ИНТЕРВЈУ Доктор Игор Кончар: Прва 24 сата после операције каротида пацијент је у ризику од инфаркта мозга

ОПЕРАЦИЈУ каротида прати ризик од појаве можданог удара, али се она ипак примењује, јер тај ризик траје свега 24 сата од почетка хируршког лечења, док је ризик од шлога, уколико се ови крвни судови врата не оперишу - сталан.

Фото Н. Скендерија

У интервјуу, за "Новости", доктор Игор Кончар, васкуларни хирург Универзитетског клиничког центра Србије, каже да су многобројне студије показале да се операцијом каротидних артерија из године у годину постижу све бољи резултати. Због тога је овај начин лечења још неприкосновен за оне пацијенте којима су ови крвни судови сужени више од 70 одсто:

- Нека истраживања показују и да би само лекови могли да помогну у решавању овог здравственог проблема, али то је још у домену научних расправа.

На основу чега се одлучује који пацијент је кандидат за операцију каротида?

- Ту одлуку доноси конзилијум лекара на основу стања сваког пацијента појединачно. Општи критеријуми за операцију су да су каротидне артерије сужене више од 70 одсто, а гледају се и карактеристике наталоженог плака: каквог је састава, да ли на њему има неравнина, да ли пацијент има симптоме као што су пролазни проблеми са говором, парализом руке или ноге, трњења у екстремитетима...Такође, врло је важно и опште стање пацијента, године живота, конституција, придружене болести...

Шта ако пацијент нема никаве тегобе, а каротиде су сужене више од 70 одсто?

- Таквим пацијентима се саветује операција, али она није хитна као код оних који имају тегобе, односно који су имали пролазни мождани удар који је изазвао кракотрајне симптоме.

Зашто је операција каротида ризик за појаву можданог удара?

- Интервенција на каротидним артеријама подразумева хируршко уклањање плака који прави сужење или се уграђује стент на месту сужења. И један и други поступак носе ризик да се током саме процедуре или након ње део плака откачи и циркулацијом доспе у мождано ткиво и узрокује мождани удар. Тај ризик траје 24 сата од почетка хируршког лечења и због тога је све то време пацијент под надзором лекара. При томе, важно је да истакнем да је клиничка пракса показала да операција каротида узрокује мождани удар код свега један до два одсто пацијената, док је тај ризик ако се не оперишу вишеструко већи.

Колико је ефикасна операција каротида?

- Захват је веома ефикасан, јер штити пацијента од ризика можданог удара. Студије су показале да је чак 10, па и 15 година после операције ризик од можданог удара све мањи и мањи.

Зашто се каротиде много чешће контролишу од осталих крвних судова, када су сви подложни атеросклерози?

- Откривање сужења на каротидним аретријама показује да је пацијент склон атеросклерози и врло је вероватно да су и други крвни судови болесни. Међутим, каротидне артерије се много чешће контролишу јер су оне лако приступачне. На пример, да би утврдили у каквом стању су крвни судови срчаног мишића неопходна је инвазивна процедура отварања бутне артерије да би кроз њу могли да дођемо до увида у крвне судове срца.

Ко би требало да контролише стање каротида?

- Свакако особе које које већ имају неко друго кардиоваскуларно обољење, као и особе које имају више од 65 година, а пушачи су или имају породично оптерећене за овај здравствени проблем. Ако се покаже да сужење не постоји или није велико, онда би исти преглед требало поновити тек за пет до 10 година. Требало би имати у виду и да мушкарци чешће пате од сужења на каротидама.

Које тегобе узрокују сужене каротиде?

- Сужење на каротидним артеријама проузрокује таложење одређених тромбних маса, које у неком тренутку могу буквално да се откаче и путем циркулације доспеју у мождано ткиво. Ако те тромбне масе погоде део мозга који није задужен за неке важне функције, онда обично нема видљивих симптома и ми то називамо "шлог шегрт", јер је пролазан и обично без икаквих симптома. Међутим, овај пролазни шлог је готово увек предзнак правог шлога који се по правилу јавља у року од 14 дана од пролазног.

Зашто је "шлог шегрт" пролазан?

- Зато што када тромб дође до крвних судова мозга и прекине им крвоток, организам га врло често разгради или други крвни судови преузму функцију тог мањег запушеног крвног суда. Тело се навикне на ту ситуацију и тако имамо пролазну слабост говора, пролазну парализу, пролазно трњење у руци или нози...Мождани удар настаје истим механизмом, али симптоми трају дуже, односно трајни су или буду узрок инвалидитета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације