ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОЛИТИЧАРИ ГУРАЈУ ГЛАВУ У ПЕСАК: Погрешне одлуке државног и партијског руководства за решавање стања на Космету

ПРЕДСЕДНИШТВО СФРЈ и Председништво ЦК СКЈ суочени са озбиљним нападом на уставно уређење и интегритет земље сецесијом КиМ, излазе у јавност са чудноватом одлуком и шиптарске демонстрације 1981. године оцењује као контрареволуцију.

Архива

Зар захтеви и пароле не говоре о томе да демонстранти траже сецесију КиМ, а не рушење поретка? Заведено је ванредно стање. У платформи за решење насталог стања у закључцима су конкретизовани задаци државних и партијских органа. Један од набројаних закључака био је невероватан: "Да се изучи проблем исељавања за последњих десет година".

Ово је још једна нелогичност. Зашто само десет година уназад тј. од 1971. године? Шта је било пре тога скрива се и прекрива заборавом, иако постоје документи да организовано исељавање траје од 1956. године. Да ли се ради о намери да се неки догађаји (Брионски пленум и XIV седница) сакрију од јавности; да ли су сазнања и документација о прогону и насиљу над Србима у том циљу свесно склоњени или уништени; да ли је руководство Србије случајно заборавило да је пре тога наложено Покрајинском комитету КиМ да заустави исељавање; да ли је то зато што доводи у сумњу XIV седницу ЦК СК Србије и Брионски пленум и читаву политику вођену у том десетогодишњем периоду па наравно и скривање одговорности?

Догађаји 1981. године дошли су као последица дугогодишње организоване сепаратистичке активности од постављених циљева Призренске диге 1878. године и неадекватне националне и државне политике у односу на збивања у покрајини.

У ВРЕМЕ избијања демонстрација на Косову и Метохији 1981. године радио сам у Москви као директор представништва Завода за економски публицитет Привредне коморе Југославије. Како сам поред тога био и секретар повереништва Савеза комуниста у Москви, био сам у прилици да у нашој амбасади учествујем у разговорима са партијским и државним функционерима који су посећивали СССР.

Догађаји на КиМ су ме огорчили и с неверицом сам примио вест да су демонстрације проглашене за контрареволуцију када је очито у питању сецесија. Како се десило да таква једностраност и парцијална истраживања исељавања замене адекватну процену стварности и решавање тог озбиљног националног и државног проблема?

То ме је навело да своју осуду и питања изнесем Миланку Реновици, председнику Председништва ЦК БиХ и члану Председништва ЦК СКЈ који је био у посети једној закавкаској републици, а у присуству југословенског амбасадора у СССР, Марка Орландића, иначе члана Председништва ЦК СКЈ.

Индоктринирана младеж на немирима 1981. године

Када смо од Реновице затражили да нас упозна са демонстрацијама на КиМ, он је одговорио "ето шта се дешава - тук на утук, Срби на Шиптаре - Шиптари на Србе". Тиме је исказао несхватљиво непознавање суштине проблема човек који је био највиши партијски руководилац Босне и Херцеговине, а касније и председник Председништва ЦК СКЈ. Реаговао сам и рекао да сам изненађен таквим упрошћавањем и непознавањем суштине проблема.

Невероватно је да се руководства двеју суседних република нису потрудила ни да помније размотре тако озбиљан државни проблем. Реновица се нашао у врло непријатној ситуацији. То што сам тада изнео о прогонима и исељавању шездесетих година за њега је било ново. Након завршетка разговора осећао се нелагодно, пришао ми је и рекао: "Друже Вилотићу, па и ја сам Србин". "Утолико горе" - одговорио сам.

ПРЕДСЕДНИК Председништва ЦК Србије Душан Чкребић и председник Републике Србије Иван Стамболић били су непосредно после демонстрација 1981. године у посети Белоруској Републици. Са њима смо у амбасади у Москви такође расправљали о демонстрацијама. Том приликом сам изразио зачуђеност како је српско руководство могло да прихвати Закључке ЦК СКЈ да је на делу контрареволуција и у којима је у једној од десет тачака стајало: "да се изучи проблем исељавања српског и црногорског живља у последњих десет година". Да ли је могуће, питао сам, да нам памћење сеже тако мало у прошлост.

Рекао сам да су и шездесетих година исељавање и прогон Срба и других били забрињавајући; да су били предмет разматрања партијског врха Србије, да су донети Закључци којим је наложено Покрајинском комитету да проблем исељавања размотри у свим општинама и предузме мере за његово заустављање. То је за њих било нешто ново. Замолили су ме да што скорије дођем у Београд и потпуније их информишем о томе.

Убрзо после тога у Београду сам их исцрпно упознао са оним шта се у то време дешавало и шта је чињено од стране српског руководства. Изнео сам да је већа група чланова ЦК Србије и политичког актива са Дражом Марковићем обишла на Космету све општине ради утврђивања истине о насилиом исељавању и утврдила постојање насилног исељавања, да оно поприма забрињавајуће размере и да је Покрајинском комитету упућен захтев да се насилно исељавање онемогући и спречи и да о томе постоји обимна документација коју треба пронаћи.

У одвојеним разговорима са председницима Душаном Чкребићем и Иваном Стамболићем, у Београду сам провео више од по два сата у њиховим кабинетима, информишући их о том времену. С пажњом и интересовањем су саслушали моје излагање јер им је то што сам изнео очито било непознато. Сугерисао сам да се та сазнања искористе и скривени документи пронађу.

ИПАК, један догађај из тог времена посебно је остао у памћењу. Мислим да посебну пажњу заслужује разговор са Вукојем Булатовићем, тада председником Социјалистичког савеза Србије, касније потпредседником Републике Србије. Одмах после избијања демонстрација сам се срео са њим и питао га: "Како је могуће да у Закључцима ЦК СКЈ између осталог стоји тачка да се проблем исељавања изучи за последњих десет година и да на то нико не реагује када је познато да је процес масовног исељавања почео пре двадесет година?" Питање га је затекло, очито му је било непријатно, покушавао је да се оправда заборавношћу.

Врх ЈНА на Косову 1981. године

Подсетио сам га на чињеницу да је у време када сам ја био секретар у Комисији за националне мањине он био секретар Комисије за идејни рад ЦК СКС, и да смо са бројном екипом са Дражом Марковићем на челу три дана боравили на КиМ ради утврђивања проблема насилног исељавања Срба, Црногораца и осталих етничких група. Амнезија гаји невољно попустила када сам навео неке детаље везане за ту посету Косову и Метохији.

Наредне године су показале да се активност на сузбијању сепаратизма разводњила и да није вођена енергично. Насилно исељавање се наставило, а није остварен никакав помак ни у односу снага сепаратиста и руководства СК. Стога се почетком 1987. године обраћам председнику Комисије за националне мањине и члану Председништва ЦК Србије Миленку Марковићу, да бих га упознао са догађајима из 60-тих година о прогону и исељавањима и тадашњим одлукама партијског врха да се исељавање спречи.

Указујем на постојање документације, стенографских белешки и извештаја о активностима које је у то време спроводила Комисија за националне мањине и указујем на бројну партијску екипу која је утврдила насилно исељавање на КиМ, на извештај који је поводом тога сачињен за Извршни комитет као и на Закључке'који су тим поводом донети, да се исељавање заустави. Понашао се као да му је све то непознато, рекао да никакву документацију о томе није затекао нити је знао да она постоји. Замолио ме је да му све што сам изнео напишем, па сам му ускоро предао писани извештај.

НАКОН тога сам тај извештај предао Дражи Марковићу и подсетио га на 60-те године када је он предводио екипу која је посетила Косово и Метохију са циљем утврђивања насилног прогона и исељавања (у присуству Слободана Борисављевића).

Лукаво се смешећи, не баш радо се присетио тога и рекао да ће у својој другој књизи о томе писати. Зашто су многи, па и он, послали у заборав тај период показале су долазеће године. Он је био и председник Уставне комисије која је 1974. године прихватила уставне одредбе.

Догађања која су овде изнета била су табу тема а материјал о њима је вођен под ознаком "строго поверљиво". Тако је затирана истина не само од шире јавности већ и од партијске јер је материјал био доступан само уском кругу руководећих људи. То скривање истине и забрана да се о томе говори онеспособиле су основне организације Савеза комуниста да исељавање којем су били непосредни сведоци јавно жигошу и покрену потребне мере да се насиље и прогони спрече и зауставе. Тако је отворен простор да Шиптари без осуде и отпора наставе са насиљем и изгоном Срба и других неалбанаца.

Демонстрације у Приштини 1988. године

Документи су по свему судећи скривени или уништени пре IV пленума. Ова догађања су остала у сећању уског круга чланова Централног комитета који су били званично упознати и то су знали, али су ћутали или се у каснијем периоду држали линијеIV пленума и XIV седнице ЦК СК Србије, стављајући у заборав претходне године и скривајући своју одговорност што је свакако један од разлога зашто о томе у архивама нема трагова, зашто су они затирани.

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОТКРИО ТАЈНИ ДОКУМЕНТ

МИЛАДИН Вилотић припада генерацији која је босонога и право из кратких панталона улетела у Други светски рат. Након рата је завршио правни факултет и био распоређиван на разне задатке, укључујући и један период када је радио у Служби државне безбедности, па доспео до највиших републичких органа. Извесно време је радио и у свом родном лозничком крају, као председник Скупштине општине. Последњи део радног века је провео у фирми "Југославија публик", као заменик директора и представник у Совјетском Савезу. Док је био члан Комисије за националне мањине, Миладин Вилотић је био директно упознат са ситуацијом на Косову и Метохији.

КАО ШТО ЈЕ РЕКАО ДРУГ ДРАЖА

У РАЗГОВОРУ са Дражом Марковићем подсетио сам га да смо га предлагали за краља Цигана јер је код њега дошла у Косовску Митровицу делегација Цигана да се жали на притиске да се у попису становииштва изјасне као Шиптари. И на случај са Данилом Пурићем и цедуљицом Мухарема Первића - да ће Данило прво рећи "Као што је рекао друг Дража". Цедуљица је обишла присутне и предата је Дражи када је давао реч Данилу Пурићу. Данило је почео "Као што је рекао друг Дража -. и цео скуп је праснуо у смех. Након подсећања на те детаље и Вукоје Булатовић се присетио свега. Разумео сам његову заборавност јер је 1968. године иа XIV пленуму ЦК СК Србије у осуди Добрице Ћосића и он учествовао.

ПРВА ПОБЕДА СЕПАРАТИСТА

ПОЛОВИНОМ 1963. године председник ЦК СК Србије Јован Веселинов присуствовао је седници Покрајинског комитета у Приштини за коју је секретар Душан Мугоша требао да уврсти у дневни ред поништење сепаратистичке резолуције Бујанске конференције. Одлучним супротстављањем Шиптара, чланова овог комитета, одбијен је захтев да се о томе расправља. Тако је у присуству председника ЦК СК Србије Јована Веселинова поражена политика СК Србије о тако значајном државном и политичком питању. У ИК ЦК Србије није било реакције - а у складу са Статутом морало је да уследи распуштање Покрајинског комитета због супротстављања СК Србије. Преко тога се прешло, а охрабрени чланови Покрајинског комитета наставили су сепаратистичко етничко чишћење територије.

МОДАЛИТЕТИ ПРИТИСКА

МОДАЛИТЕТИ притиска су били бројни, многоструки, неприкривени и брутални као што су: убиства, физички напади на децу и одрасле, каменовање кућа, силовања, паљење, сеча воћњака, загађење бунара, сеча струје и свакодневно психолошко узнемиравање. Сви ови насилни испади вршени су систематски са циљем етничког освајања насеља и простора и присиљавања Срба да се иселе са КиМ а других неалбанских етничких група (Турака) да се изјасне као Албанци. Тако примењивано насиље постигло је жељени циљ - Срби су се под тим притиском почели исељавати у Србију. Сазнањима о суровости коју су Шиптари спроводили над Србима били су затечени и чланови Извршног комитета ЦК Србије и партијска екипа.

Препоручујемо

Друштво

1 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПИСМО ЗАУСТАВИЛО РЕВИЗИЈУ: Изграђивана су у СФРЈ три неусклађена правна система који су се све више удаљавали

16. 04. 2021. у 17:14

Друштво

0 7

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО КУМОВАО НАЗИВУ УЖА СРБИЈА: Покрајине су због недоречености Устава на мала врата добијале статус република

15. 04. 2021. у 17:14

Друштво

8 6

ПРЕКО СРБИЈЕ ПОДРИВАН ТЕМЕЉ: Политички систем успостављен 1974. најдиректније угрожавао oпстанак Југославије

14. 04. 2021. у 13:43

Друштво

5 1

СВОЂЕЊЕ СРБИЈЕ ОД УЖИЦА ДО БЕОГРАДА: Како је спречен покушај да се 1977. промени понижавајући положај највеће републике

13. 04. 2021. у 14:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације