ХРВАТИ ОБРУКАЛИ ТИТА У ВАШИНГТОНУ: Титова посета Ричарду Никсону и врела загребачка политичка јесен

ОКТОБАР 1971. године. Жутило овладало Максимирском шумом. "Хрватско пролеће" ври и не обазире се на јесен.

Фотографије: Стеван Крагујевић, документација "Новости" и Борба, Танјуг и "Википедија"

На збору на Филозофском факултету у Загребу, коме је присуствовало више од хиљаду студената, др Хрвоје Шошић, сарадник загребачког Економског факултета, предложио је да се Хрватска конституише као суверена држава и да затражи пријем у Уједињене нације:

- Формирајмо Народну банку, именујмо одмах њеног гувернера и пошаљимо га у Вашингтон по кредите.

И председник загребачких студената Дражен Будиша понавља захтев за пријем Хрватске у Уједињене нације, али иде и корак даље:

- Ми мислимо да је Хрватској мјесто у Уједињеним народима. Уосталом, то право могу да остваре и остале нације у Југославији.

Тражио је пуни суверенитет Хрватске и демонтирање заједничке војске: - Држава без војске није држава.

Тих дана и Извршни одбор Матице хрватске захтева да ЈНА промени назив у Оружане снаге СФРЈ, да регрути служе војску у својој републици, а да командни језик у свакој републици буде језик већинског народа. Предлагано је и да Југославија промени име у Савез југословенских социјалистичких самоуправних република - СЈССР, и да се за главни град Југославије прогласи Нови Београд.

Мика Трипало, Фотографије: Стеван Крагујевић, документација "Новости" и Борба, Танјуг и "Википедија"

ЈОСИП Броз Тито, док се ово дешавало по Загребу, налазио се у званичној посети САД, на позив председника Ричарда Никсона. У Вашингтону је дочекан са највећим уважавањем и почастима које су ретко приређиване страним државницима. Тема разговора са председником Никсоном, у које је био укључен и Хенри Кисинџер, обухватала је сва горућа светска жаришта - Вијетнам, Москву, Лаос, Камбоџу, Румунију...

Приређена му је величанствена конференција за медије у Клубу националне штампе у Вашингтону. И док је говорио о незаобилазној улози Југославије у међународним односима и Покрету несврстаних, један новинар га је прекинуо:

- Ви причате о неком значају ваше земље у свету, а она вам се распада, ево, Хрвати траже пријем у Уједињене нације.

Своју тврдњу извештач "Вашингтон поста" је југословенском председнику документовао Танјуговим информацијом о овим догађајима у Загребу.

Тито је остао без речи. Тешко је доживео јавну бламажу. У извештају ЦИА о боравку маршала Јосипа Броза у Сједињеним Америчким Државама, и пише да се Тито, кад је прочитао ову Танјугову вест, повукао у своју хотелску собу у Вашингтону, по којој је тумарао неколико сати. Напад депресије и малодушности је био очит... Споменуто запажање ЦИА заправо је један од докумената из збирке систематизованих америчких обавештајних извештаја о Југославији, од раскида са Стаљином 1948. до 1990. и распада Југославије, које је Национални обавештајни савет САД објавио почетком овог века.

И Здравко Вуковић, ондашњи директор Телевизије Београд, у својим сећањима је забележио: "По информацији из Титове најуже пратње, био је веома љут и нерасположен и на два сата се потпуно повукао..."

КОЛИКО је било видљива Брозова шокираност захтевима који су пристигле из Загреба сведочи и његов сутрашњи сусрет, 10. октобра 1971. године, са Ричардом Никсоном у Овалној соби Беле куће. Њихов разговор, који је трајао од 10 до 11 сати пре подне, у овом извештају ЦИА је детаљно описан. И први човек Америке показао је велико разумевање због неприлике у којој се нашао његов гост и састанак је отворио поменутом конференцијом за новинаре:

"Председник Тито је рекао да му је постављено много питања у прес-клубу и да је у одговору рекао представницима штампе све што мисли, иако то можда није све задовољило. На то је председник САД рекао да је председник Тито заиста веома вешто одговарао на питања, а да одговори који би задовољили све не би били добри, јер они обично не казују ништа."

Први човек Југославије тешко се опорављао од овог шока. Али дефинитивно је одлучио да рашчисти са партијским руководством Хрватске и свим њиховим сателитима.

Претходно је покушао да придобије уз себе Мику Трипала. Рачунао је на њега, Мика, коме је право име било заправо Анте, био је првоборац, на његов предлог је изабран за председника Савеза омладине Југославије. Гајио је личне симпатије према Трипалу, уживао је у његовом друштву. Допадала му се Микина духовитост, умео је да га разведри и расположи шалама које други нису ни помишљали да кажу пред њим. Много пре Трипаловог доласка за секретара ЦК СК Хрватске правио је комбинације да он буде његов наследник.

Никсон и Тито у Загребу, Фотографије: Стеван Крагујевић, документација "Новости" и Борба, Танјуг и "Википедија"

ПРЕД полазак у посету Америци и Канади позвао је Трипала да дође у Београд на приватни разговор. Тито му је без околишења понудио да га наследи на његовом месту под условом да му помогне у решавању проблема у Хрватској. Броз је био сигуран да ће Трипало прихватити њихово савезништво. Али добио је негативан одговор. Трипало је рекао да се не може одрећи својих начела, као ни верности својој домовини. Тито је га је мало у уштријем тону подсетио на пароле које су тих дана кружиле Загребом ("Тито, пљунем ти на чело, ак'не носиш усташко одело", "Неће се више поновити 1941", "Досад смо пили далматинско вино, а сада ћемо српску крв"), а потом прокоментарисао да су "у Хрватској проблем Срби, у Лици и другде у републици". Трипало се није сложио с том констатацијом и у полемичном тону одговорио да проблем нису Срби, него Хрвати у Хрватској. Разишли су се без икаквог договора.

Међутим, лидер Маспока Мика Трипало, у овом разговору са Брозом, заборавио је да његов проблем нису Хрвати у Хрватској већ Срби и то у Србији, што је и сам признао само неки месец раније за време посете Црној Гори када је на вечери са руководством ове републике, којој је присуствовао и Вељко Влаховић, рекао "Србију треба сломити, али је треба сломити тако што ћемо јој одломити оба крила, обе покрајине и свести је између Ужица и Београд". О овом инциденту је др Жарко Булајић, председник Извршног већа Црне Горе, известио свог колегу у Србији Миленка Бојанића, а он Марка Никезића. Револтиран, Никезић је 14. марта 1971. у присуству Влаховића исто пренео Титу после његових замерки на рачун Србије. Тито се збунио, а Влаховић је кукавно ћутао.

Колико је вашингтонска траума била Титовој подсвести говори и податак да је после 21. седнице ЦК СКЈ у Карађорђеву и ликвидације хрватског руководства, у Загребу, по писању "Вјесника", самоуверено коментарисати захтев за пријем Хрватске у Уједињене нације: - Баш ће они дуго почекати да то узму. Ја мислим да ће се прије Сава окренути натраг и потећи према Триглаву.

Почекали су, уз његову помоћ, двадесетак година, Сава није потекла према Триглаву, а Хрватска је ушла у Уједињене нације. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације