УСТАJЕМО ЈАЧЕ ПОСЛЕ ПАДА: Близнакиње Марина и Марта Николић, упркос церебралној парализи, живе саме у београдском студенском дому

НИКАДА не треба одустати, сваки нови дан је шанса за нови почетак и нови успех. Наравно, сви ми понекад посустанемо и паднемо, али је битно да се после тог пада подигнемо и наставимо даље, још јачи. Све се може, само ако се то довољно јако жели.

Марта и Марина Николић / Фото Ж. Кнежевић

Ово је порука близнакиња Марине и Марте Николић из Зајечара, које су рођене са дијагнозом - церебрална парализа, али кроз живот корачају храбрије од многих који се крећу без помоћи штапа и инвалидских колица. Иако су имале право на пратиоца у дому, одбиле су. О себи брину саме, уз малу помоћ старије сестре Марије.

Посетили смо их у Студентском дому "Мика Митровић" у Београду, који је однедавно њихова нова адреса. Осмех и позитивна енергија, коју шире свуда око себе, њихов су заштитни знак. Уписале су Филозофски факултет, одсек педагогије, па се као бруцошкиње полако навикавају на студентски живот, али и нови град. Епидемиолошка ситуација је све пореметила, па тако ни оне још нису довољно упознале факултет, пошто су предавања онлајн. Ипак, први утисци су добри.

- Никада се нисмо раздвајале - прича нам Марина. - Биле смо одлични ђаци у основној школи и гимназији. Иако се то не види на нама, имамо и ми тешке тренутке. Треба човек да се навикне и научи са тим да живи. Наравно, треба радити на себи, учити, испунити дан, размишљати позитивно.

Марина нам открива да је хтела да упише шпански језик, али јој енглески не иде баш најбоље, па се одлучила за Филозофски факултет. Педагогија је од почетка била Мартин избор. Колеге на факултету, иако их су их виделе само на колоквијумима, лепо су их прихватиле. И у дому су склопиле прва пријатељства.

Близнакиње се труде да што више саме брину о себи, да не зависе ни од кога. Три године старија сестра Марија која је, такође, студент Филозофског факултета, одсека за психологију, дође понекад да им помогне. И соба у дому има све услове за смештај студената са хендикепом, а и управа Студентског центра "Београд" је учинила све да сестре Марина и Марта имају све што им је потребно - како за студирање, тако и за рехабилитацију.

- Оне су веома самосталне, само им је потребно време да се прилагоде на нов простор, као и свима, јер су и доста повучене - каже сестра Марија. - Помажем им приликом одласка на факултет, када организован комби превоз није усклађен са њиховим обавезама, јер је у градском превозу доста незгодно. Неће увек сви возачи да изађу у сусрет и да спусте рампу. Изузетак је линија 31, где увек изађу да је спусте и помогну.

У Зајечару су се, с обзиром на то да је мањи град и све је близу, свуда кретале саме. Сада, у главном граду је то мало теже, али Марина и Марта нису издржале да не упознају околину дома на Вождовцу. Кажу да им је требало мало више времена, али су успеле. Јер, оне су рођене као победнице.

ИМАЛЕ ВИШЕ ОПЕРАЦИЈА

БЛИЗНАКИЊЕ Марина и Марта су рођене у шестом месецу трудноће, три месеца су биле у инкубатору у Београду. Као мале имале су две операције, због чега су кренуле годину дана касније у први разред.

Пре три године, у општој болници "Атлас", оперисао их је руски доктор Дмитру Попков, када је Марини исправљено стопало, а Марти бутна кост. Обема су продужене тетиве. Међутим, код Марте због слабих костију није дошло до срастања, па је у Тиршовој обављена још једна операција у јануару прошле године. Иако је све било у реду, плочица постављена код колена је морала бити извађена јер јој је сметала, па је поново оперисана у јануару ове године.

Марина тренутно повремено користи колица, а креће се уз помоћ штапова, а Марта може самостално да хода.

Марта и Марина Николић / Фото Ж. Кнежевић

ДРАГОЦЕНА ПОМОЋ ФИЗИОТЕРАПЕУТА

ФИЗИОТЕРАПЕУТ Дејан Ђорић, са Института за мајку и дете, по њиховом изласку из болнице, дошао је из Београда у Зајечар и неколико месеци вежбао са сестрама. Након тога, од прве године па све до пресељења у Београд, са њима је свакодневно радила физиотерапеуткиња Мимица Радуловић.

- Оне су одмалена увек биле упорне и радиле на себи да буду што боље - каже сестра Марија. - Након последњих операција се види велики напредак. Од када су у дому са њима поново вежба физиотерапеут Дејан са Института и помаже им ка циљу да Марина самостално прохода, а Марта усаврши свој ход.

Сестре су биле на рехабилитацијама у Гамзиградској и Рибарској бањи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације