ЕВРОПА БЛАГОСТАЊЕ ГРАДИ НА КРВИ НАРОДА БАЛКАНА: Академик Димић: Да ли смо део неког експеримента или специјалног рата

ЈЕДНО је сасвим сигурно - после пандемије изазване вирусом ковид 19 - много шта ће се променити и у нама и у свету који нас окружује и у коме живимо. Мало ће шта бити исто и сви ћемо морати да се прилагођавамо новом времену, новом животу, новим нормама понашања. С једне стране, увећаће се контрола над животом појединца, а са друге, све оне који се опиру ономе што је рационално и нужно промене ће однети. То је, уз остало, историја - увек саткана од сталности и промена и одређена процесима који појединачним догађајима одређују смисао.

Љубодраг Димић

Академик Љубодраг Димић овако види последице које ће оставити пандемија која је оковала цео свет. Истиче да страх и зебња, којих свакако има, дисциплинују, приморавају нас да напустимо старе и прихватимо, често невољно, нове навике.

- Истовремено они, с времена на време, провоцирају бунт, отпор, потребу да све иде "по старом", промену расположења, осећај да смо сви постали затвореници нечега што нам је непознато и некога ко иза свега стоји - оцењује овај познати историчар.

* Има ли ово време "тиховања" и добре стране?

- Пандемија је пружила прилику свима нама да застанемо, размислимо о смислу живота који водимо, преиспитамо себе и своје поступке, одмеримо смисао/бесмисао сталне журбе која нас је обузела, окренемо се себи и онима који су нам најближи и најдражи. Спутавајући уобичајене комуникације, пандемија је ојачала оне које смо помало запустили, а тичу се породице. Поново смо упознали једни друге и то је добитак.

* Неки кажу да присуствујемо крају једне цивилизације, једног начина живљења и размишљања...

- Питања је много, а ваљаних одговора нема. Да ли ће се наше комуникације са окружењем свести на виртуелне форме које ће из основа променити наше социјално биће? На који ћемо начин у будућности исказивати своје емоције уколико се почнемо плашити људи? У којој мери ће нужно бити промењен радни ангажман, "култура слободног времена", човекова потреба да путује и сазнаје о другим световима и културама. Да ли ће политика и на који начин злоупотребљавати у будућности страх и општу несигурност коју пандемија изазива? Да ли ће нас морити примисао да смо део неког експеримента, специјалног рата, завере глобалних размера чије мотиве данас не видимо, али последице осећамо? Да ли ће милиони новонезапослених испровоцирати социјалне немире, а можда и различите облике друштвених немира и револуција и то у најразвијенијим државама света? Да ли владавина над појединцем, тако честа посебно у тоталитарним режимима и друштвима, добија нове облике, само на први поглед хуманије? Каква будућност чека градове који данас личе на пренасељене кошнице? Да ли ће човек одговорније и рационалније почети да се односи према природи, коју је свих претходних деценија немилосрдно уништавао и поништавао, а коју је приморан да изнова упознаје и да јој се враћа? Да ли ће само богати имати ту привилегију да се лече скупим лековима?

* Са свим овим питањима мораће да се суочи и наша земља. До сада се изгледа Србија боље снашла од многих развијенијих држава...

- Србија се данас налази у "ватреном обручу" држава у којима пандемија свакодневно односи људске животе и паралише економију. Уколико лакше од свог непосредног балканског окружења "преживи" наредне месеце, а можда и године" то, по мом мишљењу, представља последицу чињенице да је у времену санкција њена привреда била самодовољна и као таква, уз уважавање свих промена насталих претходних година, принуђена на преживљавање без помоћи са стране. Оно што је било оптерећење у процесу прилагођавања европским приликама може бити предност у данима који наступају. Ту треба придодати и неколико благовремених и ефикасних мера власти које су се тицале економске помоћи свим држављанима Србије, спутавања масовних отпуштања радника, запошљавања младе популације и давања подстицаја послодавцима да прихвате младе људе и дају им прву плату. Те социјалне мере свакако дају и даваће добар резултат.

* Ову јесен обележио је и пад режима Мила Ђукановића у Црној Гори. Шта је пресудило да Ђукановић оде у историју?

- Истрошени, корумпирани, криминални, диктаторски режими немају будућност. Њима је век трајања увек ограничен вољом оних који су их осмислили, толерисали, усмеравали, злоупотребљавали. То важи и за режим Мила Ђукановића коме је "истекао рок" још почетком овог века, али су га спољнополитичке околности и "страни фактор", као и сервилност и вештина главног актера догађаја, одржавали "на површини". На крају Ђукановића су "низ воду" пустили они који су га на различитим функцијама, вероватно уз сталне уцене и притиске, годинама одржавали. Он је постао "претежак терет" иностраном чиниоцу, деловима сопствене партије, грађанима Црне Горе. Он више никоме није био потребан.

Док је Ђукановићу "добро ишло" у односу на Србију он је могао да манипулише са осећањима и расположењима становника Црне Горе, али када је Србија "стала на ноге" и почела да постиже мало очекиване спољнополитичке и унутрашњеполитичке резултате, стиче позиције на истом том Западу, али и Истоку коме је Црна Гора била вековима наклоњена, антисрпски концепт је остао без снаге, без резултата, без оправдања антисрпског и србофобског понашања, без стварних чињеница које су га могле и даље оправдавати.

* Испоставило се да је удар на СПЦ кап која је прелила чашу.

- Тенденција нескривеног надзора и гушења СПЦ, сабијања те миленијумске институције у границе црквеног простора чему треба придодати и претњу одузимања богомоља старијих од црногорске државе, суштински је представљало ону кап која је прелила чашу пуну неправде. Власт је, суштински, ограничавала и репресивно се односила и према слободи грађана и према слободи појединца и према слободи верске институције. А све је то разоткривало суштину тоталитарности црногорске власти.

* Да ли ће односи између Србије и Црне Горе сада бити бољи и да ли су очекивања попут преиспитивања признавања Косова, напуштања НАТО била нереална?

- Режим је пао. Тог дана Црна Гора је освојила само перспективу која може бити реализована кроз паметну политику коалиције која је освојила већину гласова, или "поједена" у свађама које могућност запоседања власти и свега онога што она представља, собом доноси. Будућност није ни освојена ни обезбеђена. За њу су потребни мудрост и стрпљење и толерантност. За њу је потребно много рада.

Односи између Србије и Црне Горе свакако ће бити бољи, посебно после одласка са власти Мила Ђукановића. У овом тренутку није реално очекивати да ће Црна Гора опозвати признање Косова и Метохије и суспендовати своје учешће НАТО. То можда постане реално после наредних избора.

Љубодраг Димић

Закон о СПЦ свакако ће бити укинут. Верско питање једино може бити решено уколико све три верске заједнице у Црној Гори добију исти статус. Претпостављам да ће без већих несугласица бити нађен модел кроз који се то може остварити.

* У региону је актуелна и иницијатива "мали шенген", која се различито тумачи у Београду, Приштини и Тирани?

- Велики привредни простор свакако представља шансу за све балканске народе и државе. Предност заједничког тржишта треба смислено искористити и испунити квалитетним садржајима. Искуство Европе показује да је она сопствену равнотежу, после векова испуњених ратовима, пронашла унутар процеса економске сарадње која је, с временом, добила и своје конкретне политичке оквире. Више економске сарадње истовремено значи мање сукоба, напетости, нестабилних ситуација. Балкански привредни простор биће уклопљен у привредни простор Европе. Интеграција ће од економске временом бити преточена у политичку. То је, истовремено, пут да сви Срби, али и сви Хрвати, сви Албанци и сви други балкански народи буду окупљени под једним државним кровом. Када ће се то десити тешко је предвидети. Да се питају посвађани балкански народи тај би процес добио на интензитету и брзини. Пошто се питају европске државе, увек себичне у заштити својих интереса и увек склоне да своје благостање и социјални мир заснивају на крви и зноју народа који живе на рубним деловима Европе, тај процес неће бити ни брз ни интензиван.

Препоручујемо

Култура

6 2

КУКУРУЗ ПРЕЧИ ОД КУСТУРИЦЕ: Могућност уласка редитеља у САНУ изазвала различите реакције стручне јавности

14. 10. 2020. у 12:00

Друштво

3 5

ГЛУМЦИМА И ЕСТРАДИ НИЈЕ МЕСТО У САНУ: Василије Крестић незадовољан због промене назива Уметничког одељења Академије

13. 10. 2020. у 10:00

Култура

0 5

ПРОСЛАВИО НАШ ЈЕЗИК: Љубомиру Симовићу "Прстен деспота Стефана Лазаревића"

03. 10. 2020. у 08:31

Србија

0 0

ПРСТЕН ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА АКАДЕМИКУ ЉУБОМИРУ СИМОВИЋУ: Објављена одлука Књижевног клуба “Багдала” у Крушевцу

02. 10. 2020. у 18:17

Култура

0 2

АКАДЕМИК И ЈЕДНА ОД НАЈИСТАКНУТИЈИХ СРПСКИХ КОМПОЗИТОРКИ Ко је била Исидора Жебељан

29. 09. 2020. у 12:34

Култура

0 5

ЉУДИ ЈОШ ВАПЕ ЗА ЊЕГОВИМ МИСЛИМА: Интересовање за дела Владете Јеротића и две године након смрти

08. 09. 2020. у 15:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације