Друштво

ДИСКРИМИНАЦИЈА МЕЂУ СУДИЈАМА: Ко суди за прекршаје има нижу плату од колега, потребна измена закона

Танјуг

27. 03. 2021. у 11:42

У СУСРЕТ скупштинској расправи о предлогу да се изменама Закона о судијама изједначи статус судија за прекршаје са судијама истог ранга у редовним судовима, Удружење судија и тужилаца Србије (УСТ) поздравило је овај предлог указујући на значај изједначавања материјалног положаја свих судија.

ДИСКРИМИНАЦИЈА МЕЂУ СУДИЈАМА: Ко суди за прекршаје има нижу плату од колега, потребна измена закона

Судија Прекршајног суда у Јагодини и члан Управног одбора УСТ Данијела Трифуновић указује за Танјуг да би се усвајањем поменутих законских измена нормативни положај судија прекршајних судова изједначио са судијама који поступају у другим материјама у истом степену надлежности.

То практично значи да си се плате судија за прекршаје које поступају у првом степену изјеначиле са платама судија у основним судовима, док би се плате судија Прекршајног апелационог суда изједначиле са платама судија у редовним апелационим судовима у Србији.

У Србији има око 540 судија за прекршаје које суде у првом степену и 65 судија у Прекшајном апелационом суду.

Трифуновић указује да би се усвајањем предложених законских измена отклонила својеврсна дискриминација судија за прекршаје пре свега у погледу висине зарада, коју како наводи УСТ "трпе више од 10 година".

- Различитост материје којом се баве у судницама није и не сме бити разлог за деградирање значајно мањим зарадама у односу на своје колеге судије које поступају у редовним судовима, посебно што сносе једнаку одговорност и обавезе, указала је судија.

Према њеним речима, судије за прекршаје подносе велики терет у раду правосуђа, имајући у виду велики број предмета који судије имају у раду и то у просеку по 1. 200 предмета по судији, у зависности од насељености територије у надлежности конкретног суда.

У већим градовима судије имају и по више хиљада предмета у раду, нагласила је Трифуновић.

УСТ у саопштењу подсећа да судије за прекршаје примењују у свом раду поред Закона о прекршајима и 273 друга закона и 800 подзаконских прописа из свих области живота: безбедности саобраћаја, спречавања корупције, јавне безбедности, безбедности и заштите здравља, јавног реда и мира, спречавања насиља у породици, као насиља на спортским приредбама, затим, царинн,а пореза, рада и социјалног старања, одбране, заштите људских права, застите узбуњивача, буџета и јавних набавки и многих других.

Почев од 1. јануара 2010. године, почели су са радом Прекршајни судови који су раније били посебни државни органи за прекршаје, а прекршајни поступак је Законом о прекршајима уређен као судски поступак.

Предлог измена Закона о судијама наодној скупштини раније су поднели посланици Ðорђе Комленски, Марјан Ристичевић, Ана Караџић и Бојан Торбица, а Влада Србије је недавно дала позитивно мишљење о том предлогу.

Седница скупштине на чијем је дневном реду, поред осталих и Предлог измена и допуна Закона о судијама почиње 30. марта.

02. 03. 2021. у 17:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 43

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 7

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

Свет

0 0

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

Друштво

0 0

Преминула новинарка Анка Цвијановић

ПОСЛЕ тешке болести, у 74. години, у Београду, преминула је новинарка и вишедеценијска чланица Удружења новинара Србије (УНС) Анка Цвијановић.

26. 11. 2024. у 23:28

СЛАВИМО СВЕТОГ АПОСТОЛА ФИЛИПА: Један обичај са укућанима сви верници треба да испоштују (ВИДЕО)

Друштво

0 1

СЛАВИМО СВЕТОГ АПОСТОЛА ФИЛИПА: Један обичај са укућанима сви верници треба да испоштују (ВИДЕО)

СРПСКА православна црква и њени верници обележавају 27. новебра празник посвећен Светом апостолу Филипу, ђакону из Кесарије (данашња Палестина) који је целог живота проповедао хришћанство и описмењавао све оне који су желели учити, без обзира на веру и националност.

26. 11. 2024. у 22:07

СТИГЛЕ СЈАЈНЕ ВЕСТИ: У Србији рођено чак 200 беба више него прошле године

Друштво

0 0

СТИГЛЕ СЈАЈНЕ ВЕСТИ: У Србији рођено чак 200 беба више него прошле године

МИНИСТАРКА за бригу о породици и демографију, Милица Ђурђевић Стаменковски, објавила је на свом званичном Инстаграм профилу охрабрујуће податке о порасту броја новорођених у Србији. Према њеној објави, у октобру 2024. године рођено је 200 беба више у односу на исти месец 2023. године.

26. 11. 2024. у 21:00

Гујон: Представљањем дигиталне верзије Мирослављевог јеванђеља у Данској, настављена културна офанзива

Друштво

0 3

Гујон: Представљањем дигиталне верзије Мирослављевог јеванђеља у Данској, настављена културна офанзива

ДИГИТАЛНА верзија Мирослављевог јеванђеља - најстаријег сачуваног српског илустрованог рукописа представљена је данас у Копенхагену у Краљевској библиотеци Блек дајмонд, а том приликом директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон упознао је данску јавност и дипломатски кор из скоро 40 земаља са посебним духовним и материјалним значајем тог рукописа из 12 века написаног на старословенском језику и ћириличном писму.

26. 11. 2024. у 19:53