ТАЈНА ТРЕЋЕГ МЕТКА И ДРУГОГ АТЕНТАТОРА: Нови прилози о убиству краља Александра Карађорђевића у Марсељу

СМРТОНОСНИ хици терористе Величка Димитрова Керима испаљени на краља Александра из пиштоља "маузер Ц-96" калибра 7,63x25 мм, обележиће 9. октобар 1934. године, у европској вертикалној хронологији историјског следа као крах галске надмености у заштити једног од највернијих савезника.

Александар на путу за Марсељ

Краљ Александар Први Карађорђевић препуштен је тог злокобног уторка усташким терористима на милост и немилост. Убица, да је хтео, "могао је краља заклати, или рукама задавити, тако му је близу пришао" записао је бивши председник владе и министар Војислав Маринковић.

Пуцњима бугарског атентатора неповратно је срушено крхко раздобље европског мира. Били су то први пуцњи новог светског рата... Версајска Европа била је на издисају. Стари савези нису више ништа значили. Почело је укрцавање у воз у којем није било места за мале државе. Цела Европа, зарад лажног мира, желела је да што пре преда забораву атентат на југословенског краља. Као неком невидљивом руком била је избрисана политичка позадина заметка тероризма 20. века.

Снимак атентата постоји. Био је то први филмски запис једног атентата снимљен тонском камером, и у боји. Камерман који је забележио крвави злочин умро је под мистериозним околностима, само 24 часа после ове трагедије. Пажљивом анализом овог филмског материјала утврђено је да је део снимка исечен. Недостаје онај када атентатор Керин пуца на краља и када Барту излази из аутомобила. Највероватније, у делу исечене траке била је особа преко које би атентат могао да се повеже са правим налогодавцима. Због тога је сниматељ мистично издахнуо, јер је он могао да идентификује тог човека.

На филмском снимку се види и један човек (сниман са леђа) који у левој руци држи револвер и који се губи у насталој гужви. Ко је он? Полицајац који је узео пиштољ са лица места, или други атентатор?

ПИТАЊА о многим контроверзама која су се појавила тог трагичног поподнева у Марсељу, први је поставио син убијеног краља, Томислав Карађорђевић у својој исповести пред смрт, у разговору са писцем ове рубрике, почетком лета 2000. године. Открио је дуго чуване породичне тајне о данима који су претходили марсељском убиству: да је краљ знао за атентат, али да је у то време већ боловао од рака и да му се приближавала смрт, што објашњава зашто је Александар последњих месеци живота спао на само 50 килограма. Поставио је и питање зашто је француска влада обезбеђење посете краља препустила локалној полицији, иако су постојале информације да се припрема атентат. Француска служба је чак одбила предлог енглеских колега да пошаље своје људе као обезбеђење, а питање је и зашто уз Александра није био нико из наше полиције. Зато се Томислав, по повратку у земљу, деведесетих година прошлог века, обратио специјалисти судске медицине, професору др Душану Дуњићу, да покуша да пронађе одговоре које је форензика могла у том тренутку да пружи.

КО ЈЕ РАШИВАО УНИФОРМУ

Униформа и приказ улазних и излазних рана

УНИФОРМА краља Александра, која се данас налази у Војном музеју, а коју је носио када је убијен, крије још једну тајну. На левом џепу види се да је нешто рашивено и накнадно уклоњено са места где је метак прошао кроз тело. Остаје непознаница да ли је то била нека плочица или нешто што је могло да скрене метак. Ко је то уклонио и зашто се овај детаљ у извештајима нигде не спомиње? На ово питање ни доктор Дуњић није успео да пронађе одговор.

После две деценије истраживања, Дуњић ће открити нове детаље о атентату који могу да дају потпуно нову слику онога што се дешавало на Белгијском кеју у Марсељу. То се, пре свега, односи на трећи метак који је испаљен на југословенског суверена. Своја сазнања, овај професор презентоваће у студији "Форензички и кривично-правни аспекти убиства краља Александра I Карађорђевића у Марсељу 1934." У уводу студије професор Дуњић пише: "Расположива документација, архивски снимци, научна истраживања и преглед краљеве одеће, оставили су и након готово 80 година многобројне дилеме, а од којих су најважније следеће: да ли је краљ Александар погођен са два, три или четири метка и у ком тренутку је наступила његова смрт? Зашто није рађена обдукција? Зашто је након атентата краљ Александар превезен у градску префектуру, министар Барту у цивилну, а генерал Жорж у војну болницу? Да ли је осим Владе Черноземског у убиству у Марсељу непосредно учествовао још један, или можда више атентатора? Ко је заправо пуцао у министра Бартуа?"

ФРАНЦУСКА полиција је током истраге установила да је атентатор испалио 10 метака: пет у краља Александра, четири у генерала Жоржа и један у полицајца Галија, док је француски министар иностраних послова рањен тек када је напустио кола, метком из француског службеног револвера. Но, овај извештај је постао доступан јавности тек 1974. године.

Пред пут у Хаг, у октобру 2015, где је био вештак одбране у предмету "тужилац против Ратка Младића", у присуству др Душана Благојевића, тада стручног сарадника Министарства здравља Србије, проф. Дуњић је дао своју студију аутору овог текста и том приликом је испричао:

"Много тога је било магловито док нисмо добили краљеву униформу и упоредили званичне француске извештаје о убиству. Ту, пре свега, мислим на извештај Д. Олмера, професора клинике на Медицинском факултету у Марсељу, и доктора Габријела Бертрана, хирурга, који су потписали извештај "Преглед тела краља Александра I Карађорђевића." Овај документ је потписао и министар двора Милан Антић.

"Претпостављам, да су француски лекари краља скинули и комплетно прегледали (без одеће). Према ономе што су констатовали, заиста постоји само пет рана од пројектила, три улазне и две излазне ране. Тај метак, који нема излазну рану, има путању која је паралелна са телом у пределу ленте и Ордена Легије части, које је на левој страни носио краљ. Метак је заломио и откинуо парче ордена и пројектил је добио путању која се може поклопити са оштећењем на левом рукаву. Краљ је вероватно тада већ био забачен уназад и то би значило да се ради о три пројектила. Међутим, ми не знамо да ли је повреда руке изазвана од самосталног пројектила", причао је доктор Дуњић.

Тај метак, за који се не зна из ког пиштоља је испаљен, остао је у руци краља Александра. Постоји разлог за сумњу да је могао да буде испаљен из неког другог пиштоља. Данас је потпуно јасно да је краљ Александар погођен са три пројектила. Али, не зна се одакле је испаљен тај такозвани трећи, јер у атентату је рањено десеторо људи, две жене су убијене, а затим и полицајац који је појурио за атентатором.

ПОСЛЕ убиства, Французи су од доказа доставили само пиштољ "маузер", два метка и две чауре. Оба метка су била за службени француски пиштољ, баш као и чауре, а ниједан није из "маузера" из ког је атентатор пуцао. Због тога је значајно откриће да је министар Барту, заправо, убијен из француског пиштоља калибра осам милиметара. А "маузер" има калибар 7,6 милиметара. Овај податак у Француској је био брижљиво чувана тајна готово пола века после марсељског злочина.

Зато је др Дуњић поставио логично питање: којим мецима и којег калибра су сви ти људи убијени и повређени? Да ли је у овом масакру била планирана ликвидација министра Бартуа и генерала Жозефа Жоржа? Наступајући догађаји потврдиће те сумње. Смрћу Бартуа, званични Париз потпуно мења политички курс. На политичку сцену Француске и Европе наступа Пјер Лавал, нови министар спољних послова. Одмах после атентата је изјавио да ће његов први потез у спољној политици бити да посети Мусолинија и да тако изглади односе са Италијом. Врло брзо ће измењати све одлучујуће министарске портфеље, а у историји ће остати забележен по својој капитулантској политици према фашистичким државама. Био је потпредседник, а затим председник окупационе владе у Вишију, због чега ће га француски суд после Другог светског рата осудити на смрт.

Краљевић Томислав и аутор текста / Фото "Новости"

У свом двадесетогодишњем истраживању др Дуњић је установио да не постоји налаз о прегледу аутомобила. Аутомобил у којем је убијен краљ био је изложен у Војном музеју, али су га 1945. партизанске власти узеле и користиле "за превоз млека, или тако нечег".

Много тога би било јасније ако би се урадила обдукција остатака убијеног краља и прегледао тај метак који је остао у његовој руци, за шта се принц Томислав за живота залагао. После његове смрти, та идеја је заборављена.

Професор Дуњић студију је завршио питањем: "Ко је погодио генерала Жоржа?" Он је седео у возилу, испред краља, а иза возача, заштићен металним кровом возила, а са снимка се види да је атентатор пришао десно од суверена и да је усмерио револвер и пуцао према Александру и у правцу министра Бартуа. Да ли је он том приликом окренуо оружје и према генералу Жоржу (удесно за око 90 степени), или је неко други пуцао у генерала - остаје мистерија.

Препоручујемо

Друштво

0 5

ТАЈНА ТИТОВОГ ДНЕВНИКА: Личне списе Броза нису спомињали ни биографи, а ево шта пише у њима (ФОТО)

29. 11. 2020. у 19:00

Друштво

7 17

СРБИ БИ БИЛИ МАЊИНА У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ: Зашто није створена "велика Србија" већ Краљевина Југославија

22. 11. 2020. у 17:00

Друштво

4 11

ТРАГИЧАН ЖИВОТ ПОСЛЕДЊЕГ КРАЉА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Пре пола века у манастиру Свети Сава у Либертивилу сахрањен Петар II Карађорђевић

15. 11. 2020. у 19:00

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЛУЈ БАРТУ САМ СЕБИ ПОТПИСАО СМРТНУ ПРЕСУДУ: Осамдесет и шест година од атентата на краља Александра у Марсељу

11. 10. 2020. у 12:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације