ПОСЛЕДЊА РАСКРСНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Сви детаљи о расправи о уставним амандманима на Правном факултету 1971. године и страдaњу његових професора
ДРУГУ Југославију сахранио је Устав из 1974. године. Ова, много пута изречена и поновљена оцена у домаћој политичкој и правној публицистици најбоље показује суновратну природу правног акта на коме је деценију и по почивала заједничка држава, да би свој крај дочекала у тешким мукама крвопролића грађанског рата.
Могуће последице разорених ћелија њеног ткива добро су се уочавале већ током уставних реформи, тачније усвајања амандмана на Устав из 1963. године. Свакоме ко је умео да правно и политички размишља било је јасно да решења ових амандмана, која су водила јачању република и покрајина и темељној конфедерализацији Југославије, ништа добро не могу да донесу држави већ добро уздрманој нескривеним национализмом.
Савез комуниста Југославије, ма колико бирократизован и идеолошки оптерећен и неефикасан, био је каква-таква брана националистичким и сепаратистичким тежњама северних република. Али, на Деветом конгресу СКЈ, у Београду марта 1969, и та препрека је отклоњена. Савези комуниста република постали су дефакто самосталне организације -националне партије.
Годину дана после београдског конгреса, идеју за темељно прекомпоновање целокупног федералног државног устројства и формирање Председништва СФРЈ, као колективног председника Југославије, лансирао је лично Јосип Броз, на састанку с градским руководством Загреба. Педантни хроничари тог времена уочиће да је управо тих дана у главном граду Хрватске, с пролећа 1970. године, одржавана седница Председништва СКЈ, која је трајала чак три дана. Чланови Председништва су о овој Титовој иницијативи сазнали тек сутрадан, читајући дневне новине које су тада излазиле у Југославији.
На овај потез југословенског лидера уследила је реакција Марка Никезића: - После овог наступа друга Тита могло би се питати да ли ми сада овде дискутујемо реда ради.
Потом наступа правно-политичка гимнастика Едварда Кардеља амандманима из 1971. који додатно ојачавају сепаратистичке тежње код хрватског и словеначког руководства, а Србију своде на тек нешто више од турског Београдског пашалука.
На тродневној расправи, 18, 19. и 22. марта на Правном факултету у Београду група професора ове високошколске установе наговестиће све последице ове уставне трансформације. Њихова упозорења нису уродила плодом, нити су променила карактер прекомпоновања заједничке државе. Последице ове расправе осетило је десетак наставника на које се обрушио ондашњи режим. Руководство Србије, оличено у такозваним либералима, није ни могло ни смело да се супротстави наметнутом новом уставно-правном концепту. Наравно, уз неизмерну помоћ тројанских коња из њихових редова.
Препоручујемо
ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)
ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.
25. 11. 2024. у 18:13
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)