СЕЛО МОЈЕ ДРАЖЕ ОД ПАРИЗА: Петочлана породица повратника из Француске Манојловић скућила се у Карбулову код Неготина
ДЕСКО и Драгана Манојловић са тројицом синова, седмогодишњим близанцима Дамјаном и Дарком и четворогодишњим Душаном након девет година живота у Француској одлучили су да се врате у завичај, у Карбулово код Неготина, које има тек 60 домаћинстава.
Манојловићи већ две године гаје воће на преко седам хектара, од више од 20 колико имају у поседу. Прво су на пет и по хектара засадили 4.200 стабала дуње, а потом и 600 стабала шљиве. Ових дана на једној од парцела ниче и нови воћњак од 1.500 стабала домаће шљиве.
- Планирамо да засадимо још дуња и шљива. Надамо се помоћи државе да направимо дестилерију и то воће прерадимо. Поред ракије планирамо и производњу џемова. Дуње су сад у другој години, па већ од следеће очекујемо први род. Хладњача би нам такође била неопходна, али смо ту на вези са локалном самоуправом, па се надамо да ћемо и то имати ускоро - каже Деско Манојловић.
ОВА петочлана породица живи на дедовини и ниједног се, веле, тренутка нису покајали што су се вратили. То им је показала и епидемија короне која је затворила у четири зида многе, али не и Манојловиће који свакодневно уживају у свом пространству.
- Млади смо отишли за Француску, па сада свима који то желе помажемо и кажемо да иду и пробају, али да знају да нема те ширине и те слободе ко на кућном прагу. Када су наша деца први пут дошла у Србију, легли су на траву и рекли: "Мама, цело је небо наше!". У Паризу смо живели у стану и синови никад нису могли да виде цело небо као овде. И то је преломило - каже Драгана Манојловић.
Сада породица живи од свог рада на имању. Помаже им Дескова мајка Славица, која је и сама осамдесетих дошла у Карбулово са двема сестрама из Пећи. Ту се удала, скућила за сва времена и сродила са мештанима.
- Петоро унучади имам од сина и ћерке. Бог нас накитио. Покојни супруг и ја смо први отишли у Француску, 1983. Децу су чували свекрва и свекар. Ми дошли, они отишли. Деско и снаја су се сад вратили и срце ми је поново на месту. Помажем им колико могу око куће да би они могли да раде у воћњацима и у граду у свом локалу брзе хране - каже Славица Манојловић, Дескова мајка.
МАНОЈЛОВИЋИ су, кажу, срећни и са срећом све могу. А ништа им није тешко. Раде оно што воле. Држава им је, вели, обећала да могу да рачунају на њену помоћ. То им је и недавно рекао министар спољних послова Никола Селаковић, који их је посетио у Карбулову и обишао њихове воћњаке.
- Ми ћемо преко своје Управе за дијаспору у Србији и региону направити једну контакт тачку и посебну службу која ће нашим људима у дијаспори приближити све оно што држава у овом тренутку ради на јачању инфраструктуре, услова живота, улагањима у здравство, школство, различитим областима нашега друштва који побољшавају све услове за живот и за рад управо овде у Србији. До краја године, а можда и пре ако епидемиолошки услови дозволе, имаћемо и скуп у Бечу са неготинском локалном самоуправом из овог краја који су заинтересовани да чују шта је то што држава све нуди - рекао је министар Никола Селаковић.
ОПШТИНА Неготин само за подстицаје у пољопривреди издваја 20,5 милиона динара. Укупна улагања у пољопривреду, из свих извора, каже Владимир Величковић, председник општине Неготин, кроз аграрни буџет, програме, комасацију у селима, износе 88,6 милиона.
- Наш аграрни буџет је највећи у овом делу Србије и обухвата подршку многим гранама пољопривреде, посебно воћарима. Ове године ћемо овом газдинству омогућити после завршетка садње нову бушотину, која ће њима много значити - додаје Величковић.
ПРИОРИТЕТИ ВОЋЕ И ЛОЗА
НАЈВЕЋИ приоритети су подизање нових засада воћа и винограда код којих општина последње четири године даје 100 посто повраћаја средстава. Приоритет су и бушотине, системи кап по кап. У локалној самоуправи истичу да ће у сарадњи са Министарством пољопривреде настојати да обезбеде средства за субвенционисање набавке нове опреме, као и за ограђивање парцела.
У ИНОСТРАНСТВУ 15.000 НЕГОТИНАЦА
ПРЕМА последњем попису, у општини Неготин живи око 35.000 људи. У иностранству их је преко 15.000. Највише у земљама западне Европе, претежно у Немачкој, Швајцарској, Аустрији и Француској, где стасава већ четврта генерација Крајинаца.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (2)