ИНТЕРВЈУ Загорка Доловац: Поткопавају тужилаштво из личних интереса

ПРЕДСЕДНИК Вишег суда у Београду Александар Степановић недавно је изјавио да је за Републичког јавног тужиоца Загорку Доловац "Србија скандинавска земља благостања", у којој безмало нема криминала, већ "само цвета цвеће".

Фото Ж. Кнежевић

Колеге из Удружења тужилаца прозивају је јер се не појављује у јавности, а опозиција алармира Интерпол да је нађу. За госпођу Доловац све је то врста политичког перформанса и притиска.

- Чини ми се да је тај део интервјуа судије Степановића део медија намерно извукао и малициозно експлоатисао у оквиру негативне кампање коју воде против јавног тужилаштва, зарад наводног интереса јавности и новинарског професионализма. Не могу се отети утиску да је реч о намерном поткопавању кривично-правног система у земљи зарад одређених интереса, било да су они приватни или политички - каже у интервјуу "Новостима" Доловчева.

- Никада нисам идеализовала стање у нашем друштву, нити је то могуће пошто се већ деценијама бавим тешким облицима противправног понашања појединаца. Не сматрам ни да постоје идеални државни системи и друштва данашњице. Управо у некој од тих скандинавских земаља, не тако давно њихов држављанин због политичких убеђења убио је 77 младих људи и деце, од којих су неки имали само 14 година. Ако је то благостање, онда га на такав начин не желим у Србији.

Фото Ж. Кнежевић

о Колико су утемељени Степановићеви коментари?

- Наведене коментаре судије Степановића сматрам непримереним, посебно оне којима се неутемељено и паушално оцењује рад целокупног тужилаштва. Судски званичници нису ти којима се на основу закона подноси извештај о нашем раду, већ је то Народна скупштина. Уз то, анализе рада правосуђа од стране домаћих и међународних институција показују да су проблеми, посебно са трајањем поступака и доношењем одлука, пре везани за судове него за тужилаштва, што је судија Степановић заборавио да спомене.

о Он наводи да ниједан случај високе корупције није отишао из тужилаштва у суд. Шта се дешава са антикоруптивним одељењима?

- Недавно сам изјавила да има места унапређењу борбе против корупције и очекујем да ће додатни резултати бити ускоро видљиви. Али, сматрам да наведена изјава не стоји. Према подацима Републичког јавног тужилаштва, од 1. марта 2018. до 30. јуна 2020, дакле од оснивања Посебних одељења за сузбијање корупције при четири виша јавна тужилаштва, та одељења обрадила су више од 24.000 кривичних пријава, поднела оптужне акте против 2.163 окривљених, а судови су донели осуђујуће пресуде против 1.295 лица и само 39 ослобађајућих. Подаци јасно говоре о квалитету и квантитету рада тужилаштава у борби против корупције. Не слажем се да је реч о кривичним делима која су мање друштвено опасна. Сва кривична дела корупције носе значајну опасност по друштво. У борби против корупције изузетно је значајна сарадња грађана, привреде и институција са нама, па апелујем да нам у тој борби помогну.

о Да ли вас је пронашао Интерпол, с обзиром на то да је Мариника Тепић пријавила ваш нестанак?

- Донекле разумем разлоге политичке театралности неких политичара, али је не одобравам. У конкретном случају реч је о политичкој представи и покушају унижавања јавног тужилаштва, али само за домаће потребе и прилике. Наиме, Интерпол је међудржавна организација криминалистичких полиција и у оквиру ње се комуницира званичним - државним путем. Он се не бави дописима појединаца, посебно не оним који су политички инспирисани.

о Шта се дешава са кривичним пријавама које су против вас поднели поједини лидери опозиције?

- Кривичне пријаве су одмах прослеђене надлежним јавним тужилаштвима и немам даље информације о њима, с обзиром на то да би моје интересовање представљало сукоб интереса.

Фото Ж. Кнежевић

о Да ли то видите као притисак на рад Тужилаштва и вас лично?

- Не сумњам у то да је намера оних који су те пријаве поднели покушај утицаја на тужилаштво, па и мене лично, али безуспешан. Утицај на јавно тужилаштво законом је забрањен. На притиске не реагујем.

о А има ли притиска од стране власти? Како се против тога борите?

- Принцип поделе власти подразумева динамичан однос, у ком гране власти имају одређена очекивања једна од друге. Та очекивања су понекад оправдана, а понекад не. Поштовање и правилна примена закона је једини начин да се одређене спорне ситуације разреше и избегне њихово евентуално настављање или понављање.

о Како сте задовољни резултатима управо завршених избора за Државно веће тужилаца?

- Изборна комисија ДВТ је саопштила који су кандидати добили највеће поверење колега и задовољна сам јер су јавни тужиоци и заменици подржали кандидатуру људи који су се у току досадашњег рада, на основу сазнања која имам, показали као тужилачки професионалци, чија су стручност, оспособљеност и достојност неупитни. Честитам им и исказујем подршку у поступку избора који ће уследити пред Народном скупштином, надам се, ускоро. Као посебну вредност могу да истакнем околност да, како је на то указала Изборна комисија, до закључења гласања није достављен ниједан приговор, нити примедба на изборни процес, уз присуство посматрача ОЕБС-а и струковних удружења.

о Чују се примедбе на рад специјализованих тужилаштава за организовани криминал и ратне злочине. Како оцењујете њихов учинак?

- Наша земља скоро две деценије развија тужилаштва посебне надлежности, од организованог криминала и ратних злочина, до високотехнолошког криминала, и постигнути су одређени резултати. Тужилаштву за организовани криминал су током 2019. поднете кривичне пријаве против 161 особе, од којих је 64 оптужено, и то 32, дакле 50 одсто, за кривична дела управо "високе" корупције, с обзиром на то да су окривљени били изабрана, именована или постављена лица, или је вредност имовинске користи била преко 200 милиона динара. Чуди ме да ови подаци нису били познати судији Степановићу када је износио своје виђење о раду јавног тужилаштва у Србији. Предстоји нам и јачање борбе против организованих криминалних група и тзв. криминалних кланова, посебно оних из иностранства који су присутни код нас. Међународна сарадња ће бити један од кључних ресурса које ћемо искористити у ту сврху и на том плану већ активно радимо. Републичко јавно тужилаштво ће у наредном периоду појачати контролу рада нижих јавних тужилаштава. Током 2021. можемо очекивати и кадровске промене у оквиру тужилаштва.

Фото Ж. Кнежевић

о Колико вас информишу о предметима од интереса за јавност и зашто се никада о њима не оглашавате?

- И овом приликом ћу рећи да РЈТ не поступа директно у предметима који се воде пред кривичним већима првостепених судова. Укинула сам 2010. обавезно упутство којим је првостепеним тужилаштвима било забрањено да самостално комуницирају са медијима, омогућивши њиховим руководиоцима да обавештавају јавност о предметима за које постоји интересовање, у складу са законом. РЈТ се до сада редовно оглашавало о стварима које су у његовој надлежности, али се то од дела медија и јавности пренебрегава, и истиче у први план законска могућност, а не правило, да ово тужилаштво може поступати у сваком предмету свих јавних тужилаштава у Србији. Притом се потпуно прећуткује околност да за такво поступање мора постојати разлог који одређује зашто надлежна тужилаштва нису у стању да даље поступају. Дакле, јасно је да је реч о потпуно ванредној могућности што је досад у историји било забележено само за време ратова. Други законски разлог је остваривање увида у предмете нижег јавног тужиоца, а не поступање, како се то погрешно тумачи, и које се остварује у поступку контроле рада када постоји потреба.

о Има ли гурања предмета у фиоку?

- Извештаји о раду јавних тужилаштава ми говоре да је у свим предметима који су формирани у тужилаштвима донета тужилачка одлука у складу са законом. Сваки пријављени евентуални пропуст у раду се третира као притужба на рад и одмах се обрађује у складу за законом и Правилником о управи у јавном тужилаштву.

о Различито су тумачене ваше изјаве о летошњим протестима и "вандализму демонстраната" и реакцији полиције".

- Непријатно сам изненађена да је део медија само делимично пренео моју изјаву у вези са тим догађајима, стварајући код дела јавности погрешан утисак, што још једном говори о негативној циљаној кампањи против тужилаштва и мене. На снимцима са тих догађаја видећемо да део демонстраната насилно напада полицију, која је у складу са законом штитила државне институције. Изгледа да се заборавља да је део демонстраната и продро у Народну скупштину. Са друге стране, изјавила сам да очекујем резултат поступака који су у току у вези са снимцима на којима се види употреба силе од стране полицијских службеника у моментима када није јасно да ли је та сила оправдана. Ако се утврди да је тако, сигурна сам да ће одговарајућа санкција бити изречена према тим службеницима. Посебно је интересантно да ових дана, када можемо видети како полиције многих земаља у Европи реагују против насилних демонстраната, употребљавајући и водене топове, не чујемо домаће забринуте гласове, већ се и даље у негативном контексту према државним органима помињу јулски догађаји. То сматрам лицемерним.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације