НАНОЧЕСТИЦАМА УБИЈАЈУ КАНЦЕР: " Наши научници раде на новим материјалима за лечење онколошких болесника

Бранка Борисављевић

04. 04. 2021. у 10:49

ПРЕЦИЗНО праћење деловања терапије код онколошких пацијената није нимало лако, нарочито ако се узме у обзир брзина којом се развијају агресивни типови канцера.

НАНОЧЕСТИЦАМА УБИЈАЈУ КАНЦЕР:  Наши научници раде на новим материјалима за лечење онколошких болесника

Фото: Depositphotos

Истраживачи укључени у PRECAST пројекат, који финансира Фонд за науку Србије, ради на стварању нових материјала нанометарских димензија, које би имали способност да нациљају рак мозга и селективно испоруче лек у оболело ткиво. Нова метода ће омогућити да се, уз помоћ магнетне резонанце, већ након првог третмана утврди да ли су наноматеријали успешно стигли у жељено ткиво канцера, а смањиће појаву нежељених ефеката на здраво ткиво.

СЛОЖЕН ПРОЈЕКАТ

- ИСТРАЖИВАЊЕ из области конструкције и површинске модификације наноматеријала радимо на Институту "Биосенс" Универзитета у Новом Саду - каже наш саговорник.

- Део истраживања, везаних за испитивање особина добијених наночестица се ради на Технолошко-металуршком факултету. Ради се о веома сложеном пројекту за који су неопходни различити, често и веома скупи инструменти.

У разговору, за "Новости", проф. др Никола Кнежевић, руководилац пројекта са института "Биосенс" Универзитета у Новом Саду, открива да су у питању силикатни наноматеријали, истог састава као зрнца песка. Сферног су облика, око хиљаду пута мања од зрнца песка, док је половина запремине наночестица празна. Празнине су правилно распоређене, у облику пчелињег саћа.

ИНОВАЦИЈА Проф. др Никола Кнежевић, Фото Приватна архива

- Порозну структуру наночестица ми конструишемо помоћу посебних детерџената у поступку синтезе, при чему се молекули детерџента у воденом раствору самоорганизују као ситне капљице уља у води - објашњава професор Кнежевић.

- При додатку силикатних реагенаса, настају силикатне наночестице око тих "капљица" детерџента. У шупљине уносимо различите лекове или друге молекуле, који могу помоћи у терапији или снимању рака магнетном резонанцом.

Фото: Depositphotos

Професор Кнежевић истиче да се након пуњења леком, шупљине могу затворити, при чему лекови остају "заробљени" у празнинама. Наноматеријал се може дизајнирати тако да долази до његове акумулације у ткиву рака и отпуштања лека само приликом уласка у оболело место.

ПРВИ ТИМ У СРБИЈИ

ЗАХВАЉУЈУЋИ овом пројекту, први пут у Србији је основана истраживачка група која се бави конструкцијом порозних силикатних наночестица за примену у терапији рака.

Осим професора Кнежевића, иначе хемичара по струци који је докториао на државном Универзитету у Ајови, у тиму су и др Ивана Гађански, истраживач са докторатом из области неуронаука са Макс Планк Института у Немачкој, студенткиње докторских студија - Кристина Живојевић, Миња Младеновић и Мирјана Мунџић, са Института "Биосенс". У тиму је и др Ивона Јанковић Частван, са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.

Научници су до сада успели да направе наночестице које су показале способност да отпусте знатно већу количину лека у слабо киселим условима, какви иначе владају у већини ткива тумора. Ови први резултати су успешно демонстрирани при третману ћелија рака и недавно објављени у међународном часопису Pharmaceutics.

Фото: Depositphotos

- Истраживачки рад се наставља ка конструисању одговарајућих наночестица које би се могле пратити магнетном резонанцом, а затим и применити за циљану терапију рака - каже професор Кнежевић.

- Предност примене порозних силикатних наночестица је и што се оне могу сматрати нанометарским капсулама за лек чију површину можемо модификовати по жељи, прилагодити за примену у терапији различитих типова рака.

Наши научници имају велику подршку од сарадника из Wageningen Универзитета у Холандији и из Тринити колеџа у Ирској. Колеге из Холандије ће им помоћи приликом прелиминарних тестирања материјала магнетном резонанцом, а предвиђено је да се у Ирској раде претклиничка испитивања наноматеријала на мишевима.

- Посебну захвалност дугујем колегама из иностранства, који су они вољни да уложе и сопствена средства, у циљу реализације наше истраживачке сарадње и без формалног учешћа на PRECAST пројекту - каже професор Кнежевић.

Он наглашава да је веома значајна подршка Фонда за науку, наводећи да му је, овим пројектом омогућено да у Србији настави са истраживањима којима се бавио у САД, Шпанији и Француској и пренесе искуство млађим колегама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

ОДРЖИВА АРХИТЕКТУРА: Важност енергетске ефикасности