КОРОНА - ОДГОВОРИ НА СВЕ ДИЛЕМЕ: Провера након четири недеље, препоручују се анализе крви, УЗ срца, ЕКГ, рендген плућа...

ОПОРАВАК од инфекције изазване вирусом корона, која је у Србији од почетка епидемије потврђена код више од 561.000 људи, не значи и крај борбе са ковидом 19. Због чињенице да вирус напада све органе - од коже до мозга - неопходне су редовне контроле.

Фото Д. Миловановић

Прва провера здравља требало би да уследи четири недеље по опоравку, а подразумева анализе крви, ултразвук срца и снимак плућа. У то време многи се још боре са постковид синдромом - замором, проблемима са дисањем, срцем, плућима... Лекари кажу да они који су прележали ковид са озбиљнијом клиничком манифестацијом болести, потпуни опоравак могу да очекују тек за три до шест месеци.

За четири до шест недеља по опоравку од ковида 19 требало би урадити неколико анализа.

- Неопходне су анализе крви, пре свих крвне слике, ЦРП, Д-димер, биохемизам серума и ензими јетре. Потребни су и радиографија срца и плућа и функцијско испитивање плућа, ултразвук срца и интернистички прегледи пулмолога и кардиолога. Спирометрија је једноставан тест којим се мери запремина ваздуха коју пацијент може да издува из плућа, док се дифузија углавном ради на великим клиникама и њоме се утврђује колико је и да ли је оштећена дисајна површина плућа - рекао је за "Новости" пулмолог др Ђорђе Таушан.

Код готово 80 одсто пацијената који су прележали ковид установљено је да је вирус корона утицао на срчани мишић, док је код око 60 одсто доказано запаљења срчаног мишића, али нешто слабијег интензитета и без типичних последица које иначе остављају класични миокардитиси. И аритмије су, такође, једна од могућих презентација или компликација ковид-инфекције и чешће се јављају код хоспитализованих пацијената који имају тежу клиничку форму болести.

* * * * * * * * *

СРЦЕ

У КАРДИОВАСКУЛАРНОМ систему корона највеће последице оставља на срчаном мишићу.

- Многа истраживања су у току, а досад је познато да три четвртине излечених особа имају одређене промене на срчаном мишићу - рекао је за "Новости" проф. др Драга Симић, кардиолог УКЦС.

- Немачка студија је, рецимо, показала да је просечна старост тих људи, које су пратили два месеца, 49 година. Све промене у организму које се дешавају током ове болести заправо су озбиљан атак на срце. Око три до четири одсто тих особа добије упалу срчане кесе, одређен број добије упалу срчане кесе и срчаног мишића, а код око 22 одсто се уочава стање које личи на коксаки миокардитис.

* * * * * * * * *

ПЛУЋА

Проф. др Виолета Михаиловић Вучинић, директор Клинике за пулмологију УКЦС, рекла је за "Новости" да 20 одсто пацијената које прате после тешке форме ковида има оштећену дисајну функцију. Да ли је траг на плућима који оставља ковид 19 трајан или с временом долази до опоравка, још је непознаница.

- Охрабрује чињеница да су се неки од наших пацијената који су имали тешке упале плућа потпуно опоравили - каже професорка Михаиловић Вучинић. - Они су, ипак, у мањини.

После болничког лечења, оболели од ковида више не узимају антивиралну терапију. Само у случајевима када су промене обимне и оштећена је дисајна функција прописујемо кортикостероиде.

* * * * * * * * *

МОЗАК

Поуздано се зна да инфекција короном код неких пацијената доводи до тромбозе крвних судова, што повећава и ризик од можданог удара. Доктор Марјана Вукићевић, директор Специјалне болнице "Свети Сава", рекла је за "Новости" да су у епидемији ковида мождани удари незнатно чешћи, али да су били тежег степена и лошијег исхода. Мождани удар се најчешће јављао недељу дана од почетка инфекције. Готово половина случајева је била последица запушења великих крвних судова мозга или срчане аритмије, као и код нековид пацијената.

- Према неким истраживањима око један одсто пацијената са ковидом доживи мождани удар - каже наша саговорница.

* * * * * * * * *

БУБРЕЗИ

Инфекција короном изазива и оштећење бубрега, чак толико да пацијенти морају на дијализу. Осим директне последице инфекције, до поремећаја у функцији долази и због губитка течности, које се јавља код пацијената у интензивној нези, као и због примене различитих антибиотика и других лекова који могу да имају токсично дејство на бубреге. У току лечења ковида може да дође и до развоја бактеријске суперинфекције и сепсе која повећава ризик од развоја проблема са радом ових виталних органа.

Доктор Бранкица Терзић, нефролог Војномедицинске академије, рекла је за "Новости" да је досадашњим истраживањима доказано да су особе старијег животног доба, са присутним коморбидитетима као што су хипертензија, дијабетес мелитус, гојазност, срчана инсуфицијенција и хронична опструктивна болест плућа, подложније развоју акутног бубрежног оштећења услед ковида:

- Да ли ће акутно оштећење бубрега да буде пролазно или трајно, зависи од степена оштећења и губитка функционалних делова бубрега, као и од евентуалних претходних обољења бубрега.

* * * * * * * * *

НЕРВИ

Најновије студије показују да SARS-CoV-2 доводи и до тешких неуролошких манифестација - блокаде говора и гутања, одузимања ногу... Др Бобан Степић, неуролог, каже да је чак 97 одсто оболелих од ковида имало неуролошке симптоме:

- Поред шлога, примећени су и синдроми слични деменцији, психотичне реакције, као и епилептички напади. Поред машина за дисање које пиште, лекова који умирују и изолације везане за кревет, окружење одељења за интензивну негу може да појача или изазове делиријум, и омете лекаре да повежу било који од тих симптома са вирусом.

Досад су се лекари који су лечили оболеле од ковида сусретали са толико изненађујућим неуролошким реакцијама да их је то застрашивало, поготово зато што су оболели били веома млади људи.

* * * * * * * * *

ПСИХА

Петини излечених од ковида прете менталне болести, а оне се, објаснили су научници, углавном јављају у року од три месеца од дана заражавања. Од првог дана пандемије знало се да вирус корона има склоност да напада централни нервни систем, због чега се губи чуло укуса и мириса, али нова клиничка искуства показују да ковид 19 може да остави дугорочне последице по нервне структуре.

Поједине студије наводе да скоро две трећине пацијената старијих од 70 година доживљавају цереброваскуларне поремећаје у виду можданог удара, можданог крварења и упале зидова крвних судова централног нервног система. Осим тога, око две петине пацијената који су прележали ковид 19 доживљава измену менталног статуса, услед неспецифичног оштећења мозга.

Нова сазнања показују да вирус корона погоршава стање код већ психички оболелих, али да много више забрињава чињеница да је ова инфекција доводи до менталних проблема и код особа које су пре заражавања ментално биле потпуно здраве.

Препоручујемо

Свет

1 0

МАКРОН О ВАКЦИНАМА ПРОТИВ КОРОНЕ: ЕУ није веровала у брзи развој цепива

24. 03. 2021. у 22:31

Свет

0 0

У ФИНСКОЈ НИКАД ГОРЕ: По први пут влада размишља о закључавању

24. 03. 2021. у 22:03

Свет

0 0

ФОТО - ПАРИЖАНИ "ЗАКЉУЧАНИ" НА ОТВОРЕНОМ: Карантин проводе на улицама, кејовима и у парковима

24. 03. 2021. у 20:42

Друштво

0 0

МНОГО ЈЕ МЛАДИХ, ЧИТАВЕ ПОРОДИЦЕ: Пуковник Предраг Богдановић- У последње три недеље "Арена" готово нема слободан кревет

24. 03. 2021. у 20:28

Друштво

0 4

ПРЕМИНУО НЕНАД СТОШИЋ ШИЗА: Бивши председник Скупштине Врања изгубио битку са короном

24. 03. 2021. у 20:22

Економија

1 1

ЕВЗОНИ И ДАЉЕ ЗАТВОРЕН! У понедељак споразум о сарадњи Србије и Грчке током летње сезоне

24. 03. 2021. у 22:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације