ОДЛАЗАК ЧУВАРА НАШИХ ОБИЧАЈА: Преминуо етнолог Драгомир Антонић

ПОЗНАТИ етнолог др Драгомир Антонић (1948-2020) пре два дана изгубио је битку са вирусом корона. Био је заљубљеник у истину и правду и није дозвољавао да мемла обухвати нашу прошлост.

ОДЛАЗАК ЧУВАРА НАШИХ ОБИЧАЈА: Преминуо етнолог Драгомир Антонић

Драгомир Антонић

Антонић је дуго радио у Етнографском институту Српске академије наука и уметности, краћи период био је директор Етнографског музеја у Београду, а затим је радио у сопственој агенцији за етнографске и сродне услуге. Од студентских дана био је стални спољни сарадник РТС-с и то у Научном програму. Написао је "Српски народни календар", "Обичајник код Срба", "Посни јеловник", "Обичајни бонтон", "Бомбардовање се наставља", "Све о афродизијацима", "Обичаји о Божићу", "Посни кувар", као и сценарија за више од 40 емисија о нашим народним обичајима. На Хиландару је био 50 до 60 пута, а године 1983. снимио је филм "Живот у манастиру Хиландар".

Од 2012. сваке године је објављивао "Српски народни календар" у коме су описани обичаји шта је добро, а шта није започињати и радити сваког дана у години. За магазин „Печат“ Антонић је писао колумне десетак године. Најбоље су сабране у књизи „Кривда и правда“.

Често је говорио да је професију изабрао случајно, али ју је толико заволео да није могао да се бави неким другим послом.

- Гледао сам да упишем нешто где нема математике – говорио је Антонић. - Тако сам полагао пријемни на Правном и Филозофском факултету. Сећам се, на Етнологији је било места за 25 студената, пријавило се 11, а девет је положило испит. Био сам вредан студент и посветио се проучавању српских обичаја.

Чувао је наше обичаје и традицију.

- Морамо да поштујемо туђа верска и национална осећања, али и да чувамо своја. Да због потомаја сачувамо свој језик, своје писмо, своју веру, традицију, обичаје – рекао је за „Новости“ у једном интервјуу.

Од 1976. до 1980. године Антонић је креирао и руководио "Етнолошким пројектима проучавања традиције и променама у народној култури" на акцијама Младих истраживача Србије, чији је један од оснивача. Радио је на више пројеката Етнографског института Српске академије наука и уметности. Од 1991. до 1995. учествовао је као аутор и вођа етнолошке теме у мултидисциплинарном пројекту Географског института САНУ, Владе Србије и општине Штрпце на тему "Економски, природни, хидролошки и туристички потенцијали Шар планине и Сиринићке жупе". Сарадник је на тротомној "Енциклопедији православља", а у разним домаћим и страним часописима објавио је више од стотину научних, стручних и популарних радова из области етнологије. Аутор је и оснивач духовне манифестације Сабор хорова православних монахиња у селу Четереж у општини Жабари.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

РАСПАДА СЕ ПАРТНЕРСТВО СА ПУТИНОМ: Украјина добила кључног савезника у НАТО-у

РАСПАДА СЕ ПАРТНЕРСТВО СА ПУТИНОМ: Украјина добила кључног савезника у НАТО-у

ПРЕ отприлике десет година, рат у Сирији помогао је да се створи неочекивано партнерство на Блиском истоку између Турске и Русије. Међутим, оно се сада распада, тврди Њујорк тајмс. Наиме, Турска снажно помаже Украјини да створи упориште у делу света где је руски председник Владимир Путин раније уживао значајан утицај.

08. 06. 2026. у 09:25

АКО КОРИСТИШ МЕГАФОН, ОНДА ТО НЕМОЈ НАЗИВАТИ ПИСМОМ Песков оштро о Зеленском: Да је заиста желео да га преда Путину, могао је то да учини

"АКО КОРИСТИШ МЕГАФОН, ОНДА ТО НЕМОЈ НАЗИВАТИ ПИСМОМ" Песков оштро о Зеленском: Да је заиста желео да га преда Путину, могао је то да учини

ДА је Владимир Зеленски заиста желео да преда писмо руском председнику Владимиру Путину, могао је то једноставно да учини, без јавног објављивања, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

07. 06. 2026. у 13:37

НАСТАЈЕ НОВА ДРЖАВА? Српске комшије се уједињују са суседима - за моћну државу од 22 милиона душа и 272.200 км²

НАСТАЈЕ НОВА ДРЖАВА? Српске комшије се уједињују са суседима - за моћну државу од 22 милиона душа и 272.200 км²

"УНИОНИСТИЧКИ покрет је одувек постојао и он је и даље жив унутар нашег друштва. Несумњиво је да је ова дискусија легитиман део политичког процеса у земљи. Ја лично никада не бих могао да гласам против уједињења."

02. 06. 2026. у 21:24

Коментари (0)

Бесплатно свакодневно банкарство за милион и по грађана Србије