ЗА ШЕСТ ЛЕТА ЛИСТА КРАЋА ЗА 46.880 ИМЕНА: Док званична статистика бележи све више старијих од 65, број пензионера последњих година пада

СПИСАК пензионера у Србији из године у годину је све краћи.

Фото Архива

Иако демографи упозоравају да нам је нација све старија, број корисника пензије је све мањи. За само шест година списак ПИО Фонда краћи је за 46.880 имена!

Подаци показују да је у последњих десетак година листа најкраћа, а толики број корисника забележен је још 2012. године. Шта је разлог скраћивања пензионерске листе нема баш прецизног објашњења. Чини се, међутим, да су реформе пензионог система започете 1. јануара 2015. почеле да дају резултате.

Пре него су донете поменуте измене и допуне Закона о ПИО на списку корисника пензије било је 1.739.162 људи, данас их је 1.692.282. Од тренутка када је старосна граница за напуштање радног места померена навише, из Фонда се сваког јанура исплаћује све мање чекова, док, са друге стране, Завод за статистику бележи пораст броја старијих од 60 лета у истом периоду за 48.288, док је оних који су превалили 70. више за чак 108.089!

Поређења ради, у последњем месецу 2019. пензију је примало око 16.000 људи више него у истом периоду годину дана раније, а Фонд бележи да је током 2018. исплаћивао 1.715.152 чека. Само три године раније списак је био дужи за још око 20.000 имена.

Илустрација Тошо Борковић

Смањење броја пензионера, по мишљењу економиста, сигурно лежи у реформском Закону о пензијско-инвалидском осигурању. Колико је он увео ригорозније услове за пензионисање показује податак да су, рецимо, до 2002. радно место жене могле да напусте већ са 55, а мушкарци са 60. Из ове перспективе када се у пензију одлази са 65 лета ове одредбе за многе делују невероватно.

Те 2002. донет је и савезни закон о пензијском и инвалидском осигурању, који је увео једнократно повећање старосне границе од три године, тако да су од тог тренутка мушкарци одлазили на заслужени одмор са 63, а жене са 58 година живота. Реформа се наставила и у 2005, када су донете нове измене и допуне које су подразумевале поступно подизање услова за стицање права на старосну и породичну пензију за две године почев од 2008. године до 2011. Старосна граница се тада подигла на 65 за господу и 60 за даме.

Највеће промене, ипак, доноси Закон о ПИО из 2015. године, односно подизање услова за стицање права на старосну пензију за осигуранице са 60 на 65 година, тако што се граница поступно подизала од 2015. до 2020. године за шест месеци на годишњем нивоу, односно од 2021. године до 2032. године, за два месеца. На овај начин изједначиће се услови за стицање права мушкараца и жена.

Катарина Станић из Центра за либерално демократске студије сматра да је могуће да су ефекти Закона о ПИО из 2015. дали резултате и скратили листу корисника пензија, без обзира на то што је број старијих у Србији све већи.

- Највећи проблем код нас може да буде сива економија и велики број људи који ради у овој области - сматра Станићева.

- Већина њих остварила је минимум стажа за пензионисање од 15 година и наравно када испуне старосни услов моћи ће у пензију.

Међутим, због малог стажа чекови ће им бити минимални. То може да услови у наредним годинама и повећање броја пензионера.

С друге стране, број људи у трећем добу из године у годину, од 2015. па до данас, све је већи, јер је сада готово цела, најмногољуднија послератна, "бејби бум" генерација, премашила шездесету. Тако је 2019. године, од када су валидни последњи подаци Републичког завода за статистику, било 1.939.602 са више од 60 и 1.436.930 чија крштеница је старија од 65. Године 2015. било је 1.891.314 са више од 60 и 1.328.841 од 65.

Управо ове бројке могу да утичу на велику оптерећеност пензионог система. Када "бејби бум" генерација почне биолошки да нестаје, генерације које долазе после ње биће све мање, јер се после тога рађало све мање деце.

- Број старијих људи ће у апсолутним бројевима падати, али то не значи да ће пензиони систем бити растерећенији. Напротив, ситуација ће бити све тежа, јер се наш систем базира на међугенерацијској солидарности, а оних који пуне ПИО фонд све је мање због смањеног наталитета. Старији ће и даље бити бројнији у односу на млађе, радно способне, јер немамо ни повећано рађање, ни миграције млађег становништва у земљу - каже демограф Иван Маринковић.

Какве су прогнозе знаће се прецизније после пописа становништва, који је са априла померен на октобар ове године.

Статистика бележи да данас, највећи удео пензионера има осам области централног дела Србије, док је најмањи удео у Пчињској, Рашкој и Сремској области, испод 20 одсто од укупног броја становника. Када гледамо по општинама Савски венац, Барајево и Црна Трава су средине које, према укупном броју становника, имају највише корисника пензије.

Интересантно је да, рецимо, Црна Трава, има већи збир запослених и пензионера од броја својих житеља. Слично је и на Савском венцу и Старом граду.

Мањи удео од 10 одсто пензионера у укупном броју становника има данас само Прешево и износи 9,2 процента. Када су у питању паори, све области у централном делу Србије, изузев Београда и Ниша, имају више пољопривредних пензионера од области у Војводини.

Препоручујемо

Друштво

0 5

ПИО ФОНД УПОЗОРАВА ПЕНЗИОНЕРЕ: Не наседајте на превару - Лажним лецима позивају на непостојећу исплату!

15. 03. 2021. у 15:08

Србија

0 4

БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ: Најстарији мештани Ковина

13. 03. 2021. у 19:49

Београд

0 4

ПРЕВАРА ПРЕКО МАСАЖЕРА: Најстарији Београђани на мети особа које се представљају као радници пензионог фонда

11. 03. 2021. у 07:52

Друштво

1 3

ПЕНЗИЈУ ПРИМАЈУ И ПО СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА: На списку Фонда ПИО више од 60 стогодишњака, чак и пензионерка рођена 1909.

06. 03. 2021. у 16:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације