ГЛЕДАМО СМРТИ У ОЧИ ОСАМ МЕСЕЦИ: Немања и Милош у смени од по 12 сати - Опет смо интубирали пацијента, види им се страх у очима
ОПЕТ смо интубирали још једног пацијента. Сада их је укупно четворо у бесвесном стању. Они који су свесни, а налазе се у шок-соби, знају колико су угрожени и види им се страх у очима.
Овим речима почињу разговор за "Новости" медицински техничари Немања Павловић (25) и Милош Личанин (27), из Војномедицинског центра "Карабурма" у Београду, средином ове недеље.
Двојица младића налазе се на првој линији борбе против ковида 19 од почетка априла. Од тада је ВМЦ "Карабурма" збринуо око 1.300 пацијената оболелих од короне.
- Имам искуство рада у шок-соби и пре пандемије, међутим ова ситуација је сада потпуно другачија - прича нам Немања. - У редовним околностима оболели који заврше на интензивној нези имају велику шансу да се опораве, али у ковид шок-соби смрт је свакодневна. Ситуација се мења из минута у минут. У једном тренутку пацијент има све параметре да му се стање побољшава, а само неколико минута касније то почне да се урушава и заврши се фатално. Рад у ковид шок-соби је као прављење куле од песка или карата, дате све од себе, а молите Бога да не дуне ветар.
Радни дан Немање и Милоша траје по 12 сати. Од тога, половину времена проводе у скафандерима у црвеној зони. Већ су се навикли да са три пара рукавица и кроз замагљене заштитне наочаре пацијенту пробуше вену или дају инјекцију.
- Школовао сам се за овај позив и донекле сам био припремљен на тешке ситуације и смрт - искрен је Немања. - Али, нисам ни могао да претпоставим да ћу у једном тренутку да будем медицински техничар који некоме помаже да се опорави, а само неколико дана касније да ћу и сам да легнем у постељу. Срећом, имао сам блажу форму ковида, али неке моје колеге су у критичном стању. То ми најтеже пада, јер смо се заједно борили лечећи друге, а онда су они због исте болести дошли у ситуацију да се боре за сопствени живот.
У борби против ковида 19 ова два млада техничара су раме уз раме са лекарима.
- Корона оставља последице и на лекаре и на техничаре, али мислим да техничари имају мало већи психолошки терет, јер смо ми непрестано са пацијентима - прича Милош. - Ми смо ту да им дамо терапију, да их нахранимо, да им помогнемо да устану. Не престају да нас питају да ли ће се опоравити, какво је њихово стање, да ли ће бити последица. Јер, нема посета породице, пацијенти су потпуно упућени само на медицинско особље, а при томе могу да нам виде само очи. Можете да замислите колико су уплашени и забринути.
НА ОДМОРУ БИО ПРЕ ГОДИНУ ДАНА
НА одмору је Милош Личанин последњи пут био пре готово годину дана. Каже да га сада, чак и да може, сигурно не би користио, јер то време би морао да проводи углавном сам.
- Под великим смо притиском да не донесемо заразу у кућу - каже Милош. - Све контакте смо свели на минимум и не виђамо ни родбину, ни пријатеље, већ месецима.
Битка са короном није само очување здравља виталних органа, већ и прави психолошки рат.
- Није ретко да оболели има добре налазе и да очекујемо да ће се опоравити, али психички потоне у страх и забринутост и онда му то погорша опште стање - наставља Милош. - Зато ми од априла у болници имамо психологе који су ангажовани да помогну пацијентима, јер страх од смрти услед короне је врло оправдан. То је злокобна болест и за свакога је другачија. Имали смо пацијента од 99 година кога смо излечили, а човек од 35 година је преминуо. Онима који још не схватају колико је ситуација озбиљна саветујем да попричају са неким ко је изгубио свог најближег, или је прележао корону на интензивној нези. За многе она није само благо повишена температура од пар дана, већ драматична борба за живот. Ми то гледамо већ пуних осам месеци.
Немања и Милош су сагласни да је врло могуће да ће се, када корона прође, суочити са посттрауматским синдромом.
- Засад још немамо тешке снове, боримо се заједно са лекарима из дана у дан - кажу нам. - Околности су заиста ванредне, чак нам и лекари помажу да транспортујемо пацијенте, да их подигнемо. Јер, када су заузете све болничке постеље, свака помоћ је добродошла.
"УСКАЧУ" УМЕСТО ЗАРАЖЕНИХ КОЛЕГА
ДВОЈИЦА техничара раде по 12 сати дневну, а сутрадан 12 сати ноћну смену. Након тога имају три дана одмора, али то није загарантовано. Када колега због ковида 19 не може на посао, они "ускачу" да би у смени било довољно особља.
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
БИЉАНА О РАЗВОДУ: Боље болан крај, него бол без краја
БИЉАНА је недавно прокоментарисала епидемију развода на домаћој естради.
27. 12. 2024. у 22:26
Коментари (2)