БОМБЕ И СИРЕНЕ КАО СЕЋАЊЕ НА ДЕТИЊСТВО: Потресна сећања деце на НАТО агресију 1999. овековечена у књизи (ФОТО)
СНЕЖАНА из Бресја, поред Косова Поља, имала је 14 година када је почело НАТО бомбардовање, 24. марта 1999. Ноћи и ноћи провела је са породицом у подруму дедине куће, уз звуке јаких детонација, јер је константно гађан аеродром "Слатина".
Спавали су на клупама, душецима, некад на ћебету, само са мајкама. Очеви су били мобилисани, или су стражарили у улици на смену.
- Страх је увек био присутан. Тада од бомби, а пре тога од напада на наше село, од киднаповања, убиства... Страх од мрака кад легнем и питање да ли ћемо се ујутру пробудити живи - прича Снежана.
Касније се живот одвијао "нормално", осим што би свакодневно ту "нормалност" прекинула понека бомба, која би пала у околини.
- Већ смо знали да разликујемо беспилотне летелице и бомбе. Деда нас је упозоравао да ако у дворишту приметимо нешто жуто, односно касетну бомбу, то не дирамо и да се брзо склањамо. Хвала Богу, није их било. Мој разред, крајем маја, одлучио је да обележи малу матуру. Скупили смо се у неком локалу и обукли се најлепше што смо умели, углавном смо позајмили одећу. Почастили смо се соковима, пустили неколико песама и онда су нас сирене послале кући. Тада сам последњи пут видела цело друштво из основне.
Снежанину, али и многе друге приче људи који су били деца у време НАТО агресије на СРЈ прикупила је са друштвених мрежа Адријана Јевтић, а укупно њих 111 наћи ће се у књизи "Дневник једног пролећа, 78 дана", у издању новосадског "Прометеја".
- Моја породица се за време НАТО агресије крила испод степеништа наше куће у Остружници, а ја сам три месеца спавала на замрзивачу, где су ми импровизовали кревет - прича Адријана. - Јако сам се плашила, буквално сам се тресла, за разлику од садашњег мужа, коме је отац у почетку рекао да нема чега да се плаши, да авиони имају своје мете и да то није он. Тако је лакше прошао кроз цео тај период.
На идеју да прикупи најразличитије приче тадашњих малишана, Адријана је дошла због многобројних туриста са којима се, као запослена у туризму, свакодневно сретала, а које је веома занимало бомбардовање и деведесете године. Тражили су да обиђу порушену зграду Генералштаба и друге гађане локације у Београду. Почела је прво да прикупља сећања пријатеља и колега, а онда и непознатих људи преко друштвених мрежа.
ИЗБЕГЛИ РУШЕЊЕ ГРДЕЛИЧКОГ МОСТА
СТЕФАНА из Сурдулице имала је седам година те 1999. Дванаестог априла по њих је дошао теча да их одведе у мирније крајеве:
- Путовали смо у тишини, нико није реч проговорио, чак ни папагај Паја није крештао. Код Грделице смо чули авионе. Проговорили смо тек када смо прошли Јагодину, а када смо стигли у Велико Градиште, тетка је погледала картицу коју су нам очитали на наплатној рампи у Дољевцу. Имали смо среће, за десетак минута избегли смо стравично гађање Грделичког моста.
- Дирнуло ме је то што су многи осетили потребу да поделе своје највеће страхове, па и губитке. Некима је једино живо сећање из раног детињства управо бомбардовање, други су изгубили најрођеније - каже Адријана.
Међу записима о страшним недељама које су преживљали грађани наше земље је и сећање Николе из Београда који је имао непуне четири године кад је почело бомбардовање. Његова породица се са Звездаре преселила у стан маминих родитеља, у Ковилову. Дечак је убрзо у новој средини стекао другаре, али су игру повремено "кварили авиончићи", како су их звали.
- Четири авиона као симбол ваздушне опасности могла су се видети на једној ТВ, у горњем десном ћошку, одмах испод часовника. Авиончићи су мајци били знак да ме одмах покупи са игралишта, а мени да је игри крај. Мрзео сам их. Безброј пута бих утрчао у кућу да проверим да ли су авиончићи стварно у ћошку или ме она зафркава. Увек су били тамо - прича Никола.
Кревет у његовој соби вазда је био уредно намештен, јер није спавао у њему, већ испод великог кухињског стола, са мамом и татом. Обожавао је кућице, скровишта и заклоне, па је то доживљавао као игру. А када би се од детонације затресли лустер, прозори и ролетне, мислио је да је олуја. У ноћима када је "олуја" била опаснија, прелазили су у суседни улаз, у комшијску вешерницу.
- Када је тата радио, а "олуја" била јака, комшије Влада и Цале су преносили мене и маму, којој је била сломљена нога, у вешерницу - и данас се сећа Никола.
ФЛАШИЦА
САРА из Јагодине имала је у то време три године, а бомбардовање јој је једино потпуно јасно сећање из најранијег детињства.
- Опет чујем тај звук који пара уши. Не знам шта означава, али знам да представља нешто страшно. Не знам ни зашто данима у соби спавамо на истом кревету нас три рођене сестре и брат и сестра од стрица, као да у кући немамо још соба и кревета. Међутим, старији кажу да смо овде безбедни. Флашицу млека грлим као да ми је најбољи пријатељ, јер ми недостаје мама која често није у соби - сећа се Сара.
А онда је једне ноћи заспао и сањао како стоји испред зграде, гледа у небо, ведро и пуно звезда, без "олује". Одједном се зачуло шиштање и убрзо се видело светло које, како каже, раздањује ноћ. Светлост је невероватно брзо прешла преко комшијске зграде, да би белину одједном заменио наранџасто-црвени блесак. Никола се пробудио и одмах испричао мами. Ујутру су сазнали да је погођена бензинска станица која је служила за снабдевање пољопривредних машина, па је експлодирала и позамашна количина горива. Дечак је све то видео у сну!
Никола каже да нема трауме од бомбардовања, али се и даље плаши звука сирене за ваздушну опасност.
Препоручујемо
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)
ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.
21. 11. 2024. у 15:31
Коментари (1)