ШКОЛУ ВОЛИМ, АЛ' ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА СЕДНЕМ НА ТРАКТОР: Александар Савић, професор географије, обрађује чак 85 хектара, али планира магичних сто

ЗАВРШИО је "велике школе", као студент живео је четири месеца у Америци, често борави и у Шведској - али, професор географије Александар Савић (37) је свио гнездо у родној Стрижи код Параћина!

Фото З. Рашић

И не само то. Оженио се Маријом, такође професорком, из града је довео у село, па уз све своје обавезе према ђацима - уз подршку оца Љубивоја, обрађује 85 хектара земље!

Деценију млађа Марија такође би радо помогла, али трогодишња Лена и Павле (2), засад, окупирају сву њену пажњу.

- Имамо регистрована газдинства и мој отац и ја. То што волим пољопривреду није случајно, рекао бих да ми је у генима. Још је мој деда Светислав осамдесетих година прошлог века био рекордер у производњи шећерне репе по приносима, а отац је наставио да развија пољопривреду. Док сам студирао, нисам могао толико да се тиме бавим, али кад сам завршио факултет и запослио се, решио сам да повећам површине које обрађујемо - прича, за "Новости", Александар.

Фото З. Рашић

Стрижа је крај познат по паприци и шаргарепи, али је он одлучио да се бави ратарством. Уз десет хектара сопствене земље, пре седам година је први пут закупио 20 хектара државне на Карађорђевом брду. Амбиције су му сваке године расле, па данас на истом брду обрађује 60 хектара државног земљишта и још петнаестак у околини Стриже које је изнајмио од мештана.

Укупно 85 хектара, закупљених и сопствених. Јесенас засејана пшеница на четрдесет хектара је већ никла, а остатак ће се на пролеће наћи под сојом и нешто мало под кукурузом. Александар на њивама смењује пшеницу и соју. Кукуруз гаји мало, тамо где не могу да приђу велике машине.

Наш саговорник објашњава да никад није ни помислио да се после факултета не врати у Стрижу. Да остави напредно имање које су створили његов деда и отац.

- Преко ноћи нема успеха у пољопривреди, па све што већ имамо, унапређујем даље. То ме просто вуче. Ако сте купили велики трактор, треба вам већа њива да се трактор упосли. Имамо и комбајн, а ове године купили смо трећу приколицу уз помоћ државне субвенције. На пролеће планирамо већу сејалицу, па онда можда и да повећамо површине под кукурузом.

Имам комплетну механизацију, па њиве обрадим углавном сам. Тата и родбина прискоче у помоћ кад је посао највећи, у сетви и жетви. У две школе у којима радим фонд часова ми је 60 одсто, па све постигнем. Тренутно имам још више времена, јер су часови онлајн - прича нам Александар.

Пун погодак је ове сезоне имао са сојом јер је цена од 40 динара скочила на више од 50. Род са 35 хектара био је 75 тона, што је солидно у поређењу са прошлом годином, кад су једва трошкове покрили. Соју откупљују различити прерађивачи, па ко понуди више - његова је. А када је реч о пшеници, Савићи пола рода обично предају још у врши. Остатак чувају за пролеће наредне године, када је цена виша. Имају огроман складишни простор за око 200 тона рода.

Слога Са супругом Маријом има близанце децу Павла и Лену, Фото З. Рашић

- Да се ратарство не исплати, сигурно не бих радио, али су трошкови све већи, посебно код заштите. Раније нисмо пшеницу прскали као сада, по два и три пута годишње против разних болести. Не ваља ни што немамо сигурну цену и пласман, што су цене горива изузетно високе у Србији. У иностранству пољопривредници имају "зелени" дизел са минималним акцизама или без њих, док код нас, било ко да купи дизел, кошта исто.

Без обзира на то, професор Савић не помишља да одустане од пољопривреде. Напротив, намера му је да њиве и даље закупљује док не стигне до магичних сто хектара. Проценио је да толико може без веће муке да обради. А што се останка у Стрижи тиче, ни он, ни супруга, тврди, не примећују да живе у селу. Уз добар ауто, све је близу.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације