ПО ЗНАЊЕ О СОФТВЕРУ У СРБИЈУ: Академици са престижних енглеских и француских факултета годинама код нас долазе на праксу
КАДА добију диплому, домаћи студенти углавном трагају за праксом у иностранству.
Међутим, последњих десетак година, студенти техничких наука са најпрестижнијих британских и француских универзитета - Оксфорда, Кембриџа и ЕСЕО, усавршавају се у српској фирми "Микроелектроника" која се налази у Земуну.
Иако је ове године цео свет успорила пандемија вируса корона, готово сви нивои образовања на свим континентима су прешли на онлајн систем, то није омело осам будућих инжењера да из француског града Анжеа да дођу на праксу у Србију, као и њихови претходници, кроз тромесечну обуку у српској фирми која се бави дизајном, развојем, производњом, продајом и дистрибуцијом хардверских и софтверских алата за рад са микроконтролорима. Прошле среде, представили су свој завршни рад пред српским менторима чиме су ставили тачку на своју академску авантуру у Србији. Сада их очекује повратак у Француску, где ће тамошњим професорима показати знања која су стекли у Земуну.
- У питању су студенти почетних година из инжењерске школе, односно француског факултета ЕСЕО, са којим имамо петогодишњу сарадњу - каже Тања Милинковић, директорка за процесе и људске ресурсе у фирми "Микроелектроника".
- Наша сарадња почела је 2016. путем међународних програма, а сваке године добијемо између 20 и 30 пријава. Они се школују за софтверске или хардверске инжењере, а код нас на пракси унапређују знања која изучавају. Пре него што их одаберемо, дајемо им уводни задатак, шаљу нам биографију и обављамо разговор путем интернета.
ДИСЦИПЛИНОВАНИ ФРАНЦУЗИ
ПРАКСА у "Микроелектроници" трајала је од краја августа до краја новембра. Страни студенти су долазили сваког дана и радили од 9 до 17.30. Њихови ментори кажу да су веома дисциплиновани, никада нису закаснили и поштовали су све задате рокове. Њихов матични факултет није прописао слободне дане током праксе, али су српски ментори, као награду за успешну сарадњу, дали младићима неколико слободних дана како би отишли ван Београда и упознали Србију.
У овој земунској фирми страни студенти, међу којима су претходних година били и они са Оксфорда и Кембриџа, уче како да направе хардверски производ. Прате цео процес - проучавају чипове, уче систем на основу ког пројектују додатне плочице, после чега пишу софтвер за тај производ.
- Већина стигне да види готове производе, испрате читав процес и то је најважније - каже Милинковићева. - Циљ интернационалне праксе је да едукујемо стране ученике да користе наше алате, а истовремено да омогућимо домаћим студентима, који се такође обучавају код нас, да размене искуства са колегама из других земаља. Тако промовишемо нашу земљу где млади људи могу да започну своју каријеру.
Свака претходна генерација страних академаца путем друштвених мрежа преноси добре утиске о Србији и Београду. Како су нам рекли Тимоти Лефорт и Франсоа Дуклус, обојица двадесетогодишњаци, на основу фотографија и позитивних искустава старијих колега, пријавили су се за праксу у нашој земљи. Осим што су задовољни знањем које су стекли кроз практичну обуку у овом предузећу, нису крили одушевљење животом у српској престоници.
- Уверили смо се да је храна одлична, а Срби су веома љубазни, срдачни и гостопримљиви - причају нам млади Французи.
- Три месеца су брзо прошла, успели смо да обиђемо Нови Сад, нека мања места, а истраживали смо и музеје у Београду. Неки од наших колега су се интересовали за фолклор, па смо имали прилику да у Београду уживамо у вашој националној игри.
Нажалост, нисмо имали прилику да осетимо чари ноћног живота и провода у главном граду Србије о ком смо толико тога чули, али успели смо да организујемо мање журке у становима где смо боравили претходна три месеца. Научили смо и неколико српских речи - "живели" и "пиво".
Осморица младих, будућих инжењера у Француску носе знање, потврде о успешно положеној пракси, али и лепе успомене. Иако је ово био њихов први боравак код нас, сигурни су, неће бити и последњи.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)