ФИЛИПИНКА ЏЕНИ ДОБРА БАЧКА СНАЈКА: Јожеф Куруцић из Сивца оженио се преко нета, имају три ћерке, живе у Сомбору

ДА је интернет претворио свет у глобално село, својим примером је показао Јожеф Куруцић. Мајстор за компјутере из Сивца је путем "мреже свих мрежа" из свог села на северу Србије скокнуо до још мањег насеља на северу Филипина, где је нашао љубав свог живота, медицинску сестру Џени Ви Манибог.

Фото З. Р.

Уживо су се срели у Уједињеним Арапским Емиратима, где су се и венчали и добили две ћеркице, одакле су се доселили у Јожефову Бачку, у Сивац, а однедавно живе у Сомбору, где је у децембру прошле године рођена њихова трећа ћерка. Девојчице се зову Вашти, Зои и Кели, а њихови мама и тата сад озбиљно размишљају да се преселе на Филипине.

- Упознали смо се 2003. преко сајта. Ни она ни ја тада нисмо имали рачунар, него смо се дописивали одлазећи у интернет кафе, ја у Сомбор и Бачку Тополу. Кад је "месинџер" једно време престао да ради, звао сам је телефоном. Импулси су били "папрени", али нисам жалио, а у то време сам и радио, па сам могао да платим - присећа се Јожеф, који је са Џени комуницирао на енглеском.

То је језик, којим се, уз свој изворни тагалок, служе скоро сви Филипинци, а Јожеф поред енглеског говори и руски и мађарски. Џени влада и арапским, јер је годину дана радила у Саудијској Арабији.

- Кад сам отишла да радим у Дубаи, схватила сам да је наш однос више од пријатељства, па сам га позвала да и он дође у Емирате. Стигао је 2006, а већ следеће године смо се венчали - прича Џени.

Фото приватна архива

Она је имала добру плату, јер су медицинске сестре, које на Филипинима стичу факултетску диплому, врло цењене у свету, а Јожеф је морао да се сналази.

- Променио сам четири фирме, а у свакој сам био запослен као графички и веб дизајнер. Први посао, који сам добио захваљујући знању руског, био је у руском часопису. Шеф фирме и главни и одговорни уредник, који је сада доктор политичких наука у Москви, постао ми је венчани кум - наводи Јожеф.

У емиратима Дубаи, Шарџа и Рас ал Кхајма боравили су до 2017, а напустили су их, како кажу, из више разлога.

- Прво, тамо је катастрофална клима, са 56 степени, због чега су чак и условне аутобуске станице климатизоване. У Емиратима не можеш стећи држављанство, ни радни стаж, а ко напуни 65 година мора да напусти земљу. Исто важи и ако не нађеш нови посао у року од 30 дана. Све то изазива стрепњу и стрес - објашњава Јожеф.

За четири године, колико су у Србији, ни он ни супруга нису успели да нађу посао, и довијају се како да преживе.

- Њој је у нашој земљи нострификована диплома, али да би могла да ради потребно јој је да положи државни испит на српском, који не говори добро. Зато и намеравамо да се настанимо на Филипинима, где би лако могла да дође до посла, а и тамо би нас сви подржавали, у шта сам се уверио кад смо 2016. тамо провели годишњи одмор - напомиње Јожеф.

Он је одушевљен Филипинцима и њиховом, како каже, "културом чопора".

- Тамо нема ограђених кућа и поседа. Свако код сваког одлази да убере поврће или орах са кокосове палме или да узме рибу из рибњака, који они држе иза својих башта. Изузетно су гостољубиви и даће и последњи залогај. Не кукају ма колико да им је тешко, и увек су насмејани. Зато сам срећан што сам филипински зет - закључује Јожеф.

Фото приватна архива

СРБИ ПРИЈАТЕЉСКИ НАСТРОЈЕНИ

И ЏЕНИ је поносна што је српска снајка, јер јој се, како каже, у нашој земљи допада једноставан живот, окренут породици, као и то што су Срби пријатељски настројени.

- У мојој земљи највише се једу пиринач, риба, пилетина, сојин сос и разно поврће, специфично за поднебље, које ми овде недостаје. Али Јожеф ми је открио вашу сарму и пуњену паприку, што много волим, као и ајвар и печену паприку - каже Џени.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације