ИШЛИ ПО ЛЕКОВЕ "КОД СПАСИТЕЉА": У згради прве апотеке у Вршцу отворена поставка посвећена фармацији
КАКО су се некада правили лекови, где су се чували и како је изгледао продајни и радни простор апотекара - свe то се може видети у првој сталној музејској поставци у Србији, која је посвећена историји фармације.
Ова изложба јединствена је и по томе што је приређена у аутентичном простору прве апотеке у Вршцу, основане давне 1784. године у згради коју данас зову "Апотека на степеницама", а која већ пет деценија представља депанданс Градског музеја.
Ово репрезентативно здање из 18. века једно је од ретких у нашој земљи, ако не и једино, које је опстало више од два века, а да му није промењен ни првобитни изглед, ни намена. Истина, ту се од 1971. више не производе и не продају лекови и други фармацеутски производи, али се зато као музејски експонати чувају бројни раритетни предмети, лабораторијски прибор, стара документација и оригинални намештај, који су ту остали као заоставштина свих седморо власника апотеке.
ПРИРОДЊАЧКА ЗБИРКА
У "АПОТЕЦИ на степеницама" некада је била стална поставка слика Паје Јовановића, која је пре три године премештена у зграду "Конкордије". Од тада је ту своје место, осим фармацеутске поставке, нашла и богата природњачка збирка вршачког музеја, у којој се налазе животиње препариране пре сто година.
Донедавно је само мали део тог огромног архивског материјала био доступан јавности, а у новој поставци, која се налази у чак пет просторија, укључујући и полутаван, детаљно је приказано како је текао процес од биљке до таблете у периоду од 18. века до краја Другог светског рата, када су све приватне апотеке постале народне.
- Ово је јединствена апотека-музеј у Србији - истиче, у разговору за "Новости", ауторка изложбе Љиљана Бакић.
- У првом делу се налази аутентични продајни простор, тзв. официна, са масивним мобилијаром из 19. века, старом металном касом и апотекарском вагом. У другом сегменту су приказани различити производи ове апотеке, који су се у највећој мери ручно правили од биљних сировина. Затим следе лабораторија и апотекарска радна соба, из које се даље пење на полутаван, који је коришћен за сушење биља и припрему биљних сировина.
ПОСЛЕДЊИ АПОТЕКАРИ
ПОСЕБАН део изложбе посвећен је последњем власнику апотеке Александру Јовановићу, иначе брату по оцу познатог српског сликара, Вршчанина Паје Јовановића. Он је заједно са својим синовима Душаном и Светиславом ту радио од 1929. до 1949. године, када је власт откупила цео објекат. Душан је, иначе, касније постао први доктор фармацеутских наука при ВМА у Београду (1956), док је Светислав такође службовао у војној фармацији и као начелник лабораторије за производњу хируршког конца више пута био одликован.
Ту су се справљали најразличитији лекови, козметички препарати, медицинска вина и еликсири, као и тада веома популарни бркомази. А оно по чему је ова вршачка апотека, која се звала "Код спаситеља", била позната и ван граница тадашње аустроугарске Војводине је козметичка линија за жене "Доктор Филипон", коју је правио претпоследњи власник Бела Кихлер.
- Специфично је то што су Вршчани још у 19. веку имали неку врсту бренда, који су свуда рекламирали. Такође, давали су и могућност поруџбине поузећем, о чему нам сведоче сачуване дописнице, које су биле исписане на српском, немачком и мађарском језику - објашњава Бакићева и додаје да ће на специфичном степеништу, којим се директно са улице улази у зграду, поново бити осликана реклама ове козметичке линије, баш као што је то било у Кихлерово време.
Док нису постали угледни чланови друштва, први апотекари су, као просветитељи, имали тежак задатак да увере становништво у све предности потпуно другачијег начина лечења од оног на који су навикли. Јер, требало је пијавице и разне бајалице заменити таблетама и сирупима, које су недељама предано и темељно правили у својим добро опремљеним лабораторијама. Зато је њихов рад био строго контролисан, на основу првог закона о здравству, који је донела Марија Терезија, а морали су да воде и посебне књиге опојних дрога и отрова.
- Апотекари су били веома образовани људи, а Вршчани су школе најпре изучавали у Бечу, Будимпешти и Прагу. Отуд су у свом раду користили старе мерне јединице по бечком систему, које су се разликовале од оних које су користили грађани - објашњава наша саговорница. - У својој колекцији имамо јединствен сет металних тегова у облику зарубљене пирамиде, са тим мерама, који датира још из 18. века. Из тог периода чувамо и старе ваге, бројне апотекарске посуде, као и справу за ручно прављење лекова.
Највећи део експоната садашње поставке затечен је у самој апотеци, нешто је сакупио оснивач вршачког музеја Феликс Милекер, а нешто су донирале друге апотеке и појединци, попут др Михајла Станивуковића, који се бавио историјом вршачког здравства.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)