Друштво

КО ЈЕ МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ? Због одлуке да "учи за попа" га исписали из школе, на трон митрополита га устоличио лично патријарх Иринеј

Novosti online

20. 11. 2020. у 15:38

НАКОН што нас је после тешке борбе са вирусом корона напустио патријарх Иринеј, Свети Синод је донео одлуку да ће до избора новог патријарха Црквом званично управљати митрополит дабробосански Хризостом (Јевићу).

КО ЈЕ МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ? Због одлуке да учи за попа га исписали из школе, на трон митрополита га устоличио лично патријарх Иринеј

Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, Митрополит дабробосански рођен је 4. марта 1952. године у Вођеници код Босанског Петровца од родитеља Николе и мајке Росе, рођ. Радошевић. Основну школу са одличним успехом и примерним владањем завршио је шк.1966/67.године.

Још као ученик основне школе јавно је исказао за оно време “непримерену“ намеру да “учи за попа“. На питање: зашто је то изговорио пред наставником и ученицима, који су због тога прасли у смех, врло често каже “ ни сам нисам знао зашто сам то рекао. Вероватно је то била воља божија и призив божији“. Али, његова одлука да “учи за попа“ наишла је на противљење у његовој породици, а што је резултирало једногодишњим паузирањем у његовом редовном школовању.

Школске 1968/69. године уписао се у петоразредну богословију у манастиру Крки, коју је са одличним успехом окончао шк. 1973. године. Још као ученик 4. разреда богословије примио је монашки постриг. Замонашио га је блажене успомене владика Стефан Боца, далматински, а потом жички, на бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице (Мале госпојине), 20. септембра 1971. године давши му на монашењу име Хризостом.

Године 1973/74. године служио је војни рок у Краљеву у касарни на Јарчујаку из које је како сам каже “врло често ‘шмугнуо’ у манастир Жичу“. И поред свих проблема које је као свештеник имао у ЈНА са великим задовољством се сећа проведених тренутака у манастиру Жичи са блажене успомене владиком жичким Василијем који му је био и остао узор у сваком погледу, затим сусрета у манастиру Жичи са светим авом Јустином (Поповићем), проведеним сатима са жичким старцима данас већ покојним Доситејем и Герасимом, који су му били велика подршка у тим тешким војничким месецима.

Благословом владике Стефана 1974. године уписао је ванредне студије теологије у Београду на Богословском факултету, али је због обавезе у епархији далматинској и парохији скрадинској коју је по показаној потреби опслуживао прекинуо ванредно студирање на Богословском факултету у Београду.

Већ 1975. године Свети арх.синод га је на препоруку владике Стефана упутио на редовне студије теологије у Букурешт( Румунија), али тамо због политичких разлога (инфорбировска афера Дапчевић) никада није отишао.

Благодарећи тој “афери“ крајем јануару 1976. године владика Стефан га шаље у Солун, Грчку, ради учења грчког језика и припрема за упис на редовне студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну. На теолошком богословском факултету у Солуну студира од 1976-1980.године. Дипломирао је са одличним успехом новембра месеца 1980.године.

За све време студирања у Солуну редовно је одлазио на Свету гору Атонску и боравио на њој, пре свега у манастиру Хиландару и другим светогорским манастирма. Посебно је био духовно везан за старца Никанора (Савића), тадашњег првог епитропа Хилендарског и старца. Од њега је много научио, а молитва старца Никанора била је да после завршених студија остане у Хиландару. Његову молбу и жељу тада млади јеромонах Хризостом је осетио и прихватио, и одмах по положеној заклетви на крају студија отишао је у Хиландар.

Међутим, због инсистирања тадашњег владике далматинског Николаја (блаженопочившег митропoлита дабробосанског) да се врати у манастир Крку и да буде наставник у тамошњој богословији почетком 1981.године јеромонах Хризостом се вратио у свој постриг манастир Крку у којој је од септембра 1981. до септембра 1991. године био наставник.

Свети архијерејски сабор изабрао га је за првог Епископа новокреиране (1990) епархије бихаћко-петровачке, а устоличен је одлуком Светог арх.синода 4. августа 1991. године у храму св. Саве у Дрвару

Административно епархију бихаћко-петровачку примио је 22. августа 1991.године од дотадашњег администратора епископа далматинског г.Николаја Мрђе.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, дана 1. јуна 2013. године, на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи епископ бихаћко-петровачки Хризостом.

Његово Високопреосвештенство Митрополит Дабробосански Хризостом после четири године архипастирског рада у епархији зворничко- тузланској, Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ дана 24. маја 2017. године, изабран је за Митрополита дабробосанског.

На трону Митрополита дабробосанских, новоизабрани Митрополит Хризостом наследио је блаженопочившег Митрополита Николаја.

Устоличен је у трон митрополита дабробосанских 03.09.2017. године у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву. Светом архијерејском Литургијом началствовао је покојни Патријарх српски Иринеј. Чин устоличења обавио је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.

Његово Високопреосвештенство Митрополит Хризостом је 61. по реду Архијереј на трону дабробосанких митрополита од оснивања Митрополије 1220. године коју је основао Св. Сава.

(Митрополија Дабробосанска)

20. 11. 2020. у 14:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 48

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09