ТИХА МОЛИТВА ЧУВАР ХРИШЋАНСТВА: "Новости" у Цркви Христа Спаситеља у Истанбулу - бисеру Византије, преименоване у џамију, пре Аја Софије

Милена МАРКОВИЋ

18. 10. 2020. у 17:00

ПАДАМ на колена, о драги Боже, пред овом лепотом коју си нам оставио. И, молим се да је не забораве деца моја. И сви које снажиш да истрајемо на путу доброте и љубави, надахнути твојим ликом...

ТИХА МОЛИТВА ЧУВАР ХРИШЋАНСТВА: Новости у Цркви Христа Спаситеља у Истанбулу - бисеру Византије, преименоване у џамију, пре Аја Софије

Фото И. Маринковић

Истанбул ових дана, Црква Христа Спаситеља, древни византијски храм. Преживео векове у вери у једног Бога. Овај храм, у граду на Босфору, који је више од осам деценија био музеј, сада је џамија. У овом, по свему изузетном делу архитектуре и уметности, још нема верских служби. Али, траје тиха молитва.

Ко год да крочи у овај божански простор не остаје равнодушан. Векови трајања буде емоције.

Фото И. Маринковић

Данас посетилаца нема много, свега нас је неколицина. Мириси, сенке и тишина. Ремете је једино благи кораци и шапати дивљења. Ово је византијски храм са најлепшим фрескама и мозаицима, сачувним у овом делу света упркос свим сударима Истока и Запада. Мозаици на зидовима и своду спољашње припрате казују о животу и чудима Исусовим. Рођење Исусово. Истрага краља Херода. Свадба у Кани. Исус и ђаво. Излечење лепрозних. Слика за сликом у низу. Векови у мозаицима.

ОДОЛЕВАЛА ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА

ПОСЛЕ пада Константинопоља 1453. године, Хора није одмах преобраћена у џамију, као Света Софија. Одолевала је готово шест деценија. У општом метежу који je настао уласком Османлија у град и смрти цара Константина XI Драгаша Палеолога, храм је представљао уточиште већинским хришћанима.

Тек 1511. године по указу Хадим Али-паше, великог везира султана Бајазита II, Црква Христа Спаситеља у пољу, постаје Карије џамија. А током османске опсаде Константинопоља, икона Богородице Одигитрије донесена је у храм како би својим присуством уз молитве помогла да се град одбрани.

Унутрашња припрата. Изнад улаза Христ Пантократор, чини вам се као да је насликан. Најситнији делови мозаика беспрекорно нијансирају Исусово лице. Древни зидови сасвим покривени мозаицима. Непроцењиво богатство уметности. Читаве приче о животу Богородице.

Фото И. Маринковић

Са десне, јужне стране припрате, купола Христа Пантократора. Велелепни и јединствен приказ Сведржитеља окруженог лепезом ликова предака. Од Адама до Јакова. Лепеза боја и нијанси. Чини се као да су ти ликови стварни. Покушавамо да их пребројимо. У наборима ове чудесне лепезе - двадесет четворица. У другом реду још петнаесторица, синови Фареза, Јакова и Јуде.

Фото И. Маринковић

Слаба је светлост. Сеновито, под куполом. Али свеци светле. Млади Јермени збијени на клупици под куполом, отворили Библије. Шапућу молитве из Светог писма. Сузе умивају слова. Свесни несреће и неправде која је погодила њихов народ упутили су се овде да моле за мир.

Нису знали да је храм Спаситеља преименован у џамију, пре него што ће исту судбину доживети Света Софија. Био је то тест. А, оправдање да је "задовољена воља народа који има право на своју Карије богомољу, значајну за Турску". И, све је прошло без гласа. Само су осванули белези вере. Аја Софија је после ипак узбудила свет.

Фото И. Маринковић

Јермени се моле. Тишина говори. Погледи говоре. Судара се топлина и жар њихових очију са хладноћом мермерног пода. Само пола сата је њихово време боравка у храму. И оно цури као песак кроз прсте. Мало је читав дан, дани и дани да се ова лепота, сведок векова и уметности давног времена, понесе у зеници ока. У срцу. У памећењу.

БОЖАНСТВЕНА ДЕЛА, ЗАЧЕТАК РЕНЕСАНСЕ

ХРАМ Христа Спаситеља добија на значају пресељењем царске породице у Плакерна палату, која је подигнута у непосредној близини Хоре. Управо су Комнени били заслужни за обнову и давање значаја цркви. Марија Дукаина, свекрва Алексиуса Првог Комнена, обнавља цркву.

Већина мозаика и фрески потиче из касног византијског периода, доба Палеолога када утицајни државник и мецена Теодорос Метохитес почетком четрнаестог века поклања пуну пажњу обнови цркве. Мозаик на улазу у наос из унутрашње припрате приказује Метохитеса у оријенталној одежди како Христу приноси макету обновљење богомоље. Уметничка дела, зачетак ренесансе, препознатљива су по богатству детаља у позадини композиције.

Немојте, не желимо фотографију - кажу ови млади људи, готово деца.
И, можда не бисмо ни докучили одакле они долазе да нам вез на кошуљама, њихова традиционална симболика, није скренуо пажњу.
Ми молитву у себи носимо, она носи нас, о Богородице моја - испресецан је шапат испод мозаика смрти Богородице.

СВЕДОЧАНСТВО Наша новинарка у древној светињи, Фото И. Маринковић

У четвртом веку сазидана је ова црква, сада поново џамија. Симболи вере су се мењали, храм је рушен и обнављан ко зна колико пута. Домаћини овде неће рећи да је црква Христова. Некад, као и сада говоре: ово је Карије црква. Грци ће рећи да је Хора. То значи црква у пољу. Једина из давне историје подигнута изван зидина Константинових. Када су историју почели да пишу отомански победници, устукли су пред лепотом цркве, нису се усудили да јој оскрнаве лица светаца. Само су их покрили. Малтером и дрвеним параванима.

БОГОМОЉА У ПОЉУ, ВАН ЗИДИНА ГРАДА

ЦРКВУ је подигао и посветио је Христу Спаситељу Јустинијан Велики на темељима капеле манастирског комплекса из времена Константина Великог, Нишког који је Миланским едиктом хришћанство ослободио прогона. Првобитно, ван градских бедема, називају је црква у пољу, Хора, на старом грчком. Иако је проширивањем зидина града (цар Теодосије II, почетком петог века), црква постала његов део, задржала је своју сеоску одредницу - у пољу.

Овде нема водича да упути у представе фресака опточених златом. Само обезбеђење. Мотри и мери нам време. Да улазницу од 65 лира (више од седам евра) не потцени прекорачење од пола сата.

ЛЕПОТА Векови на древним зидовима , Фото И. Маринковић

Богородице моја - поново шапат.

Толики векови прошли, а ништа паметно нису донели. Ми чекамо да се деси звук звона.

ВЕРА Ова црква сазидана је у четвртом веку, Фото И. Маринковић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.

17. 11. 2024. у 19:48

Коментари (0)

АФРИКА ПОСТАЛА НОВИ ЦЕНТАР ОДРЖИВЕ МОДЕ: Ево шта то заправо значи