Друштво

ТИТО: НИШТА БЕЗ БАТИНА! Стенограм разговора Јосипа Броза са српским партијским руководством 1971.

06. 02. 2021. у 17:14

ПОЧЕТКОМ пролећа 1971. југословенска вртешка добила је ново убрзање. Мико Трипало је у Сплиту изјавио да су уставни амандмани "само минимум са чиме се може бити задовољан", и да "има утисак да се усташе и унитаристи уједињују да би ометали наш рад", стварале су нова подозрења у српско-хрватским односима.

ТИТО: НИШТА БЕЗ БАТИНА! Стенограм разговора Јосипа Броза са српским партијским руководством 1971.

На захтев Марка Никезића, првог човека српских комуниста, Тито је, у салону Белог двора у Београду, 11. маја 1971, примио осамнаесточлану делегацију Србије, дочекао је са вучјаком. Овај разговор, којег је он сам назвао најтежим у својој каријери, трајао је преко четири сата. Магнетофонски снимак овог документа, који представља историјски извор првог реда, чува се у Титовом архиву у Београду. За ову прилику издвајамо део разговора о стању на Универзитету, у штампи и учесталим оптужбама да је Београд центар опозиционих снага.

ТИТО: Добро, шта сте ви предузели сада против тих писанија у штампи која овде излази. Не видим да сте јако пожурили. За "Студент" знам.

НИКЕЗИЋ: "Студент" смо забранили. Забрањен је још један лист (Флеш).

ТИТО: "Јеж" вам је од почетка до краја, невјероватно, то је чисти антисоцијалистички лист, без обзира на све његове маске.

НИКЕЗИЋ: Знате, нама би било лако га забранити. Ми смо пар година последњих важили као неко ко забрањује, кажњава, напада филозофе итд. Онда је у Загребу и Љубљани речено да је то балканска та атмосфера недемократска итд. Тако да нам је мало досадило, право да вам кажем, да изигравамо жандарма.

"ИНДУСТРИЈСКА ПРЕРАДА" ЗА ЗАБРАЊЕНА ГЛАСИЛА

ПОСЛЕ 1968. године "Студент" је стално био сумњичен, под сталним, будним надзором властодржаца, али кад је 6. априла објавио дискусије наставника Правног факултета о уставним амандманима, тај рефлекс као да је нешто утрнуо. Јавни тужилац је, наиме, забранио "Студент", тек када је цео тираж био већ распродан! Поменута небудност неће се поновити у случају часописа "Анали Правног факултета у Београду". Прво је Окружно јавно тужилашто у Београду забранило растурања часописа "Анали". Веће Окружног суда донело је 20. маја 1971. решење којим одбија предлог Окружног јавног тужилаштва у Београду да се оснажи његово решење од 17. маја 1971. о привременој забрани наведеног броја "Анала". Међутим, Врховни суд је 3. јуна 1971, донео решење којим је преиначио решење Окружног суда у Београду. Наређено је да се сви примерци забрањеног часописа одузму и униште "путем индустријске прераде". Што ће рећи, да буду исецкани као стара хартија или, још сигурније, да буду спаљени.

ТИТО: Они штампају и даље, баш их брига.

ЛАТИНКА ПЕРОВИЋ: Предузели смо доста...

ТИТО: Објавите онда шта ћете предузети. Имате Устав, а Устав нико није гледао до сада. Имате по Уставу сва права ту да предузмете најригорозније мјере.

ТОДОРОВИЋ: То је тачно, то и други (преостале југословенске републике) имају исто.

ТИТО: Нека прича онај ко хоће, ко је погођен ту, да је то жандармски. Без батине нема ту ништа.

БОРА ПАВЛОВИЋ: Ја морам да кажем да ми је заиста жао што од оних информација које смо слали о стању на универзитету и о стању у Београду, где смо тачно описали шта радимо и које мере предузимамо, не знам како, изгледа, до вас не стижу те информације, стижу друге. Овде је друг (Мирко) Чанадановић (председник Покрајинског комитета СК Војводине) употребио у неким нашим разговорима једну литерарну фигуру, да Београд не може бити смеће за све југословенске отпатке и центар свих југословенских зала. Онда је дошао овај скуп на Правном факултету (у Београду) о коме сте Ви обавештени и са наше стране, о сва три састанка. На првом скупу дошла је група од четири професора, од којих је Михаило Ђурић говорио као класични српски националиста, четнички, о етничким границама Србије и о потреби да се у новонасталој ситуацији, када Југославија више није једна, то јест унитарна, кад све републике постају одвојене, дајте да видимо границе које нису етничке, шта ћемо. Редакција "Студента" је објавила не само то него је објавила још два професора, Стеву Врачара и Косту Чавошког, који заиста имају контрареволуционарне позиције. Али, молим вас, то су двојица који имају такве позиције, а да се са тих позиција направи шира акција - то није реално чак и кад би имали такву амбицију...

ТИТО: Добро, зашто сте ви онда морали два пута "Студент" забранити, кад су само два човјека тамо?

БОРА ПАВЛОВИЋ: "Студенту" смо забранили ванредни број, сад ћу Вам рећи, то није везано за Правни факултет. "Студент" смо забранили сада. Он је донео читаву дискусију са ванредне конференције Савеза студената Београдског универзитета поводом уставних амандмана. У броју пре тога они су објавили своје закључке и резолуцију и то није забрањено. Али сада су хтели у ванредном броју да објаве дискусије свих. Ту је било пет дискутаната који су заиста говорили ствари због којих је лист као целина морао бити забрањен... Ја морам да Вам кажем и то да је на тој конференцији био један (професор Стеван Ђорђевић) који је покушао да говори против Вас, односно Вашег избора за председника Републике. Конференција је својим закључцима изгласала став сасвим супротан, којим се изјаснила.

ТИТО: Ја то не бих инкриминисао као неки његов гријех. Он има право да каже.

БОРА ПАВЛОВИЋ: Ја говорим само о томе како тече политички живот, знате, друже председниче. И то је једна демократска политичка борба у којој морамо бити спремни да у једном тренутку неко нешто каже, било би лоше ако не бисмо били у стању по снагама да држимо то под контролом.

КРИТИЧАРИ ПРОМЕНА У НЕМИЛОСТИ

ПОСЛЕ одржане расправе на београдском Правном факултету следила је репресија према критичарима предложених уставних промена. Разуме се да је та репресија била иницирана и артикулисана од партијског врха СКС и СКЈ са Титом на челу. Тито је на састанку са руководством Савеза комуниста Србије у Београду 11. маја 1971. рекао да је расправа о уставној реформи на Универзитету у Београду "реакционарни испад према нашем курсу развитка. То је контрареволуција и критика свега што смо постигли". Непосредно после изрицања пресуде Врховног суда Србије професору Михаилу Ђурићу, седморо наставника Правног факултета, проф. др Андрија Гамс, проф. др Ружица Гузина, проф. др Стеван Врачар, доц. др Бранислава Јојић, доц. др Александар Стојановић, асистенти Данило Баста и Војислав Коштуница потписало је крајем јануара 1973. године молбу за помиловање Ђурића. Одлучном акцијом партијске организације Правног факултета, спречено је даље потписивање ове петиције. Потписници петиције су партијски кажњени осим Коштунице који није био члан СКЈ. Тада на сцену ступају који су се постарали за удаљавање кажњених наставника са факултета. Андрија Гамс је превремено пензионисан. Ружица Гузина је, такође, отишла у пензију. Стеван Врачар, Стеван Ђорђевић и Данило Баста одстрањени су из наставе и распоређени у факултетски Институт за правне и друштвене науке. Бранислава Јојић је прешла на други факултет, а Војислав Коштуница је морао да пређе у Институт друштвених наука. Убрзо после тога, на конкурсу за поновни избор Чавошки није изабран због морално-политичке неподобности. Он је, са двоје деце, две године био без посла, да би потом добио место у Институту за упоредно право. Александар Стојановић није изабран због наводне "стручне неподобности", те је због тога доживео најтрагичнију судбину. Наредних 15 година Стојановић ће бити без посла и без основних средстава за живот. Живео је од минималне накнаде за незапослене.

ЛАТИНКА ПЕРОВИЋ: Ја мислим да би се све то на (Београдском универзитету чиме Тито није задовољан) могло пошишати за 24 сата, да тако кажем. Али ја страшно држим до онога о чему сте Ви увек говорили, па ми морамо и да се боримо за људе...

ТИТО: Партијске организације треба да се окрену унутра, према себи, и да се окрену према спољном непријатељу, јер он је јако активан. И он неће мировати.

БОРА ПАВЛОВИЋ: У том погледу ни код једног јединог човека у Београду илузија нема... Али, мислим да је заиста једна толико тешка и гнусна, толико потпуно нереална информација, да било ко од утицаја из ове средине (Србије) може да помисли да зове Русе да дођу да интервенишу...

ТИТО: То се углавном (критике из Хрватске) окомило на савезну унутрашњу управу. (...)

БОРА ПАВЛОВИЋ: И на седници ЦК СК Хрватске такође није било питање само савезне управе. Мислим да бисмо морали да се споразумемо, јер заиста нам је доста. Београд центар унитаризма, Београд центар експлоатације. Сад треба да буде и центар завере - па то ипак није могуће...

27. 01. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)

Свет

1 20

УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)

БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.

27. 12. 2024. у 09:04

ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа

Свет

0 12

ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа

РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.

27. 12. 2024. у 09:23