"НОВОСТИ" САЗНАЈУ! САЧУВАЋЕ ГЕНЕ СРПСКОГ ЧОКОТА: Пројекат научника из Београда и Новог Сада о заштити аутохтоних винових лоза

У ВИНОГРАДИМА широм Србије постоје аутохтоне сорте винове лозе које нису познате јавности, нити су комерцијално експлоатисане.

Фото С. Тодић

Како би сачували српске чокоте од којих су неки стари и сто година, група научника са универзитета у Београду и Новом Саду је покренула пројекат "Валоризација генетских ресурса винове лозе у Србији: геномски приступ за виноградарство 21. века", који финансира Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства. Циљ је да се најсавременијим геномским технологијама идентификују, утврди порекло и сачувају наше локалне сорте.

Ово, за "Новости", открива проф. др Жељко Томановић, декан Биолошког факултета у Београду, који је носилац пројекта. Он истиче да ће под лупом бити стари виногради у Жупи и Топлици, Неготинској крајини и Фрушкогорском виногорју. Како наводи, први резултати су веома охрабрујући, одабрано је скоро 200 узорака за геномску анализу, која ће се радити у наставку овог пројекта. Томановић наводи да је ово само мали пример значаја молекуларне биологије и геномских истраживања.

Фото С. Тодић

- Очекујемо да кроз овај пројекат детектујемо многе аутохтоне сорте винове лозе, које би касније требало сачувати, технолошки унапредити и комерцијализовати - истиче проф. др Миодраг Грбић, биолог-геномичар са Универзитета Западни Онтарио у Канади, гостујући професор на Биолошком факултету. - Оптимизам заснивам на пројекту који смо урадили у Црној Гори, где смо детектовали више од 70 аутохтоних сорти винових лоза, а познато је да су наши простори на различите начине повезани.

Професор Грбић истиче и да је откривање генетског диверзитета винове лозе у Србији од важности и за ублажавање последица климатских промена. Као пример наводи проналажење сорти отпорних на сушу и високе температуре, на болести и штеточине, које могу представљати и материјал за даљу селекцију и оплемењивање винских и стоних сорти винове лозе.

ТАМЈАНИКА Стара скоро један век / Фото С. Тодић

- Према попису из 1889. године, непосредно пре појаве опасне болести филоксере у Србији, у виноградарском рејону Неготинске крајине било је готово четири хиљаде хектара под виноградима - истиче Мирослав Николић, из Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду. - Искључиво су гајене старе локалне и аутохтоне сорте, као што су зачињак, прокупац, четерешка, црна тамњаника, багрина, пловдина, смедеревка. Колико је то била импресивна површина, говори податак да су према пољопривредном попису из 2012. године, површине под виновом лозом смањене четири пута, док су неке старе винске сорте, попут четерешке ишчезле, или се налазе спорадично махом у напуштеним виноградима.

Фото А. Стевановић

Професор др Славица Тодић, са Пољопривредног факултета у Београду, каже да се данас у Жупи на малим парцелама налазе појединачни и запуштени, али још увек живи чокоти локалних сорти, стари више од 80 година, посађени пре Другог светског рата. Називи за ове сорте су углавном потекли од локалног становништва на основу карактеристика грозда, боје бобице, времена бербе...

ЈАГОДА Чокоти "тешки" осамдесет година, /Фото С. Тодић

- У Топличком рејону, у старим напуштеним виноградима старости од 70 до 80 година, налазе се углавном сорте прокупац и пловдина - наводи професорка Тодић. - Од изузетне важности је да се геномским анализама у овом пројекту установи статус варијација. Ови стари виногради представљају непроцењиво генетичко и национално благо када је винова лоза у питању, које је неопходно сачувати.

На Огледном добру за виноградарство у Сремским Карловцима се налази aмпелографска колекција са више од 800 сорти и клонова из целог света. Колекција представља значајну базу за реализацију активности које су предвиђене пројектом.

Белина Виноград стар око девет деценија / Фото С. Тодић

- Имајући у виду чињеницу да на песковитим земљиштима винова лоза може успевати на сопственом корену, те да су за време "филоксерне" кризе виногради на оваквим теренима опстали, обишли смо и урадили анализу старих винограда на оваквим земљиштима - каже проф. др Драгослав Иванишевић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду. - У Војводини се овакви виногради могу наћи у суботичко-хоргошкој пешчари. Из тог разлога су лоцирани стари виногради у околини Хајдукова и Риђице, који планираним геномским анализама треба да буду верификовани.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације