Друштво

ЈУГОСЛАВИЈА КАМЕН О ВРАТУ СРБИЈЕ. Колико је коштало стварање заједничке државе јужних Словена

Иван Миладиновић

06. 12. 2020. у 17:14

ПОСЛЕДИЦЕ уједињења са Хрватима и Словенцима нису се манифестовале само на политичком плану. Економске су биле још ригорозније. Цена коју је српски народ морао да плати због стварања заједничке државе била је превисока.

ЈУГОСЛАВИЈА КАМЕН О ВРАТУ СРБИЈЕ. Колико је коштало стварање заједничке државе јужних Словена

У припремама за Мировну конференцију, сачињен је детаљан елаборат о ратним штетама које је претрпела Србија. Изгубила је више од милион људи, сваки четврти становник био је убијен, из рата је изашло 264.000 инвалида и ратне сирочади. Више од 70 одсто привреде било је уништено. Комплетан железнички саобраћај је разорен, а укупна ратна штета износила је 13 милијарди француских франака у злату.

Учесници Мировне конференције били су спремни да признају ратну штету Србији, због поднетих људских жртава и материјалног разарања, али су истовремено захтевали да Хрватска и Словенија плате ратну штету, јер су биле на страни поражене Аустроугарске.

Чланови југословенске делегације су се и на званичним сесијама и у кулоарима залагали за то да се Хрватима и Словенцима опрости ратна штета. Српски представници, очито, нису знали колико тај опрост може да наштети српском народу. Др Анте Трумбић је на сваком кораку истицао да би било "политички штетно и непопуларно да Хрвати и Словенци плате ратну штету својој браћи Србима, са којима су се тек ујединили."

Овим проблемом се лично бавио и регент Александар Карађорђевић, инсистирајући да не треба распињати народе новог краљевства Срба, Хрвата и Словенаца и "да се питање о ратној штети треба да реши праведније за нас".

НА КРАЈУ, представници великих сила су прихватили захтев југословенског регента да се Хрватима и Словенцима опросте сва ратна дуговања. Али то је истовремено значило и ускраћивање права Србији за ратну штету. Др Велизар Јанковић, који је као финансијски експерт био у југословенској делегације у Паризу, сведочиће доцније да је од 13 милијарди француских франака, колико је износила ратна штета Србије, нова југословенска држава, после великодушних материјалних опраштања "својој браћи преко Дрине", могла да очекује нешто мало више од 500 милиона франака.

Док су српски политичари великодушно опростили материјалне обавезе своје "хрватско-словеначке браће", такав однос хрватски и словеначки политички прваци нису имали према финансијским обавезама Србије. Њихово лицемерје се најбоље осетило 1921. године, када је доспела отплата државног дуга Краљевине Србије Француској, за кредите узете у току Првог светског рата, ради збрињавања српске војске и рањеника на Крфу. Др Анте Трумбић је за скупштинском говорницом поставио питање: "Да ли се те обавезе односе и на Хрвате и Словенце, пошто они тада нису живели у Краљевини Србији?"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације