КАД КОРОНА У ТРЕНУ ОТМЕ ЖИВОТ ИЗ РУКУ: Медицинске сестре на ковид респираторног одељења шабачке болнице боре се за сваког пацијента

НА првој линији одбране од вируса корона време одбројавају уређаји за одржавање живота.

Фото: В. Митрић

Механика је граница између два света, сламка спаса за оне који не могу сами да дишу. Монитори. Пиште, као да откуцавају, има их превише, све се сједињује у сабласни звук, хаотичан, у којем једино ред уочавају и проналазе сестре и лекари ангажовани у респираторној јединици Опште болнице "Др Лаза К. Лазаревић" у Шапцу, где су смештени најтеже оболели од ковида 19. За њих је то, кажу, звук наде, "једина музика коју током радног времена чују".

- Док су прикључени на респиратор, пацијенти се налазе у вештачкој коми. Данима су у том стању. Често се толико изобличе, да ако се деси да их нека од нас не види два дана, не може да их препозна када се врати у смену. Тако то стварно изгледа. Људи не схватају колико је ово тешка болест. Ни нама није сасвим јасно. А има нас овде које смо и по две деценије радиле на интензивној нези. Није ово први пут да се срећемо са смрћу. А опет, болест коју изазива овај опаки вирус и даље нам је непознаница - причају нам готово у даху шабачке медицинске сестре, које са колегама, ангажованим широм земље представљају истинске хероје у борби против короне.

Ковид је подмукао и непредвидив, једногласни су у респираторној јединици. И када почне опоравак, када све укаже на то да је најгоре прошло - уследи ударац. Сваку смрт доживе лично. Да ли је све учињено, питају се, иако су свесне да су понекад немоћне пред вирусом. Јер, нико не зна како ковид одлучује кога ће да поштеди. Пацијенти који су по свим параметрима били "отписани", успешно су се опорављали. А опет, често се дешава да када све крене добро, у неколико минута уследи погоршање.

- Као да нам их неко отима из руку! Имамо све, и опрему и лекове и врхунске лекаре, сестре, техничаре, а опет смо сви немоћни. Гледаш им у очи, видиш колико су преплашени јер постају свесни шта се дешава. Видиш како живот истиче из тих очију, нестаје. И поред свега што имамо, често се све своди на то да им олакшамо последње тренутке. Језив је то удар на психу - истичу сестре.

Фото: В. Митрић

Тугу због још једног изгубљеног живота није могуће одбацити са искоришћеним скафандерима, рукавицама, визирима, маскама. Све оне имају своје породице. Нечије су мајке, ћерке, сестре, баке, унуке и супруге. За Сандру Павловић време са породицом месецима уназад своди се на унутрашњу борбу да нико од њих не примети какав јој је био дан на послу. Јер, како каже, њено дете је дочекало кући своју мајку, а не медицинску сестру из црвене зоне.

- Баш недавно потресао ме је случај једне пацијенткиње. Било јој је боље. Разговарале смо о деци јер су сличног узраста, о колачима. Рекла сам јој да пожури са оздрављењем, да наручим да ми направи медењаке. Долазим то јутро на посао, видим, кревет празан. Обрадујем се, помислим да је пребачена на одељење. Колегиница одмахује главом. Синоћ код куће, одем у кухињу да пијем воду и сетим се да ми је, пре него што је преминуо један пацијент, тражио воду. Стегне ми се грло, оставим чашу и све гледам да мој мали син не уђе и види ме уплакану - прича нам Сандра.

Ипак, иако је понекад веома тешко, каже сестра Павловић, њен посао има толико чари да га не би мењала ни за шта на свету. Радост јој причињавају излечени пацијенти и сваки пут када их сретне, подсете је зашто је ту. Мотивишу је да настави да помаже болеснима које пут доведе у респираторну јединицу шабачке болнице.

Фото: В. Митрић

- Идем улицом, а у сусрет ми прилазе непознати људи, шире руке, грле ме. Пацијенти, извукли се, оздравили. Или неки дан, чујем песму о којој сам причала са пацијентима родом из Босне. Били су у тешком стању и ја да их мало орасположим почнем да причам о севдалинкама. Прошло је неко време, кад чујем ходником одзвања позната песма. Један је оздравио, препознао ме и пустио на телефон. Каже ми да сам му давала снагу током лечења. Колико сам се исплакала, овога пута од среће. То ми је дало ветар у леђа да не посустајем - прича ова пожртвована жена.

Медицинске сестре из респираторне јединице шабачке болнице су уигран тим, у војсци би биле "елитна јединица":

- Те жене, сестре и докторке, са поносом могу да кажем да су супержене, змајеви. Толико пожртвоване, све до једне, да књиге могу да се испишу. Двадесет година радим на интензивној нези, нису ми страни апарати које сада користимо. Међутим, моје колегинице инструментарке или сестре са хирургије нису имале додира са респираторима. Ипак, и оне сада раде као да су на овом одељењу провеле цео радни век. Свака им част - наглашава Сандра Павловић.

Препоручујемо

Србија

0 1

НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ОДБРАНЕ: Сестре из респираторне јединице сведоче о изазовима лечења оболелих од вируса корона

18. 04. 2021. у 11:04

Свет

0 0

ОБЈАВЉЕНИ НОВИ ПОДАЦИ: У свету дато више од милијарду доза вакцина

24. 04. 2021. у 23:29

Друштво

3 14

ДОБРА ВЕСТ: Грађани Србије могу без тестова у Црну Гору!

24. 04. 2021. у 23:10

Свет

0 2

ЈАПАН ОДОБРИО ЛЕК ЗА КОРОНУ: Уведено ванредно стање до 11. маја

24. 04. 2021. у 23:05

Свет

0 0

СКАНДАЛ ТОКОМ ВАКЦИНАЦИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ: Уместо цепива, 140 људи добило физиолошки раствор

24. 04. 2021. у 22:27

Култура

0 8

ПОСЛЕДЊА ПОРУКА МУ ЈЕ БИЛА - БОРИМ СЕ: Угасио се живот великог сликара Милоша Шобајића, није успео да обрадује мајку за 100. рођендан (ФОТО)

24. 04. 2021. у 20:44 >> 09:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације