ДРЖАВА МИ КАЖЕ ДА НЕ ПОСТОЈИМ: Томислав Кристић нема право на документа

КАДА је изашао из затвора, прошле године, Томислав Кристић (57) из Крагујевца није ни слутио да ће постати невидљива особа, без држављанства и личних докумената, без могућности да се ожени, запосли, лечи...

Фото Приватна архива

Будући да га препознаје само казнени систем, испада да може само да седи у затвору, без шансе за ресоцијализацију.

Томислав је до осме године живео са оцем и сестром у Дервенти, у Босни, пошто их је мајка наустила и одселила се у Крагујевац. Када му је отац погинуо на раду, тетка је одвела сестру и њега код мајке.

- Мајка је имала нову породицу и није бринула о мени. Васпитавала ме је улица, па ме је центар за социјални рад сместио у дом за децу без родитељског старања - каже Томислав за "Новости".

Из једног дома убрзо је због крађа завршио у другом, али васпитно-поправном, у Крушевцу.

Уследила су најразличитија кривична дела, нека врло тешка, због којих је у више наврата у затвору боравио укупно 35 година. Кристић не крије своју криминалну прошлост, али верује да заслужује нову шансу и поштен посао.

- Прошлог августа изашао сам из затвора и када сам хтео да продужим личну карту, рекли су ми да не могу јер немам српско држављанство, већ босанско. Био сам у шоку јер од детињства живим у Србији. Као српски држављанин сам и осуђен. У затвору сам гласао кад су били избори. Прошле године добио сам, као и остали грађани, 100 евра. Покушао сам да се жалим због личне карте, али од докумената још ништа - каже Томислав.

Без личне карте он не може да конкурише за посао, не може да се вакцинише, не може да се ожени женом са којом живи у ванбрачној заједници и за четири месеца очекују бебу. Не може чак ни да призна очинство. Да конкурише за српско држављанство, нема пара, а не може ни у Босну по извод из матичне књиге рођених јер не може да извади пасош.

Фото Приватна архива

- Имам српски матични број и у пресуди пише да сам српски држављанин. Ја за другу државу не знам. Не знам ни од чега ћу дете да издржавам ако не могу да се запослим, ни да конкуришем за помоћ. Кирију и комуналије плаћам од повремених послова које обављам на црно. Последњу личну карту извадио сам 1997. и важила је 10 година. После тога нисам имао документа у затвору - каже Кристић.

Владимир Лукић из краљевачког огранка "Праксиса", организације специјализоване за помоћ људима без докумената, посебно ромске националности, упознат је са његовим случајем. Каже да је Томислав на ивици да постане апатрид, а ситуација је компликована јер нема прецизне податке о родитељима, будући да је рано остао без њиховог старања:

- Проблем је што систем тера овог човека да остане у сивој зони. Он постоји када треба да служи казну или да гласа, али не и када треба да оствари уставом загарантована права.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације