ОД КЛИКЕРА ПА ДО БОБА: Пензионер Рато Смиљанић направио музеј сећања са хиљадама експоната (ФОТО)

ПЕНЗИОНЕРУ Рату Смиљанићу (72) из Чачка остварио се дечачки сан - отворио је сопствени музеј.

Фото В. Илић

У кући својих покојних родитеља, само неколико стотина метара од центра Чачка, изложио је хиљаде експоната које је сакупљао и чувао од своје десете године. Поставку је назвао "Од кликера па до боба, било је то лепо доба", а изложба обухвата период од 1950. до 1980. године.

- У првом таласу вируса корона, када смо све време били у кући, почео сам да претурам по стварима које сам чувао у кутијама на тавану - прича нам Рато.

- Тада сам решио да кућу родитеља, која је у истом дворишту са мојом, претворим у својеврстан музеј. Прво сам направио реплику некадашњег боба, којим смо се као дечаци, од 1963. до 1965. године, такмичили и спуштали са падина Јелице све до чувене кафане "Црногорац". И један оригинални боб из тог времена направљен у Љубишу 1951. године, нашао сам у Атеници код Дула Глишића, који га је скинуо са тавана и дао ми на реверс за потребе изложбе. Желео сам младима данас да покажем како се тадашња омладина забављала. Спустове на Јелици долазио је да гледа цео Чачак, па и по 10.000 људи. Имам фотографије које о томе сведоче, а међу младићима који су били стални чланови посаде били су чувени "деветаци" - деветорица браће, песник Бранко В. Радичевић, Варкаши, Палилулци, Циганмалци...

Foto: Фото В. Илић

POGLEDAJ GALERIJU

Осим бобова, санки, дрвених скија, кликера, бицикала, прављених тротинета, праћки..., у својој поставци овај југоносталгичар има и старе штапове за пецање ("лесковак"), значке, цигарете југословенске производње, стотине фотографија чачанских спортских тимова, са спортских дешавања, разних светковина, телевизоре, транзисторе, грамофоне..., све домаће производње. Ту су и плоче, касете и фотографије чачанских музичких бендова, као и певача који су потекли из ових крајева, попут Мирослава Илића и Добривоја Топаловића.

- Најдрагоценији су ми снимци на тракама, које сам сам бележио "супер осмицом", камером за коју сам дуго сакупљао новац. Има их укупно 104, и волео бих да на основу њих неко направи филм, јер то су ретки снимци сачувани из тог периода - испричао нам је Рато, који је пуних 40 година радио као сервисер телевизора, а био је и фудбалер ФК Младост из Прељине.

- Само две године сам радио у фабрици резног алата, сваки обрачун плате, уговоре сам сачувао. Ту се види да сам имао плату од 147.000 динара, а, рецимо, у том периоду биоскопска карта коштала је свега динар и по, о чему сведоче стотине карата које сам, такође, сачувао.

Посебно место у поставци заузима део посвећен ондашњој држави и њеном лидеру Титу. Ту су застава са петокраком, успомене из ЈНА, фотографије са друговима из војске, ордење...

Вели нам Рато да је и даље у контакту са друговима из војске, коју је служио 1968. године у Куманову. Недавно је, после 50 година, посетио Сеада Ђапа из Тузле са којим је друговао у војци. Био је то, сведочи он, дирљив сусрет, пуних 15 минута и он и Сеад у стајали један наспрам другог и само плакали...

- Када су људи чули за овај мој музеј, јавио ми се Драган Ђорђевић из Јагодине, капетан у ЈНА - каже Рато. - Он ми је поклонио орден који је добио након што је био у стражи поред Титовог одра и ставио југословенску заставу преко његовог сандука. То је за мене била велика част.

У свом подухвату Рато је имао пуну подршку супруге Снежане, као и ћерки Александре и Анђелке, зетова и унука.

- Још нисам сигуран шта ћу радити са овом поставком. И даље слушам идеје других, долазили су и из чачанског музеја. Свакако бих волео да све ово остане сачувано као доказ о једном лепом времену, мени најлепшем. У кутијама имам још оволико материјала, али из неког другог времена, мени не тако лепог - закључио је Рато, који је свој музеј назвао "Ратов музеј сећања".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације