ПОТРЕСНА ПРИЧА ИЗ СРБИЈЕ Маријана и Марко брину о непокретној баки и моле: "Треба јој кревет, ми ионако спавамо на поду"

МАМА нам је умрла пре тачно годину дана. Од тада се брат Марко и ја бринемо о баки Љиљани, јер нас је и отац напустио и више не долази.

Фото: Приватна Архива

Овим речима Маријана Дачевић (10) из Сувог Дола код Блаца, без још постављеног питања, објашњава како живе њен брат Марко (14) и она. Иако је легла раније да би се наспавала, јер због школе устаје у пет часова, малена девојчица која је, према речима њене баке Љиљане, преко ноћи одрасла, као права домаћица одмах нас пита да ли желимо кафу.

- Маријана је, нажалост, принуђена да се бави свим женским пословима у кући. Спрема храну, чисти, кува, брине се о мени, сређује ме, облачи... Мени је недавно због гангрене ампутирана нога тако да се њих двоје сами брину и о мени - не скривајући тугу говори бака Љиљана из кревета смештеног у крајичку дневне собе.

Не скрива бака свој очај због судбине која је задесила ово њено двоје малишана. Због тога највише криви свог сина који је напустио своју децу и не брине се више о њима.

Фото: Приватна Архива

- Да могу барем да им заменим родитеље... Волим их више него свој живот... Али, нажалост, не могу да им помогнем.Уместо ја њима, они помажу мени - уздишући прича бака Љиљана и невешто скрива сузе од унучади.

Каже нам и да живе од свега 8.000 динара, колико износи њена социјална помоћ, и да преживљавају захваљујући хуманим људима.

- Много нам је помогао Дејан Милошевић из Куршумлије. Купио нам је електрични шпорет и огрев, јер ни дрва нисмо имали него неко шибље које је Марко успео да исече и донесе - прича Љиљана.

Бакину причу пажљиво је слушао унук Марко седећи на кревету иза ње. Док смо га хвалили да је добар и одговоран, да је дечак а већ глава куће, весела и ведра Маријана нас пита шта то значи, али нам одмах даје до знања да јој брат помаже и у мешењу хлеба.

Она је и одлична ученица док њен брат који један дан похађа наставу а други борави код куће, стидљиво каже да нема компјутер путем којег би пратио онлајн наставу. Зато после дужег размишљања на питање шта им највише недостаје, каже да је то интернет јер је телевизор који су добили од хуманих људи прикључен на антену коју им је поклонио комшија.

Фото: Приватна Архива

- Да није добрих људи, ми заиста не бисмо могли да преживимо. Деца су мала а ја немоћна - понавља бака чију причу замишљено слуша Марко, док се Маријана труди да укућанима поправи расположење.

Ова малена девојчица која на плећима носи превелики терет увек је весела. Питамо је шта би желела да добије и шта јој највише недостаје, а она као из топа одговара:

- Све ми треба. Волела бих да имамо нови кревет за баку, а за мене и Марка како буде, јер ја спавам на поду. А бато би сигурно волео да добије "фрезу" или трактор.

Фото: Приватна Архива

Марко потврдно клима главом и каже да сам сређује двориште и набавља намирнице али да је увек при руци сестрици и баки за све што затреба.

- Сада још не могу више да радим и допринесем да живимо боље, али ћу се чим још мало одрастем запослити. Гледаћу и да осим мојим баки и сестри, помогнем и свима којима је помоћ потребна - говори нам озбиљно овај дечак свестан обавеза које су му неправедно припале, али због којих се не жали, већ само жели да буде још више од користи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације