ЧАСТ НАМ ЈЕ ВАЖНИЈА ОД ЖИВОТА: "Новости" међу Кучима, на племенској српској земљи у Црној Гори, из које су кренуле литије

СТИЖУ Кучи! Две речи... Само ове две речи биле су као магија која је снажила вишемесечне литије за одбрану светиња у Црној Гори. Поновили су се, ови узвици, и када су десетине хиљада људи пред храмом Христовог Васкрсења у Подгорици, испраћале минулог викенда митрополита Амфилохија на последње путовање.

Александар Прелевић са успоменама на славне претке / Фото Драган Миловановић

Стижу Кучи! Испред две хиљаде њих, који су препешачили готово двадесет километара, отварао се, у тишини, људски коридор. Да они прођу до почасног места. До самог улаза у цркву. Две столице, само две столице испред црвених двери биле су намењене Павлу Милићу, племенику и најстаријем међу њима, Кучима, и Светозару Павићевићу, са усправних 95 година. Мало је било оних, међу више десетина хиљада, који и пред овом библијском сценом нису пустили сузу. А, они, без сузе. Без грча. Без јецаја. Погледа упртих према дверима храма корачају, маршевски, као да су младићи.

Фото: Д. Миловановић

ОНИ су потомци Марка Миљанова. Потомци древног племена које је страдало за православну веру и сачувало је. Они су први подигли барјак литије. Истрајали под снежном вејавицом да се потврде и уграде у одсудну битку за одбрану светиња.

- Преузели смо завет чојства и јунаштва, морални императив Миљанов, по томе се владамо - каже нам Милош Радоњић. - Историја нам је крвљу исписана. Ми не желимо да је тако пишемо и у будућности. Зато смо, с нашим митрополитом, овде подигли барјак мира и слободе. Мир, пре свега међу нама. Међу браћом. Да нам се не понови 1856. кад је ударила породица на породицу. Митрополит нас је помирио и отишао међу свете. На нама је да мир сачувамо, али, ако затреба опет ћемо у литије. То је порука свима које је ђаво заоглавио, па су милост божју изгубили док су једном ногом закорачили, а другом нису ни коракнули. Нека се смире. Да не попадају у пакао вечни.

Милош Радоњић из породице свештеника / Фото Драган Миловановић

УБЛИ, дванаести километар од Подгорице. Прво веће село, с ове стране, с које пристижемо. Нека тужна, непробојна тишина клизи из метафизичког плаветнила неба и нестаје у сивим стенама. Стене, као да су закачене за сама небеса. Човеку се чини да је птица. Јер, оно што је горе, тако је високо. А доле, тако дубоко. Тако живе Кучи. Као птице. Кад их Бог погледа и пошаље им светлост, лакше им је. Кад сурове зиме притисну... Кажу: навикли смо на суровост времена и људи.

Али топлина је, овде, у сваком дому. На лицима горштака благ осмех, ко год дође и кад год дође. "А пошље ћемо виђет како ћемо."

- Овде је свака кућа отворена добрим људима - дочекује нас Александар Прелевић, младић са успоменама на славне претке, ђедове који су уписани у историју чојства и јунаштва по Марку Миљанову.

На први поглед, учинило нам се да овог момка однекуд познајемо. Одгонетка је брзо стигла: био је у обезбеђењу приступне стазе испред храма у Подгорици, у дану митрополитове сахране.

И, одмах су овдашњи домаћини желели да приме госте. Млађан Рашовић, Мирко Павићевић... Бојовићи, Лазовићи, Радоњићи... Мало речи о славној историји и јуначким прецима. Нису Кучи склони хвалисању. Немају потребу да објашњавају зашто су баш они из племена Кучи, тако посебни. Поштовани. Какво је то срце које, свих претходних месеци, па и ових дана, бије, и снажи колебљиве.

СУДБИНА им је одредила да и у овим данима бране брата од брата, као и трагичне 1856. године, када је крв писала историју Куча.

- Тада је настала порука: "Не убиј Србина, Црногорче брате" - слушамо причу у Ублима. - Нису се наши преци тада бранили од пореза и намета, већ смо своју веру бранили. Дуго је та истина тињала, полако се разгорева.

Веселин Лазовић на ово додаје:

Јелена Бојовић показује фотографије, Кучима драгих људи / Фото Драган Миловановић

- Ми смо, сада, мали мрави наспрам наших војвода и Марка Миљанова. Али митрополит нам је вратио самопоуздање. Он је о нама све рекао, када је народ кренуо у литије.

Однекуд, иза Комова, угреја сунце. Први је дан без митрополита. Кучи туже и жале. Потресне су приче о злојутру када је стигла вест о крају његовог земаљског пута. И док причају о том несрећном јутру, као да се спушта ноћ.

- Ништа неће бити исто - шаком подупире чело Милош Радоњић.

- То зависи од нас - пресеца реченицу Млађан Рашовић.

- Ми смо вечити страдалници, али нас страдање није савило. Узвисило нас је - говори Милош Радоњић. - Мој ђед Зарија Радоњић, Чејовић, држао је опело краљу Александру. У кући смо имали још три свештеника. Попа Влада, пароха мостарског, убиле су усташе 1941. и бацили у Пребиловачку јаму. Свима палим свећу у нашој новој цркви, нашој лепотици Спасовданској. Овде су нам били, крајем маја, митрополит Амфилохије и владика Јоаникије. Митрополит је казао: "Свуд сам био, али ме нико не дочека као ви."

Непрегледно је село Убли. Да смо имали времена да обиђемо свако место на коме Кучи чувају древну традицију и исконску веру, еј, требало би дана и дана. Да чујемо њихову причу. А, овде ватра гори тек на 125 огњишта. И то је само делић од 300 квадратних километара у коме, испод Комова, битише 15.000 људи. Обнављају веру и душу храбре, своју.

Непрегледно село Убли у Кучима / Фото Драган Миловановић

ПАВЛЕ, СЛОБО, МОМО

КУЋА Бојовића, ресторан у центру. Дочекује нас Јелена, снаха породице, рођена Ужичанка. Приволела се и пригрлила своје Кучане. У овој кући чувају фотографије патријарха Павла, Радована и Ратка, Милошевића, Мома и Павла Булатовића и Гишке Божовића.

- Сећам се Мома, волео је да сврати. Седео је, ту, испод Слобине фотографије и остајао дубоко у ноћ - прича Јелена. - Недалеко одавде сахрањен је уз сина који је умро у 21. години. Погодила га је његова смрт, никад се Момо није опоравио.

Препоручујемо

Црна Гора

2 11

ЗАУВЕК ЋЕ ПАЗИТИ НА СВОГ МИТРОПОЛИТА: Чика Павле из Куча је пешачио 12 километара да се последњи пут поклони Амфилохију (ВИДЕО)

01. 11. 2020. у 18:09

Црна Гора

0 8

ИЗГУБИСМО ВЛАДИКУ, ПОМИРИТЕЉА НАРОДА: Светозар из Куча има 95 година - пешице је прешао 12 километара да испрати Ђеда (ФОТО)

01. 11. 2020. у 13:25

Црна Гора

1 23

КУЧИ СТИГЛИ ДА ИСПРАТЕ ЂЕДА: У крсном ходу пешачили двадесет километара до вечног коначишта митрополита Амфилохија (ФОТО/ВИДЕО)

01. 11. 2020. у 11:38

Црна Гора

2 28

ДРАГИ МОЈ ЂЕДО, ПРИЗНАЈЕМ ПЛАКАО САМ: Емотивно писмо дечака, симбола литија, митрополиту Амфилохију!

31. 10. 2020. у 23:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације