Друштво

ОДЛИВОМ МОЗГОВА ОДЕ МИЛИЈАРДА ЕВРА: Институт за развој и иновације израчунао колико се улаже у образовање и колика је цена одласка младих

Љ. БЕГЕНИШИЋ

24. 02. 2021. у 12:00

У ШКОЛОВАЊЕ једног човека од предшколског узраста, преко основне и четворогодишње средње школе до краја академских студија, које су у просеку трајале пет година и окончане су 2018. године, уложено је око 34.000 евра.

ОДЛИВОМ МОЗГОВА ОДЕ МИЛИЈАРДА ЕВРА: Институт за развој и иновације израчунао колико се улаже у образовање и колика је цена одласка младих

Посматрано по појединачним факултетима, распон укупних трошкова образовања појединца, од основне школе до академске дипломе, креће се од 30.821 евра на Економском факултету Универзитета у Београду до чак 58.095 евра на Медицинском, односно 70.694 евра на Стоматолошком факултету УБ.

Ово је показало истраживање "Трошкови високог образовања", које је урадио Институт за развој и иновације. Анализирани су трошкови школовања на факултетима Универзитета у Београду, и то на Економском факултету, Биолошком, Пољопривредном, Технолошко-металуршком, Електротехничком, Машинском, Стоматолошком и Медицинском факултету.

С обзиром на то да нашу земљу напушта велики број младих људи, поготово оних са високим образовањем, овај институт истраживао је и колико Србију кошта одлив мозгова.

Резултати показују да укупни трошкови образовања особа које одлазе и не враћају се у Србију, у једној години, у зависности од образовне структуре, варирају од 960 милиона до нешто више од 1,2 милијарде евра.

А када из једне земље одлазе млади људи, на удару је и бруто национални доходак, па је истраживање ове организације показало да је у Србији због одлива мозгова губитак БДП 897,3 милиона евра или 2,1 одсто БДП за 2018. годину.

- Тема одлива мозгова већ годинама заокупља пажњу стручне јавности и предмет је бројних анализа и истраживања - каже Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације. - Како би премостиле новонастали јаз, развијене земље креирају различите политике привлачења радно способног становништва. Многе земље ЕУ су донеле нове мере или раде на олакшавању постојећих мера за останак радника из земаља тзв. трећег света. Циљ јесте да се надокнади квалификована радна снага која недостаје у појединим земљама.

Управе факултета и универзитета у пракси се редовно суочавају са одласком бивших студената, који код декана и професора долазе по препоруке пред одлазак у иностранство. Петар Булат, проректор за наставу Универзитета у Београду и професор Медицинског факултета каже да одлази много лекара, али и људи других струка, те да би волео да се тај процес заустави.

- Они не иду само из једног разлога, има ту више сегмената, али проблем је и то што одлазе, а не знају шта их тамо чека, јер нису сагледали све аспекте - каже проф. Булат и додаје да има и оних који су се вратили, али да се о таквим случајевима мало зна.

ПО ДОЗНАКАМА ПРВИ У ЕВРОПИ

ДЕО новца из дијаспоре на крају се ипак врати у матицу, јер емигранти део зараде шаљу породицама. Тако је најзначајнија добит емиграционог тока - дознаке. Истраживање Института за развој и иновације је показало да је Србија по учешћу дознака у БДП-у на врху европских земаља - делимо прво место са Албанијом, са учешћем између пет и шест одсто.