао сам до те болне истине. Када сам 2004. године оперисао пацијента чији син живи у Немачкој, замолио сам га да се распита о ујаковој судбини и убрзо ми је стигло писмо, са податком да је Петар Милин стрељан на Бадњи дан, 6. јануара 1945. у концентрационом логору Шерцинген, на крају истоименог села код места Ротвајл, и да је сахрањен на гробљу "Ратних ветерана" у Шембергу - прич др Петар Петричевић.
ОДВОЈЕНЕ ГРОБНИЦЕ ЗА ЈЕВРЕЈЕ
У ЛОГОРИМА Јевреји су били одвојени и сахрањивани у посебним гробницама и једино за њих постоје контакт-адресе и омогућен је приступ архивама, што олакшава посао онима који трагају за судбином предака.
ДАЉЕ трагајући, сазнао је да је Петар Милин две године раније, на свој 29. рођендан, ухапшен од стране мађарских окупационих власти, а онда је преко логора Комарно на Дунаву, на мађарско-словачкој граници, депортован у злогласни Дахау.
Узалудно су апсолвента Правног факултета и талентованог фудбалера тражили отац Ђорђе, земљопоседник и један од најбогатијих људи у то време у Оџацима и околини, и мајка, која је умрла 1966. године.
- Узалудни су били и сви покушаји моје мајке Десанке, Петрове рођене сестре, као и мог брата др Ђорђа Петричевића, ортопеда из Суботице, који док су били живи ништа о ујаковој судбини нису сазнали - наставља др Петричевић, који је и име добио по свом ујаку.
"ДЕСЕТ ПУСТИЊАКА" СТРЕЉАЛИ ЦИВИЛЕ
НА улазу у гробље у Шембергу стоји и плоча, коју је 1985. поставио немачки политичар Рихард фон Вајцзекер док је био на функцији председника Немачке. На њој пише да су ту побијени логораши и да је злочин извршила злогласна есесовска група "десет пустињака", а да неки када су их закопавали у земљу - нису били мртви.
ПЕТАР Милин је рођен 1914. у селу Лалић, срез Оџаци у Бачкој, и био је члан народног отпора, са задатком да организује партизанске базе на салашима и крије другаре са факултета и будуће хероје ослободилачког рата.
КЛУБ ДРМАЏИЈА ПО ПЕТРУ МИЛИНУ
ПОСЛЕ Другог светског, фудбалски клуб у родном селу Лалић, једно време звао се ФК Пера Милин Дрмаџија, по момку 188 центиметара високом, који је сјајно играо на позицији центархалфа.
- Ујак је био и одличан фудбалер, али је одбио понуду индустријалца Ертла из Оџака, власника највеће фабрике за прераду конопље, да игра фудбал у његовом клубу, састављеном од најбољих фудбалера тога краја, који се такмичио у Мађарској лиги. Требало је да буде стожер тога тима, али није желео да настави школовање у Мађарској, где је такође могао да игра фудбал - каже др Петар Петричевић.
ТУЖАН због судбине, али истовремено поносан на свог ујака, др Петар Петричевић је 2005. први пут посетио место на француско-швајцарској граници у Немачкој, где су трагови некадашњег нацистичког логора скоро затрти и постоји само капела и на зиду се налазе имена страдалих 39 Југословена, међу којима је и Петар Милин, али и још два блиска рођака, Гавра Недељков и Миле Теодоровић.
- У капели сам упалио свећу и оставио грумен земље из баште ујакове родне куће у Лалићу, а затим сам посетио и гробље "Ратних ветерана" у Шембергу, на којем је сахрањено неколико хиљада Пољака, Руса, Норвежана и Југословена - додаје др Петричевић, уз напомену да већ деценију и по редовно обилази место на којем је стрељан његов ујак, на којем је поставио спомен-плочу и уписао се у књигу жалости.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)