ПРИЗИВАЈУ НОВИ РЕИЗБОР? Друштво судија упутило отворено писмо порталу КРИК поводом базе у којој су оцењивали судије посебних одељења

ДРУШТВО судија Србије упутило је отворено писмо редакцији портала КРИК поводом базе података „Просуди ко суди“, у којој су оцењивали рад судија одељења за борбу против организованог криминала и корупције Вишег суда у Београду, као и Одељења за организовани криминал престоничког Апелационог суда.

Зграда Апелационог суда / Фото Н. Фифић

Како је у писму наведено, поздрављају покушај да се подаци о поступањима и одлукама судија у овим одељењима учине што разумљивијим и доступнијим најширој јавности, али додају да би база, уколико се недостаци не отклоне, могла да подстакне још веће неповерење грађана у судство.

Како наводе, будући да одлучују о основним људским правима и изричу казне ради сузбијања криминала, судије подлежу вишим стручним и моралним стандардима од осталих и због тога су им поверени доживотни мандат и гаранције независности.

- Сматрамо да је битно да јавност буде обавештена уколико судије крше законе, проблематично се понашају или имају богатство несразмерно примањима. Али, сваки судија у сваком од поменутих судских одељења мање или више је „лоше" оцењен и последично испада да су проблематична практично цела судска одељења.

На то се логички надовезује закључак да би за боље функционисање тих одељења, или судова, или чак и судства у целини, требало променити људе. И то упркос томе што постоје системи вредновања, дисциплинске одговорности, могућност разрешења појединачних судија, и за то надлежни органи и прописана процедура. Таква логика довела је до реизбора свих судија 2009. године, када је трећина, њих 837, без процедуре и објашњења, разрешена, а Србија међународно обрукана и финансијски знатно оштећена – наводе у Друштву судија.

Уставни суд је 2012. практично поништио овај реизбор.

Друштво још истиче да судије на овај начин не могу бити оцењиване јер су судиле у судским већима од троје или петоро, одлуке су доношене већином гласова, а забрањено је извештавати који је судија како гласао. Такође подсећају да судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање осим ако је у питању кривично дело кршење закона од стране судије, као и да судске одлуке не могу бити предмет вансудске контроле, већ их може преиспитати само надлежан суд у законом прописаном поступку, а не лаик или други државни орган.

Друштво објашњава и да уколико је нека пресуда оборена не значи да је суд заиста, у лаичком смисли речи, кршио закон. Право на правни лек и могућност укидања судске одлуке постоје у свакој држави на свету и циљ је да правни поредак функционише, а не да кажњава и стигматизује судије.

За Друштво је спорно и довођење појединих података о судијама (уже место становања, место где је возило било непрописно паркирано због чега је судија добио прекршајну пријаву, износ кредита, износ казне плаћене у прекршајном поступку, просечна оцена на факултету и дужина студирања, које нису услов за избор) у везу са конкретним незаконитим или недоличним поступањем. Такође, кад је у питању имовина судије, не види се да ли ју је наследио, подигао кредит или другачије легално стекао. Зато Друштво позива КРИК да преиспита своју оцену и исправи је у бази података.

КРИТЕРИЈУМИ

У бази „Просуди ко суди", поред фотографија судија стоје оцене, визуелно означене црвеним или жутим заставицама. Аутори су оцењивали седам области: каријеру и напредовање судије, предмете, незаконите одлуке, поступке вођене против њих, имовину, ангажовање ван суда, пријатељства и/или пословне савезе са особама око којих се плету контроверзе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације