ИНТЕРВЈУ Професор др Едита Стокић: Ковид 19 може да буде окидач за настанак дијабетеса

Са појавом новог вируса корона дошли смо у ситуацију да се боримо са две укрштене епидемије: масовне незаразне болести - гојазности и удружене са дијабетесом типа два и вирусном инфекцијом ковид 19.

Фото. М. А. Мишић

Оно што смо уочили на почетку пандемије, дефинитивно се потврдило - присуство гојазности и шећерне болести типа два је подлога и за чешће обољевање од ковида 19 вирусне инфекције, и за тежу клиничку слику ове заразне болести, нажалост, и за њен фаталан исход. Током пандемије у којој је досад оболело више од 71 милион људи у свету, постало је јасно да ковид 19 вирусна инфекција може да буде и окидач за развијање дијабетеса.

Упозоравајући и на ову могућу последицу инфекције вирусом САРС-КоВ2 професор др Едита Стокић, интерниста-ендокринолог и директор Клиничког центра Војводине, у интервјуу за "Новости", објашњава да код одређеног броја пацијената инфекција новим вирусом корона доводи до оштећења функције панкреаса, док се код неких дијабетес типа два јавља као последица лечења ковид 19 вирусне инфекције лековима из групе кортикостероида.

* Значи ли то да сада у пракси имамо још један нови, прилично велики ризик везан за гојазност?

- Нажалост, да. Гојазне особе имају бројније и теже компликације вирусне инфекције ковид 19, и брже развијају клиничку слику која захтева лечење у јединицама интензивне неге, па и механичку вентилацију. И Европска асоцијација за студије о гојазности дала је смернице да се гојазност посматра као значајан фактор ризика за развој ковида 19 вирусне инфекције.

* Последице гојазности већ деценијама меримо и порастом дијабетеса типа два.

- Те две болести "путују" заједно. Истраживања су показала да ће 2025. године 20 одсто мушкараца и жена бити гојазно. Ми живимо у условима повећаног нивоа енергетског уноса, а смањене потрошње, па тако на сваких 10 година постајемо тежи 1,5 килограма. С друге стране, познато је да је стомачна гојазност посебан фактор ризика за дијабетес типа два. Значи, не постајемо само тежи из године у годину, него и шири јер добијамо и у обиму струка. Паралелно са порастом броја гојазних, повећава се и број дијабетесних болесника.

* Упозорења стручњака да ће до тога доћи, изгледа, нису озбиљно схваћена.

- Ми смо пре две деценије особе са индексом телесне масе већим од 30 сврставали у гојазне, а када је тај индекс већи од 40 у екстремно гојазне. Отишли смо толико далеко да сада имамо и индекс већи од 50, и то су супер-гојазни.

* Колико је опасно када се код таквих људи развије и шећерна болест?

- Дијабетес, нарочито ако није добро контролисан нарушава здравље комплетног организма. Такође, чини га и подложним инфекцијама.

* Да ли баш свако повећање телесне масе води ка дијабетесу?

- Чим индекс телесне масе пређе 25, ризик се повећава. Број дијабетесних болесника је у сталном порасту. У Србији имамо око 700.000 људи са овим обољењем.

* Изгледа да више није довољно само да се ниво шећера у крви држи у нормали, него да се од последица дијабетеса заштите и други органи?

- Управо то је нови терапијски приступ, јер дијабетес "напада" све органе и доводи до различитих компликација. Рецимо, када смо једном врстом лекова хтели да регулишемо ниво гликемије у крви за, на пример, 5ммол/л, истовремено смо код оболелог бележили пораст у телесној маси од пет килограма. Дакле, свако значајно снижење нивоа шећера у крви пратио је добитак у телесној маси. То је и за лекаре, и за пацијенте било поражавајуће. Наиме, већ гојазни пацијенти су постајали још гојазнији, а они који нису имали вишак килограма постепено су их добијали.

* Постоји ли начин да се то сада избегне?

- Са најсавременијом генерацијом лекова који се називају ГЛП 1 рецептор агонисти (ГЛП 1 РА) постиже се ниво гликемије у крви у границама нормале, уз значајно смањен ризик од хипогликемијских епизода. Пацијент не добија у телесној маси, а истовремено делујемо на снижавање крвног притиска и на кардиоваскуларни систем. Такође, под утицајем ових лекова желудац се спорије празни, и продужава се осећај ситости. Управо због њиховог утицаја на центре за осећај ситости и глади, оболели од дијабетеса може и да редукује телесну тежину, да смрша.

Др Едита Стокић / Фото. М. А. Мишић

* Може ли тај ефекат и да се извага?

- Студије су показале да је бенефит у редукцији телесне масе веома значајан. За 40 недеља, колико је трајало испитивање пацијената који су се лечили ГЛП 1 РА, испоставило се да је свако од њих смршао, у просеку, око 6,5 килограма. У истраживању ефекта ових лекова учествовао је и Клинички центар Војводине, односно наша Клиника за ендокринологију. То, практично, значи да имамо значајно искуство у примени ове врсте лекова. Треба рећи и да нови препарати инсулина, такође, не доводе до гојазности и хипогликемије као они старији, и да инсулин и те како задржава своје место у терапији.

* За колико би требало да се смањи телесна тежина да би се смањио и ризик од шећерне болести?

- Многи су убеђени да би то требало да буде радикално, малтене да поново могу да обуку одело са матуре. Истина је да редукција телесне масе за пет до 10 одсто значајно умањује ризик од поремећаја гликорегулације.

* Није важно само да се спусти ниво шећера, него и да се заштите, рецимо, срце и крвни судови које дијабетес, такође, оштећује?

- Кардиоваскуларни систем код дијабетесних болесника је посебно угрожен и подложан развоју компликација. Али, применом нових лекова то може да се спречи. Прво је учено да ГЛП 1 РА делују на снижење систолног (горњег) крвног притиска и то за 7,3 милиметера живиног стуба. Затим, они доводе и до редукција лошег холестрола (ЛДЛ). Делују и на накупљен плак на крвним судовима, побољшавајући зидну површину крвног суда. Студије су показале да њихова примена смањује развој инфаркта и шлога за чак 52 одсто.

* То, ипак, не значи да нове терапије пацијенте амнестирају од дисциплине, без које дијабетес не може да се држи под контролом?

- Свакако. Чињеница је да су ови нови лекови изузетни, али то нису "чаробне пилуле". И даље је у лечењу сваке врсте нарушене гликорегулације прва и основна терапија дијететски режим исхране. Нема те таблете која може да победи сувишне калорије, лош избор намирница, недовољно кретања, пушење и употребу алкохола.

* Каква су искуства из земаља које већ примењују нову терапију?

- Примена ових лекова се испитује још од половине прошлога века, а на светском тржишту су присутни већ деценију, и стално се појављују нове, савременије генерације ГЛП 1 РА. Механизам њиховог деловања огледа се у томе што они на нивоу панкреаса делују тако да повећавају лучење инсулина, а смањују лучење глукагона, истовремено доводећи и до могућности повећавања масе ћелија које производе инсулин, али без појаве хипогликемијских инцидената.

* На који начин се тај ефекат проверава?

- Они остварују најпотентнији ефекат на снижење шећера у крви, што меримо испитивањем тромесечног шећера, заправо ХбА1Ц тестом. Показало се да се овом терапијом за 1,8 до 2 одсто снижава хемоглобин А1Ц, а са свим другим антидијабетицима за свега 0,5 до 1 одсто.

* Многи су уверени да је дијабетес неминовност, чак и ако оболели имају здраве животне навике.

- То није истина. Уз правилну исхрану и редовну физичку активност дијабетес може дуго да се држи у фази "спавања", дакле да се одложи болест. То, дефинитивно није болест која не може да се избегне.

У ПРАВО ВРЕМЕ

* НОВИ лекови о којима говорите код нас још нису доступни о трошку здравственог осигурања.

- Не, али су из Републичког фонда за здравствено осигурање најавили да ће они бити укључени на позитивну листу медикамената који се издају о трошку осигурања до краја ове године. Мислим да је сад прави тренутак за то, и Фонд је то препознао јер имамо велики број дијабетесних болесника оболелих од ковида 19 којима су ови медикаменти од виталног значаја.

Препоручујемо

Друштво

0 5

ДИРЕКТОРКА КЦ ВОЈВОДИНЕ: Сем на плућима Ковид 19 оставља озбиљне промене и на овим органима

05. 08. 2020. у 16:04

Друштво

2 2

АЛАРМАНТНО УПОЗОРЕЊЕ: Ова болест у Србији узима маха, има више од 700.000 оболелих, а скоро 40 одсто није свесно да је има!

14. 11. 2020. у 17:13

Београд

0 2

БЕОГРАД ОД ДАНАС У КАМПАЊИ: "Градови који мењају дијабетес"

02. 11. 2020. у 15:22

Друштво

1 9

КОВИД ОПОМИЊЕ ДА КОНТРОЛИШЕМО ШЕЋЕР: Академик Небојша Лалић упозорава да је корона за 50 одсто смртоноснија код дијабетичара

31. 10. 2020. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације