ФОТЕЉУ НЕ НАПУШТАЈУ НИ У ОСМОЈ ДЕЦЕНИЈИ: Велики број директора, и по испуњењу услова за пензију остаје на руководећим позицијама

ЗА њих ће неко рећи да су незаменљиви, они злобнији да им је фотеља милија од свега, а има и оних склоних тврдњи да их на функцији држи партија и ништа више.

Фото Танјуг

На челу многих државних предузећа су људи одавно зрели за пензију, не само по годинама, већ и због тога, како би наш народ рекао, што их је време одавно прегазило.

Не постоје, међутим, прецизни подаци колико је пензионера на директорским позицијама у Србији, јер такву статистику нико не води. Дугогодишње искуство у руковођењу, велики број познанстава, широм отворена врата ка многим важним државним, али и међународним институцијама на њиховој су страни, што их доводи у позицију да су неки од њих чак много успешнији од својих дупло млађих колега.

Како наглашавају у ПИО фонду, Закон о пензијско инвалидском осигурању не прави разлику у условима за остваривање права на пензију између осигураника који су на руководећим местима и онима који нису, као што не регулише посебно ни статус корисника пензија који су ангажовани у надзорним одборима.

- На све њих се примењује одредба члана 121, по којој корисник старосне или превремене старосне пензије који се запосли на територији Републике, односно обавља самосталну делатност по основу које је обавезно осигуран, има право на поновно одређивање пензије ако је био у осигурању најмање годину дана, по престанку тог запослења - објашњавају у ПИО.

Према мишљењу Ранке Савић, председнице Асоцијације слободних и независних синдиката Србије, директори често и у државним предузећима остају после 65. на функцији, а мандат им се најчешће продужава још две године. Међутим, у пракси је, тврди она, много другачије.

- Дешава се да остају у фотељи и после седамдесете - каже наша саговорница. - Примера ради, директора фабрике "Милан Благојевић - Наменска" у Лучанима, Радоша Миловановића, Надзорни одбор је у јулу именовао поново на то место без обзира на његове године. Надзорни одбори су управо тела која одлучују о томе да ли је одређени директор неопходан да води фирму и по испуњењу услова за пензију.

Слично је, каже она, и са професорима факултета и научним радницима, само што се у њиховом случају гласа за останак на послу због стручности и знања, а не из неких других, често политичких разлога. С друге стране, обичним радницима се ретко кад излази у сусрет.

- Недавно смо упутили захтев НО "Аутотранспорта Костолац" да се председнику нашег синдиката, иначе економисти, да могућност да настави да ради. Није му дозвољено и он је пошто је напунио 65 година отишао у пензију - каже Савићева.

У приватном и невладином сектору не постоје никаква ограничења по овом питању и све док онај ко га бира даје сагласност за продужење, нема никаквих проблема.

- Постоји и обрнута ситуација, када су директора старог кова, попут, рецимо, Драгана Томића из врањског "Симпа", радници остављали на функцији иако му је давно било време за пензионисање - објашњава наша саговорница. - Руководиоци из ранијег периода су емотивнији и саосећајнији према запосленима, од ових нових менаџера који раде само за профит. Зато су стари имали велику подршку радника.

Фото: Depositphotos

Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката, објашњава да закон важи за све запослене и да радни век треба окончати са 65 година. Међутим, власници фирми могу, уколико сматрају да је дирекотор неопходан, да га и после тога оставе да руководи.

- Искуство је свакако на страни таквих руководилаца, али не и енергија и креативност - сматра наш саговорник. - Углавном се оваква ситуација дешава у приватним фирмама и то је право власника и ми као синдикат не можемо да утичемо на такве изборе. Пошто су их године прегазиле, убеђен сам да би они ипак требало да се баве нечим другим.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, сматра да су неповерење према младима и навика кључни у томе што већина директора приватних предузећа остаје на њиховом челу и када стекну услове за пензију. Многи од њих се задрже и када зађу у врло озбиљне године. Бизнис се ретко препушта некоме другоме, а када мора онда је то неко из породице, па се на тај начин брине и о заједничкој имовини.

- Можда проблем лежи у чињеници да немамо довољно поверења у нове младе људе, иако би требало да они буду много ефикаснији од нас старијих - каже наш саговорник. - Међутим, начин њихове припреме кроз студије није довољан за такве позиције и када почну да раде морамо додатно да их едукујемо. Тек кроз праксу они стичу вештине неопходне за управљање.

Атанацковић открива да је приватницима тешко да оставе своја предузећа, а то би требало да ураде много пре пензије. Тако би на време обезбедили и себе и посао. Он је, каже, ишао тим путем и није се покајао.

- Кренуо сам од занатских радњи, а онда сам деведесетих основао предузеће и тада сам већ почео да запошљавам директоре и полако се повлачим. Нисам желео да ризикујем. Неки од њих су код мене дочекали пензију, док су други по пензионисању остали да раде као саветници - открива почасни председник Уније.

Препоручујемо

Друштво

0 4

ДЕБЕЉУЦЕ БРЖЕ ГУБЕ ПАМЋЕЊЕ: Гојазност код старијих особа може данас да изазове многе физичке, али и психичке проблеме

19. 12. 2020. у 10:37

Друштво

0 2

НИШУ ТРЕБА НАША ЉУБАВ: Естета, хуманиста и архитекта Нишлија Хаџи Иван Реди и из пензије улепшава родни град и спаја га са светом

18. 12. 2020. у 12:31

Друштво

0 1

НАШИ СЕНИОРИ Јелица Сретеновић: Политичар нисам, али су ми социјалисти дали шансу да покушам да култура надвлада простоту

18. 12. 2020. у 10:22

Друштво

0 1

ПРИМАЛИ СТАНАРЕ МИМО ПРОЦЕДУРЕ: Мали број инспектора социјалне заштите не може да контролише све неправилности у домовима за старе

17. 12. 2020. у 16:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације