УЖАСЕ ЛОГОРА У ДЕРВЕНТИ И ДАН-ДАНАС ПРОЖИВЉАВАМО: Срби, сведоци ратних страхота у Посавини 1992. и злочина у хрватско-муслиманске коалиције

И ДАН-ДАНАС, скоро три деценије послије заробљеништва, проживљавамо ужасе логора смрти у Дервенти. Филм "Коридор 92" нам је вратио многа сећања на дане када се ломило да ли ће опстати Република Српска, да ли ће српски народ доживети нови Јасеновац, Доњу Градину, Пребиловце и хоће ли српски лешеви поново пловити Савом или ћемо победити и опстати на својим вековним огњиштима.

Фото: РТС принтскрин

Говоре овако, у потресној исповести за "Новости", Срби који су прошли голготу казамата смрти у Посавини те ратне 1992., а поготово у Дервенти где је више стотина Срба мучено и убијено на најсвирепије начине!

ИСТИНА Драго Кнежевић, председник дервентских логораша, Фото Нинко Ђурић

Посавина је те 1992. била центар битке за опстанак Срба. Хрвати су формирали логоре након заузимања Дервенте, Оџака, Босанског Брода, Модриче. Мучења и убиства Срба као у НДХ одмах су почела. Крвави подруми по Дервенти памте јауке и смрт српских логораша, присећају се Срби који су прошли логоре смрти у Дервенти, поготову у злогласном Дому ЈНА, данас Дому културе, као и потомци оних који су настрадали од усташког ножа...

СЕЋАЊЕ Са једног од помена страдалим Србима у бившем логору - Дому ЈНА, Фото Н. Ђурић

- Терали су нас да једемо со, а потом бранили да пијемо воду. Урезивали су људима ножем крстове на леђима, а онда преко тога сипали со. Клештима су резали уши... Скинути до паса и боси, гажени смо чизмама док смо пузали по клизавом поду од крви и стакла. Доносили би и конопац на којем је био везан чвор и терали би нас да га ставимо у уста, да би га потом трзали рукама да нам избије зубе. Јели смо засољене, како су звали, четничке новчанице, пили бензин - присећа се страшних мука Драго Кнежевић, данас председник дервентских логораша, које су мучитељи и џелати хрватско-муслиманске крваве коалиције примењивали над заробљеним Србима у Дому ЈНА, Рабићу, Пољарима и другим подигнутим логорима.

ТРАУМЕ Славиша Ђураш показује стратиште свог оца у данашњем Дому културе, Фото Нинко Ђурић

КНЕЖЕВИЋ је само један од више од 500 логораша који су прошли голготу и пакао тих и других тајних логора. Више десетина њих је, у самим логорима, код кућа, на улици, у болницама и другим стратиштима, свирепо погубљено. Убијене су и многе дервентске Српкиње, десетине њих је силовано. Нису штедели ни труднице. Многи логораши су у међувремену преминули од последица тортуре, а неки живи су тешки инвалиди.

- Прави пакао је почео упадом и агресијом званичне војске Хрватске на Васкрс 1992. Из Хрватске је пристигла и домаћа хрватско-муслиманска коалиција која је поубијала читаве породице. На прагу Лазаревића убијени су отац, мајка и син, из куће Живковића отац, мајка и син, брачни парови Ћудић, Зорић. Неке породице су буквално затрте - говори у даху Кнежевић.

ЗЛОЧИН Азра Башић, Фото Суд БиХ

Он каже да је убрзо по агресији овог дела Посавине и БиХ, некадашњи Дом ЈНА у Дервенти претворен у сабирни центар заробљених Срба и логор. Дервентски Срби се поготово сећају страшног призора од 26. априла 1992. године у Дому ЈНА у Дервенти, када је Азра Башић, познатија као "крвава Азра", заклала Благоја Ђураша. Благоје је као шеф рачуноводства радио у Кнежевићевој приватној фирми "Импорт" и био је омиљен и честит човек.

- Благоје се нашао на мети десеторице припадника ХВО који су га оборили на под и крвнички га тукли. Био је поносан човек и рекао је: "Само ви удрите". Није хтео да пружа отпор. А онда је на сцену ступила Азра. Засметало јој је што је тешко претучени Благоје, лежећи на поду у локви крви, са белом пеном на устима, почео да кркља. Запретила му је да не кркља на уста. Извадила је нож из чизме и, наочиглед заробљених Срба, зарила му нож у врат. Крв је шикнула по ламперији... Заклала га је хладнокрвно, као да пије кафу - присећа се страхота Кнежевић. - Потом се осмехнула, изустивши: "Један војвода мање."

Међу крвницима који су тукли Благоја Ђураша и друге логораше биле су и Ђурашеве комшије Дервенћани, браћа Есад и Дервиш Чавалић. Они су за то недело добили пет, односно пет и по година робије. Крвава Азра је осуђена на 14 година робије. Међутим, правда није стигла многе друге крвнике, поготово налогодавце.

СЛАВИША Ђураш (44) имао је само 16 година када му је Азра Башић, с пристиглом агресорском војске Хрватске, ХВО бригаде из Ријеке, 26. априла 1992. године, заклала оца Благоја, у тадашњем српском губилишту и паклу у дервентском Дому ЈНА. За "Новости" прича да је од сведока сазнао да су му крвници оцу прво избили зубе, поломили кости, додатно га мрцварили убодима ножа, терали га да на коленима хода по стаклу, с каишем око врата, а онда га је Азра Башић, не трепнувши - заклала!

Славиша је од тројице комшија, Радојице Гарића, Драгана Ковачевића и Мила Кузмановића, сазнао и за, како су се поверили, њихову личну страхоту, када их је терала да лижу и пију крв из пререзаног врата његовог оца.

- Питала их је да ли би им уместо четничке, можда више годила и слађа била усташка крв.

Овде је то било... Овде је заклан мој отац - прича Славиша са горчином и руком показује стратиште свог оца у данашњем Дому културе у Дервенти, на чијем улазу је подигнута спомен-плоча, која сведочи о својеврсном девететом кругу пакла кроз који су проше стотине заробљених дервентских Срба.

Славиша се још тада као дечак, заједно са братом и мајком, заветовао да се неће смирити док не пронађу тело мученика Благоја.

- Тек 2003. године, у рејону Зеленика, шест километара од Дервенте, пронађени су посмртни остаци мога оца. У одводном каналу испод пута, лобања је била одвојена од тела и замотана у цераду - с нескривеном болом се присећа Славиша.

ОН ЈЕ уз помоћ пријатеља успео да лоцира и открије одбеглу Азру Башић У САД, одакле је 22. новембра 2016. испоручена у БиХ. Присуствовао је њеном изрицању казне 14 робије.

- Какву-такву утеху смо нашли проналаском посмртних остатака нашег мученика и откривањем његовог џелата у САД. Додатно и његовом, односно те жене монструма, робијом од 14 година која је могла бити и већа - каже наш саговорник.

Он верује да жртва његовог оца, као и све остале српске жртве, нису биле узалудне.

- Радује нас да нису били узалудни и да су пробој коридора, као и све остале добијене битке, донеле слободу мученичком српском народу. Има ту неке симболике у том страдању на Васкрс 1992. Васкрсао је и у протеклом рату овај, један од најпорушенијих градова у бившој Југославији, који ускоро добија и статус града. У њему је и некадашњи сабирни центар и логор за заробљене Србе Дом ЈНА васкрсао у Дом културе. А, ми који смо имали срећу да претекнемо дужни смо да се и даље развијамо, боримо и да страхоте наших мученика никада не заборавимо - завршава, за "Новости", потресну исповест Славиша Ђураш.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације