ХРАБРА СПЛИЋАНКА ЧУВАЛА СРПСКЕ ВОЈНИКЕ: Бранку Обрадовић по великом срцу памте припадници ЈНА у блокираној касарни 1991.

Не дан да Сплит и Рватску воли неко више од мине. Ни Туђману не дан. Ја сан Хрватица, Далматинка, која са својим човиком Јованом, мојим четником, 52 године дилим добро и зло и која је и данас најсритнија на свит кад се ноћу пробудим и чујем како рче поред мене. Поносна сан што није изда колеге 1991. кад су многи његови официри издали.

Јован, Синиша, Александра и Бранка / Фото И. Маринковић

Овако, у разговору за "Новости", "по далматински" збори Бранка Обрадовић, сплитска хероина из последњег рата, жена коју по храбрости памти 800 официра и 400 војника некадашње ЈНА из Дујлова, који су се јула 1991. нашли у оружаној блокади Туђманових бојовника. Три деценије после крвавог и прљавог рата у Далмацији, Бранка прича како се пробијала кроз пунктове редарственика, ишла у касарну, носила хлеб, цигарете, па и "цило јање" за 29. новембар. Сви редарственици и опкољени војници су је знали...

Сећа се и да је била једина веза војника на редовном одслужењу рока са њиховим родитељима, куповала им је чоколаде, а сарму спремала на баркаси у блокираној касарни. Кући у Сплит је носила "шпорки војнички веш", прала и враћала...

А све је почело када је син Синиша (има и ћерку Кристијану) који је имао 12 година, октобра 1991. године током посете оцу Јовану, подофициру диверзанту, остао са њим у касарни.

- Шта сам могла него да сваки дан идем пуних руку иза жица у Дујлово - објашњава Сплићанка.

Бранка и Јован Обрадовић / Приватна архива

У мору детаља из страшног времена Бранка прича како је само једанпут закаснила у касарну и то на Бадњи дан 24. децембра 1991. А када је дошла, речено јој је да је брод са њеним мужем и сином испловио за Тиват. Током тог месеца је договорено са Унпрофором да ће се војска повлачити из опкољених касарни, али нико, па ни Јован, није знао када је на реду његова јединица. Вели да је тада од Дивуља "трчала без душе" у Лору, јер је чула да ће можда тамо Јованов брод пристати...

- Хтела сам да "убијем" мужа у хотелу "Мимоза" у Тивту, 31. јануара 1992. године, када је питао: "Ко је" кад сам закуцала на врата његове собе. Рекла сам: "Ја сам, несрећо, ко би био, ево ме из Сплита". Муж само што се није шлогирао када ме је видео. Син и ја плакали смо као киша - сећа се Бранка.

А заставникову супругу одмах у јануару 1992. шест војних полицајаца хрватског ЗНГ је истерало из стана на 11. спрату Балканске 131 у Сплиту. Улицу су тог јануара преименовали у Вуковарску. Знала је, каже, шта се спрема, и вели како су она, њене ћерка, сестра и мајка, чували стан, али су војни полицајци ЗНГ били неумољиви. Дозволили су само да изнесу по две кесе.

 

Приватна архива

- Изгубила сам посао у "Електродалмацији" због мужа Србина, али сам почела да пеглам веш по кућама за 23 куне по сату. Радила сам и друге послове, чувала туђу децу и немоћне старије људе у Италији. Сваку куну сам штедела и носила у Тиват где су живели мој муж и син.

Бранкина путовања до Боке су биле праве авантуре. Када се југословенска војска повукла са својим бродовима са Виса, одакле су возили за Боку, Бранка је путовала друмом преко западне Херцеговине на Чапљину, Требиње, па у Боку.

- Та путовања су ме уверила да има људи много више од ђавола. Свачега је било у нашем животу, али ни за чим не жалим - наставља Бранка. - Најгоре се десило када сам отишла 2011. да обиђем своје у Сплит и тамо сам доживела шлог. Муж Јован је дошао из Београда, не проверавајући да ли је на некој оптужници. Ипак, драго ми је да је био уз моју постељу. Нико га тада није дирао, нису сви моји сународници Хрвати звери, што је, уосталом, и он знао.

Бранка се лечила у Хрватској док је Јован све време био уз њу. Помагали су им многи пријатељи из прошлости, али и људи које су тада упознали. Када се залечила и дошла у Београд, настао је проблем јер нема српско држављанство па су лечење и бање плаћали Јован, син Синиша и ћерка Кристиjaна која је била у Канади. На дан када су новинари "Новости" били у дому Обрадовића, Јован је поново био у социјалном, али су му рекли да за Бранкино српско држављанство, због короне, мора да аплицира преко е-управе.

НАТО БОМБЕ

- У Београд сам дошла на "време", на НАТО бомбардовање - осмехује се Бранка. - Нисам веровала да ће лудоње бомбардовати, а кад је почело, онда сам са Јованом сваког дана ишла на мостове да их чувамо.

Јован са младим војницима у Сплиту / Приватна архива

"МАСНА" ЗАСТАВА

БРАНКА Обрадовић прича и анегдоту насталу после повлачења војске из Дивуља, која се препричавала дуго по сплитској риви. Наиме када су морнари отишли из Дујлова, застава тадашње ЈНА је остала данима да се вијори. Нико од хрватске војске није могао да се попне и да је скине јер је војска ЈНА детаљно намазала јарбол машинском машћу.

Заставници на прослави / Приватна архива

ПОСЕТЕ СУМЊИВЕ БЕЗБЕДЊАЦИМА

ДОК је Бранка исповедала своју причу, Јован је имао "наређење" да се не меша. Заставничка легенда подводних диверзаната стрпљиво је чекао свој ред.

- Командант касарне Дујлово пуковник Јован Ступар био је храбар старешина који никад није замерао што Бранка сваки дан долази. Командант наше јединице, Србин, дезертирао је још у јулу баш због жене Хрватице и некако је Бранкин долазак изгледао као освета Хрватима - говори заставник.

По повратку из Београда 1998. где је у Персоналној управи тражио помоћ за смештај јер је као пензионер намеравао да се пресели у Србију, Јовану су пришли безбедњаци бивше ВЈ и са налогом војног судије спровели у Спуж. Четири месеца је одговарао на питања какве је тајне Бранка носила у Сплит.

- Тад сам хтео да умрем. Сумњичили су ме да сам одавао тајне Хрватима. Завршило се тако што је из Београда дошао пуковник Комар и безбедњацима "наредио" да ме пусте.

Препоручујемо

Друштво

0 12

МОЈ РАДЕНКО ЈЕДИНИ ГЛАСАО ПРОТИВ ЦЕПАЊА СРБИЈЕ: Милутин Мандић о мало познатим детаљима из живота свог оца - народног хероја

16. 02. 2021. у 09:00

Друштво

0 9

ПОТЕРА СРПСКОГ ПИЛОТА ЗА НЛО: Светлећи објекат је био непомичан, а онда је почео да бежи (ВИДЕО)

10. 02. 2021. у 19:00

Друштво

1 15

ТИТО: НИШТА БЕЗ БАТИНА! Стенограм разговора Јосипа Броза са српским партијским руководством 1971.

06. 02. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

БРИОНСКЕ ОДЛУКЕ О СУДБИНИ НАРОДА: Шта су говорили Јован Ђорђевић, Андрија Гамс и Коста Чавошки о уставним променама у СФРЈ

04. 02. 2021. у 13:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације