ЖИВЕО, А КАО ДА ЈЕ БИО МРТАВ: После смрти Николе Калуђеровића (82), најпознатијег црногорског осветника

ЗАТВОРИО се ових дана животни круг Николе Калуђеровића (82), пензионера са Цетиња, најпознатијег црногорског осветника. Ишчупане душе бранио је свог мртвог сина до последње животне уре.

Фото В. Н.

Жељко је завршавао факултет и имао само 23 године када је убијен августа 1987. испред кафића "Чарли" у Цетињу. Како је Никола причао, дошло је до туче између момака из Подгорице, фамилије Шоћ са браћом Грдинић. Жељко је пошао да их раздвоји. Страдао је од метка Рада Грдинића. Подлегао је ранама три дана касније у подгоричкој болници.

Никола није имао мира. Знао је, говорио је, да је његов син невин. Из затвора је изашао Рајко Грдинић звани Хладни, брат Радов, који је такође учествовао у тучи.

- Изазивао ме и вређао, стравично ми стао на муку - говорио је Никола. - Ја сам из дана у дан тонуо у бес и очај.

После годину и по дана од убиства сина и праћења Грдинића, Никола га је "докрајчио" на Светом Стефану. Када је пуцао пушка је заглавила, уследило је рвање и Никола је успео да савлада Грдинића. И убије га. У пуцњави је рањен и Драган Шофранац, који је после двадесет дана добио сепсу и умро. Због двоструког убиства, осуђен је на 20 година затвора, од којих је девет одлежао.

Туга На синовљевом гробу, Фото В. Н.

Никола је у затвор у Спужу ушао 1989. године, пошто је трагајући за убицама сина јединца, убио једног од браће који су криви за смрт његовог Жељка. Ту ће му се 1993. придружити цетињски комшија, тада глумац у успону, трагичар, Жарко Лаушевић. Стари Цетињанин, којега је сурови живот добро натопио мудрошћу, био је свестан колике су Жаркове ране.

- Константно га је мучила дилема: је ли се могла избећи трагедија. Нисам му дао одговор, јер га нико не зна и јер га нема. Разбијао сам му монотонију, одгонио га од злих мисли, па можда и оних најтежих, да пресуди, не дај Боже, себи - казао је једном приликом, за "Новости", Никола Калуђеровић.

МАРКАНТНИ ЛИК У ЛАУШЕВИЋЕВОЈ КЊИЗИ

НИКОЛА Калуђеровић је најмаркантнији лик у књизи Жарка Лаушевића "Година прође, дан никад".

- У 43. глави књиге, под насловом "Догодило се на данашњи дан", под датумом 31. јул 1994, Лаушевић је уписао и реченицу: "Година прође, дан никад" - причао је Никола својевремено за наш лист.

Из те дивне, мудре искуствене, узгредне реченице, Лаушевићевог суграђанина и затворског сапатника, узет је, после више пробних верзија, коначан наслов ове књиге.

Фото В. Данилов

Уписана је, одмах испод ове, и следећа: "Овим истим кажипрстом којим сада подржавам ову оловку, пре тачно годину дана сам усмртио двојицу момака, трећег ранио. Пуцао сам. Настављали су са нападом, пијани, несвесни бола. Мислио сам да промашујем. Зато сам испразнио цео шаржер. Тринаест метака."

- Држао је до моје речи, мојих коментара и анализа, импоновала му је моја смиреност, која је изашла из туге и невоље. Старији сам и искуснији, наравно - говорио је Никола Калуђеровић, најпознатији црногорски осветник.

Никола је био "на вези" са Лаушевићем за којега је говорио да се довољно испатио и у страном свету (теже него у затвору) за два живота. Жарко га је звао за сваку годишњицу смрти сина Жељка, али и "ванредно". Питао би за Николин шећер, супругу, Цетиње, Црну Гору...

- Немам му, богами, шта рећи. Шећер нико није излечио, тугу и жалост, ништа не брише. Црна Гора није онаква какву сам ја желео. И Жарко, верујем. Од витештва и чојства, готово ништа нема! Полтрони су данас њени главни становници - јетко је за живота говорио Никола.

Фото В. Н.

Познати редитељ Здравко Велимировић снимио је документарни филм "Синови", посвећен трагичној судбини Николе Калуђеровића. Било је то убрзо после страшних догађаја на Цетињу и Светом Стефану. После приказивања филма на телевизијама, уследила је петиција за Николино помиловање, коју су потписивали увелико у Црној Гори и Србији, али и другим републикама тадашње СФРЈ. Никола је осуђен на 20 година. Чак 7,5 година је провео у истражном затвору, јер је толико трајало суђење. Помилован је након што је одлежао осам година.

- Мени у затвору није било тешко, ја сам тражио казну за себе - говорио је Никола. - Верујте да сам најсрећнији био онога дана када сам прекорачио праг спушког затвора. Најсрећнији. И Жаро је желео да испашта. Ево, и сада кажњава себе! Јер, они су мртви, а ни ми, богами, нисмо живи!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације