НАУЧНИКЕ ОШТЕТИЛИ ЗА МИЛИОНЕ: Плате младих истраживача у Србији годинама умањене
НАПРЕДОВАЊЕ у научним звањима није регулисано већ 10 година, па су многи истраживачи "закинути" за плате стотине хиљада динара. Због тога су и тужили Министарство просвете и тражили надокнаду.
Њихове категорије крећу се од А6 до А1, за најбоље, а према њима се одређују и зараде. Тако научни саветник, који је у категорији А6, на годишњем нивоу, има око 1.100.000 динара мању плату од колеге у категорији А1. Када је реч о звању вишег научног сарадника, разлика између А1 и А6 категорије је око 1.000.000 динара годишње, а између А1 и А4, више од 700.000 динара.
Ово појашњавају у Синдикату науке Србије. Зато истраживачи сада, својом тужбом у Првом основном суду у Београду траже и вештачење како би се утврдио тачан износ за који су оштећени.
- Ова се неправда посебно односи на младе истраживаче, којих је у систему науке око 60 одсто - каже за "Новости", др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке Србије. - Претходним законом о науци и уговорима о пројектима било је предвиђено да 2013. Министарство поново оцени рад свих истраживача. То није урађено до данас, те ти истраживачи и сада примају мање зараде, формиране према резултатима рада до 2010.
Зараде нису пратиле напредовање, па траже обештећење од државе
Она истиче да Синдикат већ 10 година покушава да реши проблем зарада запослених у науци, предлаже укидање финансирања по "категоријама" и инсистира на доношењу коефицијената за обрачун зарада, као што је то регулисано у свим јавним службама.
- Све до 2019. министри и држава су се правдали пројектним финансирањем науке - подсећа др Ђурђица Јововић. - То пројектно финансирање и "категорије" су нанеле велику неправду и материјалну штету једном броју научних радника, који су примали мању зараду и до 75 одсто у односу на друге колеге у истом научном звању. Са доношењем новог Закона о науци и истраживањима 2019, предвиђено је увођење институционалног финансирања.
Она појашњава да је на нивоу Министарства формирана радна група, која је интензивно радила на доношењу Програма институционалног финансирања и коефицијената за обрачун плата научних радника, али су ове активности биле стопиране због избора 2020. када је донета Уредба, којом се наставило финансирање по старом, што је продужило агонију оштећених истраживача на још две године. Синдикат је направио и предлог коефицијената и траже да њихова примена почне најкасније 2022. Кажу да је за око 5.200 запослених истраживача неопходно да држава догодине издвоји око 1,6 милијарди динара за доношење коефицијанта и институционално финансирање.
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ О ЗАХТЕВИМА: НИЈЕ БИЛО ПРИМЕДАБА У РОКУ
У МИНИСТАРСТВУ просвете, науке и технолошког развоја кажу да им је новембра 2020. до данас упућено 65 захтева за утврђивање нове категорије истраживача на основу радова из 2011. и 2012. године.
Неправда се односи највише на младе, којих је око 60 одсто
- Сви захтеви су стигли након што је престало финансирање пројеката (31. 12. 2019. године) за циклус 2011-2019, за који су све научноистраживачке организације доставиле годишње и закључни извештај без примедаба на исплату средстава за рад истраживача - наводе у Министарству. - Сви ти истраживачи су обавештени да Министарство није у могућности да изврши рекатегоризацију у пројектном циклусу који је истекао 31. 12. 2019. године, кад престаје да важи и Акт о избору, вредновању и финансирању Програма основних истраживања, Програма истраживања у области технолошког развоја и Програма суфинансирања интегралних и интердисциплинарних истраживања, који је био основ за категоризацију по јавном конкурсу расписаном 2010. године.
У Министарству кажу и да се финансирање од 1. јануара 2020. врши у складу са прелазним одредбама Закона о науци и истраживањима, у којима је предвиђен период од две године за улазак института у институционални систем финансирања.
Препоручујемо
ФОНД ЗА НАУКУ СЛАВИ ДРУГИ РОЂЕНДАН: Младим истраживачима до 200.000 евра за пројекат
12. 03. 2021. у 12:10
ШТА ЈЕ КЉУЧ УСПЕХА У СПОРТУ И ЖИВОТУ: Одговор су дали наши научници
24. 02. 2021. у 17:59
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (2)