ИЗГУБИО ПОРОДИЦУ, САДА И СТАРАТЕЉА: Горка судбина Марка Вучинића из Лепосавића, којем је Ибар 2014. однео све најмилије

ТЕШКО нам је. Претешко. Још не можемо да схватимо да нашег Милана нема. Радио је у руднику Бело брдо где му је и позлило. Одвезли су га у болницу у Косовску Митровицу а, потом, док је у стању коме пребачен у Крагујевац. Током тог транспорта морао је да буде прикључен на кисеоник... Знамо да су у Крагујевцу учинили све што су могли, али, нажалост, изгледа да је тамо довезен касно. Није му било спаса.

Маркови најмилији страдали у истом дану

С тешком муком и после дужег премишљања да ли да говори за медије, прича Радојко Николић из Сочанице код Лепосавића којем је пре недељу дана преминуо син Милан (32). Овај млади човек оставио је за собом супругу Сању, трогодишњу ћерку и седмоипогодишњег сина. Али, оставио је за собом и Марка Вучинића, дечака из оближњег села Вуча, чији је био старатељ, а којем је пре седам година у саобраћајној несрећи у Бањској код Звечана погинула читава породица: родитељи, брат и сестра.

- Милан се бринуо о Марку као да је његово дете. А био му је брат од ујака, јер је Марков покојни отац рођени брат моје супруге - прича Радојко док разговарамо на спрату куће где му је живео син.

Испред куће, Радојкова супруга Горица, само одмахује рукама. Немоћна је да било шта каже... На степеницама Миланов син гледа умрлицу постављену изнад улазних врата...

- Тата је овде негде - показује руком на читуљу и упитно посматра деду који га шаље у кућу.

Миланова супруга Сања, уплакана, тужна, смогла је снаге да нас позове у кућу, да малишани не би чули разговор.

- Не могу да се помирим са несрећом која нас је снашла. Сада је све на мени. И наша деца и његови родитељи који су последњих дана скрхани од туге и бола. Наравно да ће са нама остати и Марко који је сада четврта година Средње медицинске школе у Митровици - у даху говори Сања, а потом детаљно описује последње дане свог супруга.

С љубављу говори и о Марку Вучинићу. Ускоро ће, каже, да напуни осамнаест година и да ће највероватније уписати факултет. Домаћин Радојко моли нас да Марка не питамо ништа.

- Довољно му је туге. Прво за родитељима, братом и сестром, а сада и за мојим Миланом који му је био све од када су они настрадали - додаје овај човек.

Присећа се несреће која је 11. априла 2014, потресла Србију. Тада су Вучинићи, Маркови родитељи Гојко (46) и Драгица (37), као и брат и сестра Андрија (6) и Марија (13), као и стрина Снежана настрадали у саобраћајној несрећи.

- Кренули су у Митровицу. Код Бањске, на кривини, изгубили су контролу над возилом и слетели у Ибар... Сви су се удавили. Марко је тада имао 11 година али је ова несрећа обележила његов живот. Иако се код нас навикавао на ново окружење, веома се везао за Милана, који му је био ослонац у свему... Наравно да ћемо и даље бринути о Марку. Као и до сада. Али ће нам свима недостајати Милан, свима нам је био ослонац - додаје супруга Сања која не престаје да сумња да ли је њеном супругу пружена адекватна лекарска помоћ.

ЗАХВАЛНИ ХУМАНИМ ЉУДИМА

СНАХА Сања све и да жели не може да ради јер брине о деци, Марку, али и о мени и супрузи јер смо болесни. Само је Милан радио и био је, у неку руку, хранилац читаве породице - прича Радојко Николић. - Ја примам пензију, а Марко има очеву пензију и стипендију. Захвални смо на помоћи хуманим људима који су нам много помогли када је Марку настрадала породица.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације