СЛАГАЛИЦОМ И СЕРИЈАМА КРАТЕ ДАНЕ: Старији од 65 година у Србији проводе и више од девет сати дневно испред телевизијских екрана

СТАРИЈИ од 65 година и у свету и у Србији гледају ТВ више од било које друге старосне групе. "Вишак" времена, усамљеност, бројни сати без напуштања куће, само су неки од могућих разлога. Многима је ТВ уједно и једини гост и саговорник.

Фото: Depositphotos

Њихова деца су углавном и даље радно активна, па за телевизију имају далеко мање времена, а унуци су више везани за интернет и друштвене мреже, него за "магичну кутију" из бакине и декине младости.

Војвођанка Јелица Стајић (72) живи са супругом. Како каже, од кућних обавеза не стиже да гледа ТВ програм дуже од два сата.

- Углавном гледам по подне, кад седнем да одморим ноге, и увече, пред спавање. Најчешће пратим серије, неке музичке емисије и један ријалити програм. Тако брже прође дан.

И њена сестра гледа серије, али махом стране, јер је вид одлично служи, за разлику од слуха, али и информативне емисије.

Занимљиво је да на глобалном нивоу, од почетка кризе изазване короном, грађани прате телевизијске програме два сата дуже него раније.

- Старији од 65 година, који чине знатан део популације у Србији, заиста проводи доста времена дневно испред ТВ пријемника, просечно чак девет сати и 11 минута, у периоду јануар-април ове године - каже Силвија Атијас Ристић, извршни директор маркетинга једне београдске агенције.

Она објашњава да на то, свакако, има утицаја количина слободног времена овог дела становништва, као и животне околности које им омогућавају те навике. Уз то, како каже, треба узети у обзир да је Србија и иначе међу земљама у којима се проводи доста времена испред екрана.

- Што се најгледанијих садржаја тиче, у питању су програми домаће продукције, већином емитовани на јавном сервису, као што је квиз "Слагалица", домаћи филмски и серијски програм, те главни информативни програм од 19.30 сати.Од почетка године најгледанија емисија код ове популације био је квиз "Слагалица" емитован 3. јануара, са просечним минутним рејтингом од 37,4 одсто код популације 65 плус, док је чак 50,8 процената старијих који су у то време били испред ТВ пријемника гледало управо поменути квиз - додаје Атијас Ристићева.

ИЛУСТРАЦИЈА Тошо Борковић

Истраживање Црвеног крста Србије о социјалној укључености старијих показује да је људима у трећем добу убедљиво најдражи начин провођења слободног времена испред малих екрана или радија (21,1 одсто жена и 23,9 одсто мушкараца). Тек иза тога, и то у дупло мањем постотку, рангирано је дружење са пријатељима или дремање и лешкарење, а далеко испод на листи шетња, неговање цвећа, уређивање дома, ручни рад и "уради сам" активности.

- Људи често нису припремљени за одлазак у пензију и нису информисани које су то све активности којима би могли да се баве, попут учлањења у планинарска друштва, која организују излете за старије, дневних клубова, литерарних секција - каже Наташа Тодоровић из Црвеног крста, један од коаутора пројекта.

- Осим тога, велики проблем је интернализовани "ејџизам". То је када старија особа саму себе дискриминише, по систему шта ћу ја тамо, ја сам стар, није то за мене.

Стереотипи и предрасуде често спречавају пензионере да се укључе у различите активности јер их је срамота и плаше се тога шта ће рећи околина. Зато се неретко "предају" и окрећу ТВ и радио-апаратима.

- Жене нешто мање, јер имају и мање слободног времена, будући да су у много случајева неформални неговатељи, било својим унуцима или својим родитељима, пошто се животни век продужио - каже Тодоровић.

Превише времена испред ТВ-а, подсећа, рађа социјалну искљученост, ризичну и по физичко и по ментално здравље. Осим тога, социјално искључене особе у већем су ризику од насиља и превара, посебно ако су дементни. Склони су и разним куповинама преко телефона.

Светска истраживања показују да је превише телевизије повезано с разним здравственим тегобама, пре свега са проблемима кардиоваскуларног система.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације