УМРО ЈЕ ЗА ВЕЧЕРОМ КАД СУ МУ ПОМЕНУЛИ КРАЉА: Исповест Ђорђа, унука Николе Пашића
ЖИВЕО сам у једној од најбогатијих породица, не само код нас него и у Европи, али сам имао лоше и тешко детињство. Становали смо у вили на Топчидеру, где су мајка Катарина и отац Раде, као пословни људи стално имали госте.
О брату Петру, сестри Ђурђини и мени старала се фрајла Кети. Мајка би ме само понекад пољубила увече, а када сам напунио шест година дали су ме у интернат у Швајцарској. Наизглед све је изгледало отмено, али сам растао без родитеља и без љубави.
Овако започиње причу о свом животном путу Ђорђе Пашић, унук чувеног Николе Пашића, политичара, дугогодишњег председника Владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивача и вође Радикалне странке. Бивши ватерполиста и физиотерапеут нашој јавности је готово потпуно непознат, а он је и сам избегавао да прича о породици и себи.
За месец дана напуниће 90 лета, изгледа необично младолико и витално, а живи у скромном стану на Топличином венцу који су он и његова покојна супруга Боса зарадили, како каже, са својих десет прстију. И поред хладног времена разговор је обављен на тераси једне београдске кафане, а саговорник је скоро све време имао маску на лицу.
- Пред само ослобођење Београда отац и мајка су ухапшени, а брат и ја смо због тога избачени из школе. Овде сам свакога дана родитељима доносио пакете - показује нам зграду Танјуга, у којој је у то време био затвор. - Трпели смо само зато што смо били потомци Николе Пашића. Мајка је по изласку из тамнице ишла код тадашњег министра унутрашњих послова да моли за свог супруга, који је волео да се бави политиком, али као и сви други обични људи без икаквих амбиција у том погледу. На очевом суђењу сведочила су два баштована, тврдећи да је био поштен човек који им је давао солидну плату. То га је делимично спасло, а посебно то што је спалио сву документацију, па је новој комунистичкој власти био потребан да би открио неопходне податке везане за руднике "Трепча", у којима је пре рата имао акције.
ГОЛУБОВИ
НЕВЕРОВАТНА сцена догодила се приликом фотографисања Ђорђа Пашића у парку на Топличином венцу. Долетело је јато голубова, као да су се радовали њему што га виде. Скромни човек био је збуњен. Насмешио се.
Из платнене торбе Ђорђе вади породични родослов: Никола Пашић је имао сина Рада и ћерке Дару и Паву. Раде се три пута женио, први пут са Гркињом Бебеком са којом је имао синове Николу и Владимира. Ђорђе, Петар и Ђурђина његова су деца из другог брака, а са трећом супругом Гином није имао деце.
- Имовина и годишњи приходи од разних послова мог оца, пре Другог светског рата, били су велики, на задовољство жена, које су му биле велика "слабост" у животу - говори нам једини живи унук чувеног политичара. - Није се коцкао, није пио, није пушио, али волео је жене. Био је веома богат човек за оно време и пола тога богатства је поклонио њима. Умео је да направи паре, али и скандале. Мој деда је абдицирао због његових афера - шверц пушака, стоке, лекови за Русију, Француску...
Иако је Пашић био најзаслужнији за стварање Краљевине СХС, тешко је утврдити зашто је Стојан Протић постављен за првог председника владе нове државе. Претпоставља се да је разлог то што је Пашић дошао у сукоб са краљем Александром Карађорђевићем, мада званична верзија каже да је кажњен због неморалног понашања свога сина. Ништа од тога није доказано, али у чаршији се говорило да је краљ био незадовољан понашањем млађег Пашића и да је Николу 10. децембра 1926. позвао у двор да му то саопшти. Писано је да је Никола по повратку кући у Француској улици напрасно умро. Историјских докумената о том догађају нема, а Ђорђе нам преноси породичну легенду:
- У породици се причало да је деда сео да вечера, да је неко за столом споменуо краља, да се он изнервирао, загрцнуо и да га је ударила кап. Очигледно је да је био потресен замеркама које је изнео краљ Александар, али лекари нису утврдили узрок смрти. Краљ је први дошао да изрази саучешће. Не зна се поуздано зашто мој деда није изабран за првог председника владе. Можда зато што је Стојан Протић био врло писмен човек, а мој деда није волео да пише. Био је интелигентан, човек из народа. Знам да је у неким документима из 1922-1923. указивао краљу на проблеме на Косову. Деда се често препирао са краљем. Иако је био најзаслужнији за стварање Краљевине СХС, лично је желео да направи "велику Србију". И могао је то да оствари после Првог светског рата, али краљ Александар је волео Југославију.
Листамо албум са старим црно-белим сликама.
- Овде смо сви на окупу - показује нам фотографију испред прелепе породичне виле. - Ту је данас индијска амбасада. Немци су се у вилу на Топчидеру уселили одмах на почетку Другог светског рата. Када су они изашли, ушли су "ослободиоци". Вила није национализована, мој отац је морао да потпише да ју је продао држави за хиљаду динара, а данас она вреди пет, шест милиона евра. Када су дошли комунисти нас петоро су сместили у једну велику собу на крају насеља Браћа Јерковић, собу на којој је писало "Радионица". Живели смо у тој соби, без воде, без тоалета.
Раде је био већински власник велике фирме "Панонија" у Хрватској и уочи рата склопио је уговор о експлоатацији и преради нафте са немачком фирмом "Елверат" из Хановера.
- Од почетка до краја рата та немачка фирма је радила и као окупатор није платила ниједан динар за то - говори Ђорђе. - То је била наша нафта и после рата годинама смо водили спор. Немачки суд је проценио да се ради о суми од 12 милиона марака главнице без камате. Скоро смо добилу спор, када су комунисти стопирали поступак. Касније смо сазнали да је тај новац ушао у укупну ратну одштету, а да ми ни динара нисмо добили. Ни кућа у Француској улици, у којој је мој деда живео и која је под заштитом државе, више није наша. Желео сам да ту кућу претворим у спомен-дом, али, по свему судећи, што народ каже - човек снује, а Бог одређује.
Ђорђе је студирао ДИФ, али је после две године морао да напусти факултет.
- Нисам имао средстава да се издржавам, морао сам да почнем да радим. Тринаест година сам радио у Ортопедској клиници, у две смене, уђеш у мрак, изађеш у мрак. Није било баш лепо, али гурао сам. У Југославији није било популарно бити Пашићев унук. Од државе сам, кад су делили станове, добио одговор да ја и моја супруга никада нећемо добити стан. После тога смо отишли у Италију. Тамо сам се бавио рехабилитацијом инвалида, зарадио пензију и тамо живе моји ћерка, зет, унуци и праунуци. Никад нисам размишљао о томе шта сам све могао да имам, кад сам био мали нисам разумео шта значи богатство. Играо сам се са својим братом Петром и то ми је било важно. Нисмо се интересовали за одузету имовину, радили смо свој посао што смо боље могли. Већина нас Пашића је живела у иностранству. Нисмо провели живот у чекању да нам се отето врати. Моји унуци живе далеко и можда никада неће сазнати шта је све припадало њиховој породици.
ЂУРЂИНА БЕЗ БЕЛЕГА
ЂОРЂЕ се не сећа свога деде, рођен је четири године после његове смрти. Али, у памћење му се урезао један догађај: на сахрани његове баке Ђурђине 1947. године говорило је много људи, али не о њој, већ о - Николи Пашићу.
- Велика је неправда тада направљена. Власти нису дозвољавале да се бака сахрани у дединој гробници, тражили су да се у том случају његов споменик склони из Алеје великана. Настала је напета ситуација и на крају се пронашло решење да се бака ту сахрани, али да њено име не сме да буде уклесано на споменику. Тако је и било. Често размишљам о тој неправди, можда би данас могла да се исправи.
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)
МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.
14. 11. 2024. у 17:17
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
ЧИТУЉА КОСТИЋУ ОД ДЕЦЕ: "Живиш кроз нас - настављамо с поносом"
МИОДРАГ Костић, оснивач и председник МК Групе, преминуо је у среду ујутру.
14. 11. 2024. у 12:46
Коментари (9)