У СРБИЈИ ЗАРАЖЕНО 1.7 МИЛИОНА ЉУДИ! Тиодоровић прокоментарисао Конову тезу, слављење слава и нове мере

ЕПИДЕМИОЛОГ и члан кризног штаба Бранислав Тиодоровић сложио се са Предрагом Коном да је је прокуженост становништва у Србији између 15 и 20 одсто.

Фото: Танјуг/Влада Републике Србије/Слободан Миљевић

То значи да је 1,7 милиона људи било у контакту са вирусом, иако детаљне студије Медицинског факултета у Београду то тек треба да потврде. Највећи број њих је имунолошки реаговао брзо и нису имали никакве симптоме, али су ипак били преносиоци болести.

Др Тиодоровић је подсетио да се грађани могу надати бољим данима тек када се стекне колективни имунитет а њега неће бити пре вакцинације или широке прокужености, што носи своје ризике.

- Могу се сложити са колегом, иако је он највероватније имао податке за Београд. Мислим да је та бројка, односно проценат близу реалности, јер имали смо много више оних који су имали лакшу или асимптоматичну слику, посебно кад су млади у питању. И тада се организам може лакше изборити и створити неку врсту имунитета. Кад погледате разне озбиљне научне часописе и студије Имате разних тумачења, од оног да је далеко више они који су стекли имунитет, а има оних који кажу, ево видите некима није уопште остао имунитет. Неко може поново да се инфицира и оболи, али то је ретка ситуација и мали број - рекао је Тиодоровић за "Курир".

Он је додао да тренутно нема потреба за увођенем ванредног стања у Србији, иако број оболелих постепено расте.

- Морамо да будемо свесни да не можемо целу Србију да стављамо у исти контекст, мора да се строго прати свака локална средина. Када доносите длуке доносите их на основу података, али их доносите на основу понашања, дисциплине, поштовања мера, организације здравственог система, како то све функционише, и од тога зависи да ли треба да се уведе нешто што се зове ванредно стање или ситуација. Ванредну ситуацију је довољно да прогласи министар, а ванредно стање је нешто много озбиљније, то мора да омогући доношење одлука да затварате школе, позоришта, полицијски час, да ограничите кретање људи. А сада нема потребе. Зашто бисмо спроводили на пример ригорозне мере у Пироту, Прокупљу, Сомбору - објаснио је Тиодоровић.

Ипак, каже, да ће у Београду морати да буду заведене "озбиљније ствари".

- То је град од два милиона становника, много више се меша. Кад говорим о Београду говорим о томе како се понашамо у ГСП-у, на сплавовима, на журкама... Треба нам шире и обухватније тестирање што значи да морамо обухватити и контакте. Најризичнији су факултети и школе и ако бројка почне да расте треба размишљати не о затварању већ о онлајн настави - нагласио је он.

Школе су добро организоване, постоји јасна процедура, међутим студенте је много теже контролисати, зато Тиодоровић апелује на универзитетске професоре како се не би поновила ситуација из јула.

Др Бранислав Тиодоровић / Фото Таннјуг

- Оно што је такође важно је како се понашамо у градском саобраћају и уопште у тим комуникацијама, мислим да се то поправило последњих дана, према информацијама које добијам за Београд, тако је и у Нишу и Новом Саду... У мањим местима је лакше пратити, али немате довољно припадника инспекције, комуналне полиције.

Према његовим речима, проблем су велики колективи у којима је већи ризик него у мањим где можете лакше да надгледате спровођење мера.

- У великим колективима теже је спровести надгледање. Одговоран је онај ко организује рад колектива ако букне зараза. Зато је важно да власник, послодавац, онај ко води посао, од шефа до директора, обезбеде радницима да безбедно раде у својим фирмама. Позивам инспекцију рада да појача контролу услова за рад, јер она је надлежна за радне организације. Она оцењује услове за рад, и мислим да они то раде.

- Славе треба славити, ту дилеме нема. Ми смо препознати у свету по славама, али мислим да треба да се слави у кући или стану, у породичној атмосфери, не по кафанама и ресторанима. Обезбедити довољно простора гостима, дезинфекцију руку, морамо да схватимо да је то неопходно, треба избегавати љубљење. Маске на довољној удаљености нису неопходне ни на славама, а ако имате много гостију поделите их у више дана. Сечење колача, све оно што иде треба да буде спроведена да се избегне контакт, да не буде љубљења, морамо да схватимо да је то неопходно.

Ако ме питате да ли треба на отвореном да се носи маска, ја ћу да кажем не, осим у неком тренутку. Ако нема одстојања и људи су згуснути испод метар и по, треба маска. За сада кризни штаб не размишља о обавезном ношењу маски напољу, још увек смо бољи него наша ближа околина. Заслужна што смо бољи од земаља у региону и шире, је дисциплина нашег становништва.

Врло је важно питање шта ћемо ми даље да радимо, сада када смо окружени са земљама у којима је сада букнула корона. Очигледно је да постоји "замор материјала" становништва. Ми смо ушли у осми месец трајања епидемије код нас и то траје превише, то замара људе. Зато сам био један од првих који је рекао дајте да дамо људима мало културе и спорта.

Фото: Танјуг/Димитрије Николић

Ми не можемо сада да спустимо рампу према околним земљама, јер било која пандемија или епидемија није искључиво медицински и здравствени проблем већ и економски и социјални и психолошки и политички. Ако сад затворите границе према БиХ, Црној Гори, Хрватској, Македонији, ми смо то свесно урадили ми смо спустили због економије, а без економије нема јачања здравственог система и јачања здравља. Али не можете ви тим нашим људима који живе у тим земљама да кажете, могу Срби да дођу а остали не могу, то би била дискриминација. Али морамо да отворимо четворо очију и пратимо да тестирамо да пратимо.

Ова пандемија је и у науци створила да се неки понашају као у ријалитију. И у науци постоји потреба људи за самоистицањем и свега тога што се не заснива увек на стварним на научно доказивим подацима. Што се тиче преношења сада смо свесни да оно није само капљичним путем, већ је то и путем ваздуха.

Није битно чија је вакцина већ која је најсигурнија и нема нежељених реакција

Ако дође вакцина, чак идеално до краја године мораћемо да идемо по приоритетима. Старије особе, хронични болесници. Деца не, јер се сматра да деца до 10 година немају развијен тај рецептор АЦ2 за ковид вирус. Увек постоје и изузеци, али начелно гледајући деца до 10 година немају развијен тај рецептор да прихвате тај вирус који уђе кроз дисајне органе да би доспео у плућа и направио лом. Али треба напоменути да овај вирус прави и друга системска обољења, на бубрезима, кардиоваскуларном систему, и није само респираторни вирус. Хрвати су зато донели одлуку да деца прва четири разреда не носе маске, а ми смо се задржали да носе маске.

Епидемиолози су у марту били за наставак школске године, али то није урађено због страха код родитеља.

(Курир)

Препоручујемо

Друштво

1 1

БРОЈ КОЈИ ПОКАЗУЈЕ ДА СМО У ОПАСНОЈ ЗОНИ: Ситуација у Србији све озбиљнија иако је данас мање заражених него јуче

17. 10. 2020. у 20:08

Друштво

0 4

НАЈНОВИЈИ ПРЕСЕК СТАЊА У СРБИЈИ: 227 нових случајева вируса корона - преминуле две особе

17. 10. 2020. у 15:01

Друштво

3 5

ДР ГЛИГИЋ ИЗНЕЛА УЗНЕМИРУЈУЋЕ ПОДАТКЕ: Има сличности између вариоле и короне - мајка у Нишу умрла на порођају, а беба је преживела

17. 10. 2020. у 14:54

Друштво

18 11

ТРЕЋИ ТАЛАС КОРОНЕ СТИГАО У СРБИЈУ: Он ће бити НАЈДУЖИ од свих и трајаће можда чак и до априла!

17. 10. 2020. у 10:32

Друштво

18 11

ТРЕЋИ ТАЛАС КОРОНЕ СТИГАО У СРБИЈУ: Он ће бити НАЈДУЖИ од свих и трајаће можда чак и до априла!

17. 10. 2020. у 10:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације