ХИЛАНДАРСКА ПОВЕЉА НИЈЕ УНИШТЕНА НЕГО ОПЉАЧКАНА?! Шта се све дешавало са оснивачким актом српске нације

ХИЛАНДАРСКА повеља Стефана Немање која краси управо откривен велелепни споменик у Београду великом жупану, родоначелнику владарске династије, коју је написао као монах Симеон није само оснивачки акт српског манастира на Светој Гори, већ и аутобиографија и политички програм на коме се надаље заснивала историја српског народа и државе.

Фото ATAImages

Како за "Новости" појашњавају стручњаци за ово раздобље, у повељи из 1198. Немања, тада монах Симеон, излаже слику свог света, у коме је Бог "нашим прадедовима и дедовима дао да управљају овом земљом српском". Историчар проф. др Влада Станковић, наглашава и да је Божјом вољом и милошћу постао велики жупан и обновио, утврдио и проширио дедовину и основао манастир Хиландар, а да старо није потирао, већ је само додавао.

- То је његова аутобиографија, историја Србије и политички програм. Најзначајније је то што у повељи први пут српски владар каже да је добио власт и државу од Бога, а не милошћу византијског цара! Тиме се он, српски народ и држава представљају као плод Божје промисли, коју не може да оспори ниједна земаљска сила - каже др Станковић.

Професор открива да је овај документ јединствен у средњовековној историји јер га пише монах Симеон који додељује манастиру имања и привилегије као световни владар, што је апсолутни уникат у Европи! Да је Немањина оснивачка повеља Хиландара била темељни национални акт, потврдио је и најмоћнији човек тог света и времена, византијски цар.

- У повезаној повељи из 1198. којом дозвољава подизање независног српског манастира Хиландара, цар Алексије Трећи Анђео, владар хришћанског Рима, прецизно користи термине Срби и "етнос", народ - објашњава др Станковић. - Тиме су Срби, први пут под својим именом, изједначени са Ромејима и другим хришћанским народима. Зато је Хиландарска повеља и оснивачки акт манастира и нације, јер пре ње нема српске историје, осим у византијским изворима. Неописив је губитак Немањиног акта али, срећом, остали су преписи и знамо да је у сачуваној Хиландарској повељи Стефана Првовенчаног син дословно преписао очеве речи, а унук краљ Владислав их печатом потврдио.

ОРИГИНАЛНУ Немањину повељу са златним печатом први је пронашао у хиландарској ризници, преписао и објавио 1847. велики патриота, полихистор и истраживач Димитрије Аврамовић. Њу и Мирослављево јеванђеље је од хиландарских монаха на поклон добио 1896. краљ Александар Обреновић, у знак захвалности што је исплатио огромне манастирске дугове и тако сачувао његов српски идентитет. Краљ је обе драгоцености поклонио скромној Народној библиотеци, па је драгоцено јеванђеље чувано у дворском сефу. Током преврата 1903. "црнорукци" су га однели и губи му се траг до 1915. када је током повлачења откривено у пртљагу краља Петра. Немањина повеља је стајала све време у тадашњој Народној библиотеци у Капетан-Мишином здању.

Она је већ прве ноћи рата 1914. погођена аустријским пројектилима, али Немањина повеља је већ била склоњена. Одмах после примања ултиматума два сандука пуна средњовековних повеља и књига спаковани су у вагон за Ниш, коме се изгубио сваки траг! Веровало се да је то национално благо заувек пропало, док после рата баш ти најдрагоценији рукописи из Народне библиотеке нису почели да се појављују на аукцијама и као експонати европских и америчких музеја. До данас их је 14 враћено у Народну билиотеку Србије. То даје наду стручњацима да и оригинална Немањина Хиландарска повеља још постоји.

- Такве ствари ретко бивају уништене, пре сам склон да верујем да се повеља налази у некој добро чуваној колекцији и да ће се, када за то дође време, појавити - каже историчар уметности Душан Миловановић, најбољи српски познавалац ризница Хиландара и осталих светогорских манастира. - Сетите се необичне судбине Мирослављевог јеванђеља, које је неколико пута прежаљено, па се поново појављивало.

Foto: Хиландарска повеља Стефана Првовенчаног који преписује очеве речи

POGLEDAJ GALERIJU

Зашто је окупаторима у оба рата била на мети баш писана српска баштина? Археографи, међу њима и наша саговорница др Јасмина Недељковић, сматрају да је реч о покушају брисања нашег народа из историје:

- Први светски рат је био за српски народ истовремено борба за очување државности и идентитета. Удар на идентитет спровођен је кроз пљачку и уништавање писаних трагова о постојању. У том циљу аустријска влада је формирала научну комисију састављену од својих и мађарских стручњака, која је имала задатак да изврши увид у национално благо српских културних и научних установа, као и да део тога издвоји и однесе у Беч и Будимпешту. И док су се војске бориле на фронтовима, у окупираном Београду су биле пљачкане српске архиве и културне установе. У таквим приликама треба најпре сагледати и судбину средњовековних раритета Народне библиотеке у Београду, који су нестали уочи и за време Првог светског рата.

О томе сведочи писана наредба окупационих власти из 1915. да се српско благо из Народне библиотеке опљачка и пренесе у аустријске, мађарске и немачке установе и збирке. Јован Томић, управник Народне библиотеке је зато инсистирао да српски представници на Мировној конференцији у Паризу траже да Србија конфискује део библиотечких предмета из Пеште и Беча и тако примора Аустрију и Мађарску да врате наше покрадено благо. Међутим, на конференцији није наступила делегација Србије, већ нове заједничке државе у којој су били и дојучерашњи неријатељи. Силе победнице је нису прихватиле и питање опљачкане баштине остало је у запећку.

ВЕРОВАЛО се да су најдрагоценији рукописи Народне библиотеке заувек нестали, а онда се 1933. њеном управнику обратио немачки књижар нудећи на продају Призренски рукопис Душановог законика, који се налазио у једном од она два мистериозна сандука.

Украдени рукопис је на продају дао бивши немачки официр Фон Вилкенс и "испричао бајку" да је многе рукописе и архивалије "спасао из запаљеног вагона у Крушевцу и предао окупационим властима", које су га за то наивно "наградиле изузетно вредним Душановим закоником". То је била очигледна лаж, али је указивала да сандуци са драгоценостима нису уништени.

То су показала и доцнија открића и у самој Југославији у њеним западним деловима. Ни одатле се опљачкано благо Народне библиотеке Србије није ни лако, ни радо, враћало власницима. О томе је сведочанство оставио др Владимир Мошин, начелник Археографског одељења седамдесетих година прошлог века:

"Срећа ме је послужила када сам у Свеучилишној библиотеци у Загребу пронашао две рукописне књиге које су припадале збирци старе Народне библиотеке у Београду".

Он је утврдио да је оба кодекса пре Другог светског рата бан Иван Шубашић предао Банској управи у Загребу, а та Управа затим Свеучилишној библиотеци, у којој су се налазила све до 1966. када су најзад враћена Народној библиотеци Србије.

Препоручујемо

Друштво

0 6

"НОВОСТИ" ОТКРИВАЈУ: Где је нестао оригинал Хиландарске повеље?

30. 01. 2021. у 15:17

Београд

0 2

МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА ПРЕУЗЕО СПОМЕНИК СТЕФАНУ НЕМАЊИ: Ускоро почиње продаја сувенира и организоване туре на страним језицима

29. 01. 2021. у 09:12

Београд

1 6

ОВАКО ИЗГЛЕДА УНУТРАШЊОСТ СПОМЕНИКА СТЕФАНУ НЕМАЊИ: Сваки детаљ има посебан значај, можете се прошетати испод византијског шлема (ФОТО)

27. 01. 2021. у 22:08

Друштво

21 2

СМЕТА ИМ НЕМАЊА, А НЕ МАЧ: И на дан откривања нису изостале оштре критике на рачун споменика, чују се и идеје о рушењу обележја

27. 01. 2021. у 20:48

Београд

5 1

ГРАЂАНИ ОДУШЕВЉЕНИ: Стефан Немања је зачетник наше државе! Добро је што напокон имамо овакав споменик (ФОТО)

27. 01. 2021. у 19:44

Друштво

1 4

"КОРОНА МЕ СПРЕЧИЛА ДА ДОЂЕМ У БЕОГРАД": Аутор споменика Стефану Немањи објаснио детаље изградње велелепног вајарског дела

27. 01. 2021. у 14:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације