ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СРБИ СУ ПОНОВО ПРОНАШЛИ СВОЈУ ДУШУ: Утицај Велике Британије, Америке и СССР на мартовске догађаје 1941. године

ЗНАЧАЈНА дешавања у историји једног народа, врло често, неопходно је наново процењивати и оцењивати. Поготову ако се последице тих догађаја осете тек много, много година касније. Такав је случај и са 27. мартом 1941. Исправно превредновање историјске улоге појединих великих догађаја биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историје.

Архива

Неколико десетина књига објављених на ову тему, што у земљи што у дијаспори, изузетно су противречне. Једну групу аутора чинили су пучисти и њихови симпатизери, који су бранили своју улогу и релативизовали последице. Подршку им је здушно пружала комунистичка власт неке је, као генерала Симовића, наградила пензијом и безбедним повратком у Југославију.

Другу су чинили чланови оборене владе, који су иако малобројнији упорно покушавали да докажу исправност својих капиталних одлука. У трећој групи били су званични југословенски историчари и публицисти који су глорификовали улогу Комунистичке партије Југославије у дешавањима око 27. марта. Разликују се и у оценама да ли је то био државни удар, пуч, грађанска револуција или чак терористички акт.

Анализа овог преврата показује да је реч о најмилитантнијој форми државног удара, дакле, о пучу. Извели су га припадници националних оружаних снага у тајности, уз масовну подршку народа, Цркве, патриотских организација и већине политичких грађанских странака. Свој допринос давале су и спољне снаге које су у овом региону имале своје војне и политичке интересе.

"СРБИ су поново пронашли своју душу" - узвикнуо је сер Винстон Черчил, 27.марта негде око поднева, када му је посланик Кемпбел јавио да је пуч дефинитивно успео. То усхићење Србима неће дуго трајати. Већ крајем те исте године Ситон Вотсон, британски професор универзитета рећи ће нешто друго: "Ми смо смо улазак Југославије у рат платили пола милиона фунти, па не дугујемо Србима ништа".

Драгиша Цветковић и кнез Павле

Нешто доцније огласиће се и Вилијем Донован, амерички генерал, обавештајац, отац Централне обавештајне агенције (ЦИА), човек који ће се јануара 1941. године наћи у Београду и упознати кључне пучисте: "Срби се не могу позивати на 27. март 1941. године јер смо ми ту револуцију купили".

А три дана пре пуча, у Београд је стигао шифровани телеграм амбасадора у Каиру Лампсона Форин офису бр. 709 од 24. марта 1941. године, упућен Београду, бр. 137, поновљен Форин офису бр. 709, Атини бр. 189 и Анкари бр. 142: "Став кнеза намесника показује такво безнадно осећање нереалности да се од њега ништа не може очекивати. (...) Имате пуно овлашћење за било коју меру коју сматрате да је исправно да предузмете да бисте помогли промену владе или режима, чак и путем државног удара." Шифровани телеграм посланика из Београда Кемпбела у Лондон, 26. марта, говори о повезаности дипломата и пучиста: "На мој захтев, јутрос ми је уприличен разговор са генералом Симовићем (командантом Југословенског ратног ваздухопловства). Како је овај официр на челу организације која намерава да изведе државни удар... они желе да одбаце Пакт и садашњу владу. Они знају да ово скоро извесно значи рат и да више воле ту могућност него наставак садашњом линијом..." Мотив Британаца да режирају ове догађаје најбоље илуструје Черчилов савременик, војни историчар Лидл Харт који је написао: "Черчил је постао велики само зато што је умео да за живот једног Енглеза жртвује читаве народе", што је, иначе, црвена нит британске спољне политике".

У МАРТУ 1941. Југосsлавија је била опкољена. Немачке трупе биле су у Румунији и Бугарској, а већ су биле на путу да уђу у Грчку. Француска је била пала. Није било никаквог разлога да се мисли на на какву помоћ од стране Совјетског Савеза. Што се тиче Енглеза, они су могли да понуде само савете и борбени дух; њихова обећања помоћи негде у далекој будућности само су убеђивала кнеза Павла да би напуштање неутралности довело до уништења не само државе, већ целокупног српског народа.

Дугогогодишња кнежева упозорења и Британцима и Американцима на економску експанзију Немачке према Југославији, апели за доделу кредита за куповину наоружања остајали су без одјека. Лондон ће крајем тридесетих година, "из поштовања према кнезу Павлу и као знак добре воље", наручити осамдесет комада ћурака више (и бројком 80, да не би било забуне). У то време Немци од Југославије купују жито и суве шљиве по дупло већој цени него што је била на светском тржишту. Постају главни купци руда из босанских рудника. По повлашћеним ценама продају своју робу Југославији. Западни савезници све то мирно посматрају, као што не реагују на Хитлерово ширење по Европи, све до напада на Француску 1940. године.

Кнез Павле и Адолф Хитлер

Поред економског расте и политички Хитлеров притисак. Берлин поручује: строга неутралност није одржива. Новоформирана Тајна обавештајна служба Војске Краљевине Југославије долази до фотокопије документа о плану напада и распарчавања Југославије управо онако како ће и бити раскомадана после Априлског рата.

КНЕЗ Павле је помно пратио ситуацију и процењивао позицију. Из Берлина и Лондона су упућиване поруке за сусрете, споразумевање и сарадњу. Са кнегињом Олгом отишао је за Немачку, у Берлин. Прва сила света приредила је кнежевском пару величанствен дочек. И величанствену војну параду. Хитлер је хтео да фасцинира и истовремено да уплаши човека који је вукао главне конце у јужном комшилуку.

Маневарски простор за доследно држање принципа неутралности бивао је све мањи. Павле је покушао да подносе оставку, у двору је настао хаос, саветници га убеђују да одустане "није време за оставке него за тешке одлуке". Схвата да нема коме да остави државу. Из Москве стижу непрогрешиве информације нашег амбасадора Милана Гавриловића: напад Немачке на совјетску Русију, најкасније у јуну. Дакле, треба још мало одуговлачити и Југославија ће бити сачувана.

Београд тактизира, али ближи се тренутак у којем ће коначно морати да бира. Уласком војске Рајха у Румунију, касније и у Бугарску свима постаје јасно да ће се Немци и Италијани ускоро спојити у Грчкој. Коначно из Берлина стиже захтев: Или с Немачком или против ње. Силе Осовине су затварале круг око Југославије. Западни савезници су већ отворено тражили отварање фронта на Балкану. Амбасадор Кемпбел је ту Черчилову поруку пренео кнезу непосредно после Божића 1941. године. Помоћ у оружју није спомињао. Нудио је евентуално један корпус британске војске. Али је зато био издашан у сугестијама. Предлагао је да се Словенија и Хрватска препусте силама Осовине. То је, по свему судећи, била синхронизована идеја Лондона и Вашингтона. И Рузвелт је убеђивао југословенског амбасадора Константина Фотића да је боље за Србију да се реши трвења с Хрватима и постане јединствена држава поделом Југославије.

ШЕФ ТАЈНЕ службе Војске КЈ, потпуковник Угљеша Поповић, оставио је белешку о доласку у Београд Рузвелтовог изасланика пуковника Донована, који ће међу првима узвикнути "27. март је плаћен". "Тих дана, конкретно 21. јануара 1941. године, стигао је у Београд Г. П. Донован као лични изасланик Рузвелтов. Имао је задатак да обиђе медитеранске и балканске земље у циљу провере и процене каква је могућност сваке земље посебно у погледу отпора евентуалној агресији од стране Немаца, као и каква им је помоћ потребна за остварење одређених циљева. Приликом доласка у Београд Донован је посетио све врхунске руководиоце грађанског и војног реда, известан број војних школа, команду ваздухопловства и морнарице. Поред тога, организован је на његову иницијативу и састанак са представницима савезничких тајни служби из области војске.

Архива

"Несумњиво, све је било изванредно охрабрење, рекао бих за романтичаре, али са гледишта тајне службе било је касно за сваку непосредну помоћ да би се избегла катастрофа југословенске војске. Југославија је већ била стављена на електричну столицу и као десета жртва Хитлерове агресије очекивала је извршење смртне казне, па било погнуте или уздигнуте главе и пркосно, казна ће бити извршена." Донован је био врло незадовољан разговорима с кнезом Павлом и председником владе Цветковићем, срео се с генералом Симовићем и повезао га са својим човеком у Београду адвокатом Ђорђем Радинином, иначе америчким држављанином.

У Београду Донован ништа није препуштао случају. Ступа у контакт и с представницима Комунистичке партије. Вилијем Стивенсон у књизи А Man cаlled Intrepid ("Неустрашив човек"), која је објављена 1976, описао је сусрет Рузвелтовог личног изасланика с Јосипом Брозом. Тема разговора била је онемогућавање приступања Југославије нацистичком Тројном пакту. Јосип Броз је тада имао фалсификовани пасош на име Спиридона Мекаса, канадског држављанина грчког порекла.

НАКОН брзе капитулације Француске јуна 1940. у рату против Трећег рајха остала је још само Велика Британија. Тадашње процене су говориле да су њихове шансе да изађу као победници минималне. Стога није ни чудо што су британски политичари и дипломате свим средствима трудили да у овај сукоб увуку неку од неутралних земаља у рат на својој страни без обзира коју би цену цену та држава морала да плати.

Наравно, у овом свом науму представници Гордог Албиона нису искључивали и војне ударе. Вођа Рајха позвао је Драгишу Цветковића и Александра Цинцар-Марковића у Салцбург, 14. фебруара. После мање анализе ситуације у Европи, захтевао је да Југославија одмах уђе у Тројни пакт. Представници Владе нису прихватили, јер је то захтевало политичку и војну сарадњу. Али, Хитлер одједном све збуњује. Не тражи војну сарадњу. Не тражи пролаз за трупе, не тражи ништа због чега би Југославија угрозила неутрални статус. Силе Осовине гарантују територијални и политички интегритет и неће учинити ништа што би угрозило Југославију и њен национални понос. До коначног расплета ситуације "очи у очи" долази 1. марта 1941. када је кнез Павле био принуђен да лично посети фирера у његовом омиљеном летовалишту Берхтесгардену.

Потписивање Протокола Тројног пакта у Бечу 25. марта 1941. године

Том приликом у крајње неугодном разговору за кнеза било му је речено да ће, након избацивања британских снага из Грчке, Немачка на лето напасти СССР и уништити бољшевизам. Двадесет пет дана касније, 25. марта 1941. Рибентроп и Цветковић у хотелу "Белведере" у Бечу потписују документ о приступу Краљевине Тројном пакту. Четрдесет и осам сати доцније на београдским улицама осванула је парола: "Боље гроб него роб".

ДАНАС постоји довољно непобитних доказа и аутентичних докумената да су британске тајне службе у Београду биле ангажоване на припреми и извођењу пуча. У лето 1940. године из Букурешта у Београд стиже Томас Мастерсон, искусни стручњак за "неџентлменско ратовање". Из Београда подгревана је антинемачка и превратничка атмосфера, и ширило се добро расположење према Британији и њеним савезницима. Агенти "секције Д" исплаћивали су сараднике по Београду. Од новина до политичких странака.

Земљорадничка странка добијала је 5.000 фунти месечно, неке дневне новине, попут "Правде" имале су 150.000 динара месечно, а неке друге узимале су апанажу у натури, односно у олову без кога је био незамислив штампарски слог. На листи су били и Самостална демократска странка Светозара Прибићевића, Удружење старих ратника, Сељачка странка Драгољуба Јовановића, Српски културни клуб Слободана Јовановића и Драгише Васића.

Двадесет седми је март 1941. године. Из британске амбасаде у Београду шаље се телеграм за Лондон који потписује Черчилов специјални обавештајац Џорџ Тејлор: "А. Пуч извршен под неспорним вођством Симовића и његовог помагача Мирковића и извесног броја официра...Е. Мастерсон је изванредно обавио посао и заслужује највећу могућу похвалу..."

ПОРЕД Британаца, данас је јасно да је и Стаљин имао своје прсте у мартовским догађајима и обарању кнеза Павла и увлачењу Југославије у ратне страхоте. Иако је совјетска дипломатија, као немачки савезник, формално заузимала негативан став о пучу, накнадно отворени документи откривају да учешће СССР у припреми преврата 27. марта 1941. био први историјски корак у каснијем савезу западних сила и СССР. И ту заправо лежи корен њиховог савезништва са западним земљама у победи над нацизмом 1945. године.

Професор Борис Старков из Санкт Петербурга открио је да је Стаљин још крајем 1940. године имао информацију да група официра у Београду спрема државни преврат, и да ће они на чело земље довести људе који су просовјетски оријентисани. Он је одмах активирао Одељење за међународне везе Коминтерне, које се бавило обавештајним радом, и тражио да се појача пратња југословенских политичара и официра. Шефу НКВД Берији наређују да пошаље за Београд специјално обучене официре, обавештајце.

Само у совјетском посланству било је упослено преко стотину људи. На челу те групе био је пуковник Зубов, кога је Стаљин послао у главни град Југославије као свог личног изасланика. Зубов је од Стаљина добио огромну количину новца којом је требало да додатно "убеди" заверенике да је њихова идеја о преврату исправна и да имају чиме да финансирају државни удар. Одмах по доласку у Београд, совјетски пуковник се обратио свом колеги, такође обавештајцу и пуковнику - Драгољубу Дражи Михаиловићу, иначе сараднику совјетске војне обавештајне службе од 1937. године, и од њега, као поузданог човека, затражио додатне информације о предстојећем војном пучу. Међутим, Дража Михаиловић му је дао доста обесхрабрујуће податке.

Он му је рекао да је упознат с том идејом, али да је реч о групи официра авантуриста који су жељни славе и новца и да они не располажу стварном снагом да ураде нешто озбиљније и да се не налазе на правим командним местима с којих је могуће да се изведе државни удар. После сусрета с Дражом, Зубов одлучује да се врати за Москву, упркос изричитој Стаљиновој наредби да ступи у лични контакт с превратницима и да им преда новац. По доласку у Кремљ, Зубов се нашао у прилици да лично осети сву Стаљинову непредвидљивост. Одмах је ухапшен и осуђен.

ПРОТИВВРЕДНОСТ ЗА УЛОЖЕНИ НОВАЦ

ДАН после изведеног пуча идејном творцу "југословеског спасавања душе" Винстону Черчилу јавио се и шеф операција SOЕ у Југославији Хју Далтон:" Од како сам преузео SOE у Југославији потрошили смо најмање 100.000 фунти стерлинга. Успели смо да образујемо и резервни фонд од шеснаест милиона динара који би се користио у случају да упутнице из Лондона не могу да буду достављене. Мислим да смо добили добру противвредност за уложени новац! Пуч је био успешан. Надајмо се да ће и крајњи ударац бити исти."

Препоручујемо

Друштво

1 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОТПОР ФАШИСТИЧКОМ ПОРЕТКУ: Преврат 27. марта 1941. био је израз народне воље

29. 03. 2021. у 17:14

Друштво

5 5

ДАН КАДА ЈЕ НАРОД УДАРИО ШАМАР ХИТЛЕРУ: Пре 80 година на демонстрацијама се орило - "Боље рат, него пакт, боље гроб, него роб!

27. 03. 2021. у 07:27

Култура

1 2

ТВ КРИТИКА: Народ који је Хитлеру рекао "не"

28. 03. 2021. у 11:12

Друштво

1 3

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - Тајни састанци кнеза Павла и Хитлера

28. 03. 2021. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације