ВАМПИР ЗАВАДИО ДВА ЗАРОЖЈА: Како је чувени Сава Савановић "емигрирао" из повленског села у ком је одавно ушао у легенду

ПРВИ српски вампир Сава Савановић, воденичар из Зарожја, одавно је неутралисан глоговим коцем, каже чувена приповетка оца српског књижевног реализма Милована Глишића.

Наводно, право место вампирске воденице / Фото Б. Субашић

У модерно време Савин дух се повампирио и почео да уноси несугласице између малобројних мештана Горњег и Доњег Зарожја. Доњозарожани су реконструисали поточару на излазу клисуре Рогачице и она је постала туристичка атракција. Горњозарожани тврде да је реч о фалсификату и да се прави вампирски млин налазио на улазу у уски кањон, подно чуда природе Баратских ридова.

Том безазленом бескрајном расправом планинци са Повлена се боре против чамотиње, коју је додатно отежала пандемија растерујући некада бројне планинаре и излетнике. Они су се обично окупљали на превоју Дебело брдо, подно врха Велики Повлен, где почиње пространо Зарожје. Наш долазак је изненадио мештане који нису били уобичајено срдачни.

- Не прилазите, молим вас - довикну нам домаћин Драган. - Не замерите, наш комшија, млад човек, оде до града, доби корону и оде на онај свет! Јесте ли вакцинисани?

ЛАКНУЛО му је када смо одговорили потврдно, па рече да је и он примио "синофарм".

- Ја нисам, причао је онај човек на телевизији да у те вакцине стављају чипове да нас прате - добаци његова супруга, повленски антивакцинаш.

- Јесте, ЦИА баш црче од радозналости да зна кад ти музеш краве. Иди бре жено, има да бацим тај телевизор - љутнуо се домаћин.

Наставили смо пут до платоа Пашне Равни, где су пастири у стара времена у мају окупљали стада гонећи их на испашу. У претпандемијској прошлости овде се свраћало у друмске кафане са чувеним печењем, које су сада закатанчене. Скренули смо путем ка Маковишту, пратећи топониме из Глишићевих приповедака. На раскрсници под оштрим стенама врха Оаб сишли смо са асфалта на туцаник према засеоку Барати. Одавде почињу шумски пејзажи из којих избијају шиљате голе стене које делују инспиративно за тајанствене приче. Тим "роговима" име дугују и Зарожје и река Рогачица која извире испод низа необичних високих голих хумова, Ридова, налик окамењеним пустињским динама. Показали смо њихове фотографије врхунским геолозима који су признали да тако нешто први пут виде и да ничег сличног нема у Србији.

НА путу до Барата нема људи. Само понеки надгробни споменик зарастао у жбуње, избледела читуља залепљена на стабло или напуштену кућу. На старом гробљу стоје споменици јунацима Великог рата за Србију. Њихови потомци побегли су из незахвалне отаџбине на Запад, да буду гастарбајтери.

На највишем врху Баратских ридова најзад смо срели човека, Милоја Баратовића, који чини једну петину становништва села. Замишљено је посматрао своја два бика и бројне куће засеока, неке велике и нове.

Foto: Камене дине јединствене у Србији / Фото Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

ПАЖЉИВО, да се не сурвамо у понор, спустили смо се низ литицу стотинак метара ниже, до улазног ждрела клисуре Рогачице. С леве стране тока бистре планинске реке високо се диже камена громада вертикалних страна, а са десне је стрма пошумљена коса, са остацима древног пута. Звукови брзе речице и ветра су умногостручени одјецима, па није чудо што су се око овог места испредале страшне приче. Њихова позадина није била натприродна, открила нам је бака Јелена, коју смо затекли како послује око кошница. Била је срећна што види људе.

- Тај Милован Глишић је нешто грдно згрешио, па су га по казни послали у бестрагију, у Зарожје, да буде учитељ. Народ је био сиромашан и ноћу је свако од сваког крао, па је неко смислио причу о вампиру да уплаши људе да не излазе по мраку. Тако је рођена прича о Сави, коју онај мангуп Глишић записа и зачини.

Горштакиња ведрог духа и бритког језика је додала да у зааселак сада долазе само ловци који одржавају оближњи резерват за дивље свиње:

- Да је за нас неко тако бринуо, не би село опустело. Рекла сам им, уместо да троше паре на ограде и храну за животиње, јефтиније им је да нас петоро преселе, а да свињама дају село.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације