НАСТАВНИЦИ И ВАСПИТАЧИ НА ОБУЦИ: Чак две трећине основаца трпи сајбер насиље, батинама било изложено 44 одсто ђака

ГОТОВО две трећине основаца и 84 одсто средњошколаца било је изложено насиљу преко друштвених мрежа. Према подацима Уницефа, ни телесно кажњавање деце у Србији није искорењено, па је као начин васпитања било присутно код 47 одсто малишана узраста до четири године. Вршњачким увредама, батинама и социјалном малтретирању било је изложено 44 одсто школараца.

Тања Каурин, експерт за ИТ безбедност

Како би се учитељи, васпитачи, директори и стручни сарадници, оспособили да препознају знакове насиља, занемаривања и злостављања, Комисија ЕУ финансирала је пројекат Европске агенције за форензику (ЕФА) - "Обука за запослене у основним школама и вртићима у случајевима злостављања деце".

Поред наше земље, укључене су Словенија и Хрватска. Партнери из Србије у којима ће се спроводити обука су ОШ "Светозар Милетић" и Предшколска установа "Др Сима Милошевић" из Београда, а пројекат траје две године.

- Поред препознавања насиља, битно је и да се просветни радници оспособе да адекватно одреагују у тој, за дете изузетно емоционално рањивој ситуацији, са потенцијално тешким трауматским последицама - каже Драган Мијовић, директор ЕФА, експерт за форензичку психологију, дугогодишњи руководилац Националног центра за криминалистичку форензику МУП. - Циљ је да се на најбољи могући начин дете заштити, да му се помогне да се ментално оснажи и проговори о насиљу које трпи, као и да се правовремено у решавање проблема укључе одговарајуће стручне институције државе.

Мијовић истиче да пројекат посебан значај придаје изазивању, подстрекавању и вршењу насиља преко друштвених мрежа. Истраживање спроведено у Србији указује да су деца школског узраста чешће изложена разним врстама дигиталног злостављања него насиљу лицем у лице.

Он наводи да је само три одсто испитаних ученика тражило подршку од својих наставника, након узнемирујућих искустава које су доживели на интернету, што говори у прилог томе да је нужно додатно обучавање просветних радника.

Драган Мијовић, експерт за форензичку психологију

- Најчешћи облици дигиталног насиља су увредљиве и претеће поруке, ширење лажних гласина, примање експлицитних слика које нису тражили, вребање на мрежи, прављење лажних налога, ухођење, дељење туђих личних података, објављивање увредљивих или срамотних фотографија или видео-записа - каже професор Тања Каурин, експерт за ИТ безбедност, научни сарадник ЕФА у области дигиталне форензике. - За разлику од класичног насиља, лицем у лице, злонамерне поруке могу доспети до великог броја људи и трајно остати јавне.

Mалтретирање се не дешава само када су у школи, већ било када и на било ком месту. Нападач може бити непознат, као и где и на који начин ће поново напасти. Последица је константно осећање страха и несигурности, незаштићености и беспомоћности, без обзира на окружење у коме се дете тренутно налази. Може се осећати прогоњено, чак и када је код куће.

Наша саговорница наводи да резултати обрађених упитника, као прва фаза пројекта, говоре да готово половина учитеља сматра да је слаба оспособљена да код ученика препозна да трпи насиље на интернету. Нешто више од трећине њих сматра да је њихова обука прихватљива, а свега 16 одсто да су добро оспособљени у препознавању насиља.

- Деца и ђаци који су изложени дигиталном насиљу, треба што пре да потраже помоћ одрасле особе којој верују (родитеља, старатеља, блиског члана породице...) - истиче Кауринова. - Уколико сматрају да су у непосредној опасности, одмах треба да контактирају са полицијом. Додатне препоруке су да сачувају поруке и слике које доказују изложеност насиљу. Уколико је могуће, треба блокирати насилника.

У Србији је од 2017. успостављен Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету, за превенцију и реаговање на угрожавање деце у дигиталном окружењу, са којим је могуће контактирати позивом бесплатног броја или онлајн.

ДУПЛО ОД ЕВРОПСКОГ ПРОСЕКА

ПРОФЕСОРКА Каурин истиче да подаци Google Trends показују да сваке године расте пажња усмерена на Cyberbullying (сајбер малтретирање).

- Обим светских претрага самог појма се троструко повећао од 2004. - наводи професорка. - Према истом извору, у Србији се појам сајбер малтретирање претражује од 2011, али прати светски тренд и повећава се. У социјалне мреже у Србији је укључено дупло више деце него што је на одговарајућем узрасту европски просек.

Препоручујемо

Познати

0 0

ПРВИ ПУТ САМ СЕ СУСРЕЛА СА САЈБЕР НАСИЉЕМ: Милица Павловић проговорила о споту који је изазвао буру негативних коментара у јавности

26. 02. 2021. у 09:05

Злочин

0 0

ПРОГАЊАЈУ ПОЗНАНИЦИ, АЛИ И ПАРТНЕРИ: Студија удружења "Атина" о насиљу над жртвама трговине људима у дигиталном окружењу у Србији

09. 01. 2021. у 11:16

Друштво

0 3

КАКО ЈЕ ПАНДЕМИЈА УТИЦАЛА НА ДЕВОЈКЕ ОД 14 ДО 19 ГОДИНА У СРБИЈИ? Истраживање показало забрињавајуће податке

04. 10. 2020. у 14:03

Свет

0 0

„МАЈКРОСОФТ“ ОПТУЖУЈЕ: Хакери из Русије, Кине и Ирана иза напада на штабове Трампа и Бајдена

10. 09. 2020. у 23:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације